Потоп (роман) — разлика између измена

нема резимеа измене
(Нова страница: {{Кутијица за књигу|назив=„Потоп“|назив_оригинала=„Potop“|превод=|слика=File:Kmicic_z_Ole%C5%84k%C4%85.jpg|о…)
 
== Тема ==
Роман се дешава у Литванији и Пољској 1655., за време шведске инвазије на Пољску.
Основни заплет романа је љубавни троугао и сукоб између пољског властелина Андржеја Кмићица и литванског кнеза Богуслава Рађивила, који се боре за руку литванске властелинке Александре Биљевичеве. Роман описује историјске личности и догађаје из пољске перспективе, и у њему поново срећемо протагонисте романа "Огњем и мачем". Анархија у Пољско-Литванској аристократској републици описана је са симпатијама и разумевањем:<blockquote>''"Спалио сам Волмонтовиче, истина је, а и нешто се људи побило; па ипак нека бог суди да ли сам то учинио из обести."<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/781178380|title=Potop|last=Sienkiewicz|first=Henryk|date=1989|publisher=Dečje novine|others=Knežević, Lazar R.|year=|isbn=8636702771|location=Gornji Milanovac|publication-place=|pages=128-129|type=|oclc=781178380}}</ref>"''</blockquote><blockquote>''"Знали сте да сам раније био спреман на самовољу: да посечем, да упалим, да убијем, то је нешто друго, али да издам због користи, због унапређења - никад! Сачувај ме ти, боже, и суди..."''</blockquote><blockquote>Андржеј Кмићиц, протагониста.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/781178380|title=Potop|last=Sienkiewicz,|first=Henryk|date=1989|publisher=Dečje novine|others=Knežević, Lazar R.|year=|isbn=8636702771|location=Gornji Milanovac|publication-place=|pages=358-359|type=|oclc=781178380}}</ref></blockquote>
 
== Заплет ==
 
=== Први део ===
У зиму 1654-55. [[Државна заједница Пољске и Литваније|Пољска и Литванија]] су рату на две стране: [[Богдан Хмељницки|козачка побуна]] пламти у [[Украјина|Украјини]], а на северу Руска војска је заузела [[Белорусија|Белорусију]] и већи део [[Литванија|Литваније]], са изузетком Жмуђанског староства, које је под влашћу великог хетмана Јануша Рађивила.
 
У Жмуђи, млади властелин Андржеј Кмићиц долази да презими са својим одредом, састављеним од бивших разбојника и зликоваца, и да обиђе вереницу, Александру Биљевичеву. Иако је њихов брак уговорен (тестаментом њеног деде), између Кмићица и Александре јавља се љубав на први поглед. Ствари се компликују када Кмићицови ратни другови, у свађи са локалном властелом, изгину у кафанској тучи; за одмазду, Кмићиц спаљује село, али му је војска потучена, Александра га се одриче, а он је принуђен да бежи. У пролеће, Кмићиц се враћа по Александру са одредом [[Козаци|козака]], али је потучен од локалне властеле и рањен у двобоју са пуковником Володијовским, који је сада у служби Јануша Рађивила. Ценећи Кмићицову храброст и ратне заслуге, велики хетман га узима у заштиту и поверева му врбовање нове војске.
 
За то време, [[Шведска]] објављује рат и напада Пољску: у [[Војводство великопољско|Великопољској]], код Ушћа, пољски великаши, властела и војска се предају без борбе и признају власт шведског краља [[Карл X Густаф Шведски|Карла Густава]]. Јан Скшетуски и Заглоба скривају Јелену са децом у [[Бјаловјешка шума|Бјеловјешкој прашуми]], а они одлазе у [[Литванија|Литванију]], под команду Јануша Рађивила, најбољег војсковође у Пољској. Међутим, велики хетман објављује савез са Швеђанима: официри и војска му одричу послушност, осим Кмићица и његове банде, и нешто најамника. Володијовски, Заглоба и Скшетуски завршавају у тамници, али су поштеђени на Кмићицову молбу, а Александра поново одбацује Кмићица као издајника.
 
Заробљени официри одлазе у ропство код Швеђана, али су спашени Заглобиним лукавством и побуном Рађивилове војске.
 
Док у Литванији бесни грађански рат између присталица Пољске и Шведске, Швеђани заузимају [[Варшава|Варшаву]] и опседају [[Краков]], који брани кастелан Чарњецки, док краљ Јан Казимир бежи у Аустрију. За то време, Кмићиц креће као посланик шведском краљу, али успут од кнеза Богуслава Рађивила сазнаје за њихове планове о подели Пољске са непријатељима, и одлучује да се искупи и пређе Јану Казимиру. Након неуспеле отмице кнеза Богуслава, Кмићиц се искупљује бранећи манастир [[Ченстохова|Јасна Гура]], који је опседнут од Швеђана<ref name=":0">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/781178380|title=Potop|last=Henryk.|first=Sienkiewicz,|date=1989|publisher=Dečje novine|others=Knežević, Lazar R.|isbn=8636702771|location=Gornji Milanovac|oclc=781178380}}</ref>.
 
=== Други део ===