Вијетнам — разлика између измена

| химна = -{[[Химна Вијетнама|TiếnВојни Quân Caмарш]]}-<br />Војни{{small|({{јез-вијет|Tiến маршQuân Ca}})}} [[Датотека:United States Navy Band - Tiến Quân Ca.ogg|center]]

[[Датотека:Ha Long Bay.jpg|240px|right|thumb|HaХа LongЛонг zalivзалив, VijetnamВијетнам]]

По извештају [[Међународни монетарни фонд|Међународног монетарног фонд]] (ИМФ) из 2012. године Вијетнамскивијетнамски [[Бруто домаћи производ|номинални ГДП]] је досегао УС$138 милијарде, са номиналним [[Бруто домаћи производ|ГДП по становнику]] од $1.527.<ref name=imf2/> Према предвиђању [[Голдман Сакс]]а из децембра 2005, вијетнамска економија ће постати [[Списак ИМФ рангираних земаља по историјском и предвиђеном ГДП (номиналном)|21. по велични у свету до 2025.]], са процењеним номиналним ГДП од $436 милијарди и номиналним ГДП по становнику од $4.357.<ref>{{cite web|url=http://www.fwa.org/pdf/Vietnam_posttrip_article.pdf|title=The Vietnamese Stock Market|publisher=Financial Women's Association of New York |accessdate = 7. 5. 2010}}</ref> Према предвиђању из 2008. -{''[[PricewaterhouseCoopers]]''}- агенције, Вијетнам ће вероватно бити најбрже растућа нова економија у свету до 2025, са могућим степеном раста од скоро 10% годишње у реалним доларима<ref>{{cite press release |url=http://www.pwc.com/vn/en/releases2008/vietnam-may-be-fastest-growing-emerging-economy.jhtml |title=Vietnam may be fastest growing emerging economy |date = 12. 3. 2008 |publisher= PricewaterhouseCoopers |accessdate = 20. 10. 2011}}</ref> [[ХСБЦ]] је предвидео 2012. године да ће Вијетнамов тотални ГДП престићи Норвешку, [[Сингапур]] и Португал до 2050.<ref>[http://www.pwc.com/gx/en/issues/the-economy/assets/world-in-2050-february-2015.pdf "Vietnam to be listed among top economies by 2050: HSBC"]. ''Tuổi Trẻ News''. 14 January 2012. Retrieved 18 April 2012.</ref>

Вијетнам је био током највећег дела своје историје предоминантно пољопривредна цивилизација базирана на узгоју [[пиринач|пиринча]]. Такође је присутна рударска индустрија за ископавање [[боксит]]а, важног материјала за проиводњу [[алуминијум]]а. Међутим, [[Вијетнамски рат]] је уништио већи део аграрне економије земље, те је послератна влада имплементирала [[Планска економија|планску економију]] да би ревитализовала пољопривреду и индустријализовала нацију. Имплементирана је [[колективизација]] фарми, фабрика и економског капитала, и милионима људи је дато да раде у државним програмима. Деценијама након Вијетнамског рата, Вијетнамскавијетнамска економија се мучиласуочавала са неефикасношћупроблемима неефикасности и корупцијомкорупције у државним програмима, слабим квалитетом и недовољном продуктивношћу, и рестрикцијама економских активности. Такође је испаштала због послератног трговачког [[ембарго|ембарга]] заведеног од стране Сједињених Држава и већег дела Европе. Ти проблеми су додатно компликовани ерозијом [[Совјетски блок|Совјетског блока]], који је обухватао Вијетнамове главне трговинске партнере, током касних 1980-тих.

Године 1986, [[6. Национални конгрес комунистичке партије Вијетнама|Шести национални конгрес]] Комунистичке партије је увео [[социјалистички оријентисану тржишну економију|социјалистички оријентисане тржишне]] економске реформе као део ''[[Дои Мои]]'' реформног програма. Приватно власништво је подржано у индустрији, трговини и пољопривреди.<ref>[http://ssrn.com/abstract=1442384 Vuong, Quan-Hoang; Tran, Tri-Dung (2009). "The cultural dimensions of the Vietnamese private entrepreneurship"]. ''Icfai Journal of Entrepreneurship Development'', Vol. VI, Nos. 3 & 4 (September & December 2009). стр. 54–78. Icfai University Press via SSRN. Retrieved 4 October 2012.</ref> У великој мери захваљујући тим реформама, Вијетнам је достигао око 8% годишњег [[Бруто домаћи производ|ГДП]] пораста између 1990 и 1997, и економија је наставила да расте са годишњом стопом од око 7% од 2000 до 2005, чинећи Вијетнам једном од најбрже растућих економија на свету. Раст је остао снажан чак и усред [[Велика рецесија|глобалне рецесије касних 2000-тих]], одржавајући се на 6,8 % у 2010, међутим судећи по ГСО процени Вијетнамскавијетнамска инфлациона стопа је достигла 11,8 % у децембру 2010. [[Вијетнамски донг]] је само у 2010. години девалвирао три пута.<ref>{{cite web|url=http://www.vietfinancenews.com/2010/12/vietnam-2010-growth-fastest-in-three.html |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110104115530/http://www.vietfinancenews.com/2010/12/vietnam-2010-growth-fastest-in-three.html |archivedate = 4. 1. 2011 |title=Vietnam 2010 growth fastest in three years – Vietnam Banking Finance News |publisher=Vietfinancenews.com |date = 29. 12. 2010 |accessdate = 6. 8. 2011}}</ref>

Од раних 2000-тих, Вијетнам је примениоспровео секвенцирану трговинску либерализацију, дво-колосечнидвоколосечни приступ отварања неких сектора привреде иностраном тржишту, а истовремено штитећи друге.<ref name=ODI1>{{cite web |last=Vandemoortele|first=Milo|last2=Bird|first2=Kate|year=2010|url=http://www.odi.org.uk/resources/details.asp?id=5057&title=viet-nams-progress-economic-growth-poverty-reduction-impressive-improvements |title= Viet Nam's Progress on Economic Growth and Poverty Reduction: Impressive improvements |location =London |publisher= Overseas Development Institute }}</ref><ref name=ODI3>{{cite web |last=Vandemoortele|first=Milo|year=2010|url= http://www.odi.org.uk/resources/details.asp?id=4751&title=millennium-development-goals-equity-development |title= The MDG fundamentals: improving equity for development |location =London |publisher= Overseas Development Institute }}</ref> Јула 2006, Вијетнам је обновио своје законодавство поу питањупогледу [[Интелектуална својина|интелектуалне својине]], тако да је саглано са [[ТРИПС]], и постао је члан [[Светска трговинска организација|WТОСТО]] 11. јануара 2007. Вијетнам је сад једна од најотворенијих Азијскихазијских економија: двосмерна трговина је вреднована на око 160% ГДП 2006. године, што је више однего два путадвоструко веће од истовременог односа Кине, и више него четири пута веће од односа Индије.<ref>[http://money.cnn.com/magazines/fortune/fortune_archive/2006/11/13/8393174/index.htm Vietnam Vrooooom: Asia's second-fastest-growing economy takes the global stage.] [[CNN]] Money. 13 November 2006.</ref> Вијетнамови главниГлавни трговачки партнери Вијетнама су Кина, Јапан, Аустралија, земље [[Асоцијација нација Југоисточне Азије|АСЕАН-а]] земље, Сједињене Државе и Западна Европа.

Вијетнамски цариснка испостава је известилау јулајулу 2013. известила да је тотална вредност међународне робне размене за прву половину 2013. била УС$ 124 милијарди, што је 15,7% више него за исти период 2012. године. Мобилни телефони и њихови делови су били увожени и извожени у великим бројевимаколичинама, док је на тржишту природних ресурса, сирова нафта била највише рангирани експорт, а велике количине гвожђа и челика су увезене током тог периода. САД је била земља која је купила највећу количину Вијетнамскобвијетнамског извоза, док су кинаска добра била најпопуларнији Вијетнамскивијетнамски увоз.<ref>{{cite web|title=Developments and trends of Vietnam international merchandise trade in June and the first half of 2013|url=http://www.customs.gov.vn/English/Lists/News/ViewDetails.aspx?ID=195|work=Vietnam Customs|publisher=General Department of Vietnam Customs|accessdate = 31. 7. 2013|date = 23. 7. 2013}}</ref>

Као резултат неколико мера [[земљишна реформа|земљишних реформи]], Вијетнам је постао велики извозник пољопривредних производа. Он је са највећи произвођач на свету [[индијски орах|индијских]] ораха на свету, са једном трећином глобалне производње; највећи произвођач [[бибер|црног бибера]], чинећикаја чини једну трећину светског тржишта; други је по величини извозник [[пиринач|пиринча]], после [[Тајланд]]а. Вијетнам је други по величини извозник кафе.<ref>[http://www.bbc.com/news/magazine-25811724 How Vietnam became a coffee giant]</ref> Вијетнам има највећу пропорцију земље намењене узгоју перманентних усева – 6.,93% – међу нацијама у ширем Меконг подрегиону Меконг. Други примарни извозни продукти су [[чај]], [[гума]], и рибљи производи. Пољопривредни удео Вијетнамовогвијетнамског ГДП је пао задњих деценија, опадајући са 42% у 1989. години до 20% у 2006, јер је продукција других сектора економије порасла.

Године 2014. земља је уговорила споразум о слободној трговини са [[Европска Унија|Европском Унијом]] који јој даје приступ ЕУ [[Генерализовани систем преференци|генерализованом систему преференци]], који пружа преферентни приступ Европскимевропским тржиштима земљама у развоју, путем умањених тарифа.<ref name="EUfta">{{cite news|title=Vietnam-EU free trade agreement set to fire |url=http://www.vietnamtribune.com/index.php/sid/222099915/scat/fc849e836694179b/ht/Vietnam-EU-free-trade-agreement-set-to-fire|accessdate = 19. 5. 2014|publisher=''Vietnam Tribune''}}</ref>

* {{Cite book|ref= harv|last=Dэvidson|first=Filipp B.|title =Vойna vo Vьetname (1946—1975 gg.) |location =M.|publisher =Izografus : Эksmo|year=2002|isbn=978-5-94661-047-6|ref=Dэvidson}}

* {{Cite book|ref= harv|author =Ilьinskiй M.M.|title =Indokitай. Pepel Četыreh vойn (1939—1979 gg.)|location =M.|publisher =Veče|year=2000|volume =Voennыe tайnы XX veka |isbn=978-5-7838-0657-5|ref=Ilьinskiй}}

* {{Cite book|ref= harv|title =Iskusstvo Vьetnama|editor =M. B. Kohan|location =M.|publisher =Gos. muzей iskusstva narodov Vostoka; VRIB «Soюzreklamkulьtura»|year=1991|ref=Iskusstvo Vьetnama}}

* {{Cite book|ref= harv|title =Istoriя Vostoka: v 6 t. T.6. Vostok v novейšiй period (1945—2000 gg.)|editor = V. Я. Belokrenickiй |editor2= V. V. Naumkin|location =M.|publisher =Vostočnaя literatura RAN|year=2008|volume=6 |isbn=978-5-02-036371-7|ref = Istoriя Vostoka, t.6|pages=1095}}

* {{Cite book|ref= harv|title =Istoriя Vьetnama |editor = I. D. Bakšt |editor2= V. I. Meщerяkova |editor3= G. M. Maslov |location =M.|publisher =Nauka. Glavnaя redakciя vostočnой literaturы|year=1991|isbn=978-5-02-017089-6|ref=Istoriя Vьetnama}}

* {{Cite book|ref= harv||last=Mosяkov|first=V. D.., Tюrin V. A.|title =Istoriя Юgo-Vostočnой Azii|location =M.|publisher =Vostočnый universitet|year=2004|isbn=978-5-98196-021-5|ref=Mosяkov, Tюrin}}

* {{Cite book|ref= harv|title =Nacionalьnыe parlamentы mira : эncikl. sprav. |url =https://books.google.ru/books?id=c5333zCKH_4C&lpg=PP1&hl=ru&pg=PA258#v=onepage&q&f=false|editor = Saidov, Akmalь Holmatovič |others= Ros. akad. nauk, Institut gosudarstva i prava RAN |location =M.|publisher =Volters Kluver|year=2000|isbn=9785466000429|ref=Nacionalьnыe parlamentы mira}}

* {{Cite book|ref= harv|author =Nguen Fi Hoanь.|title =Iskusstvo Vьetnama. Očerki istorii izobrazitelьnogo iskusstva|editor = D. V. Deopika|location =M.|publisher =Progress|year=1982|ref=Nguen Fi Hoanь}}

* {{Cite book|ref= harv|title =Pravovыe sistemы stran mira. Эnciklopedičeskiй spravočnik |editor = A. Я. Suharev|issue =2-e izd., izm. i dop|publisher =Izdatelьstvo NORMA|year=2001|isbn=978-5-89123-527-4|ref=Pravovыe sistemы stran mira}}

* {{cite encyclopedia |title = Sovetskaя istoričeskaя эnciklopediя: v 16 t.|editor = E. M. Žukov|location =M.|publisher =Sov. Эnciklopediя|year=1963|volume=3: Vašington — Vяčko|ref=SIЭ, t.3}}

* {{Cite book|ref= harv|title =Sovetskaя istoričeskaя эnciklopediя: v 16 t.|editor = E. M. Žukov|location =M.|publisher =Sov. Эnciklopediя|year=1967|volume =10: Nahimson — Pergam|ref=SIЭ, t.10}}