Потоп (роман) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{Кутијица за књигу|назив=„Потоп“|назив_оригинала=„Potop“|превод=|слика=File:Kmicic_z_Ole%C5%84k%C4%85.jpg|опис_слике=Кмићиц и Александра.|аутор=[[Хенрик Сјенкјевич]]|илустратор=|дизајн корица=|држава=[[Пољска]]|језик=[[Пољски језик|Пољски]]|жанр=[[роман|историјски роман]]|врста_дела=[[роман]]|издавач=|датум_издања=1886.|врста_корица=|број_страница=око 1200|приповедач=у трећем лицу|гледиште=|време_радње=17. век|место_радње=[[Литванија]],[[Пољска]]|главни_лик=Андржеј Кмићиц<br />Александра Биљевичева|врхунац=|теме=инвазија Швеђана на Пољску 1655.|
'''Потоп''' је историјски роман нобеловца [[Хенрик Сјенкјевич|Хенрика Сјенкјевича]], други део Сјенкјевичеве''Трилогије'', која описује историју [[Државна заједница Пољске и Литваније|Државне заједнице Пољске и Литваније]] у 17. веку.
Ред 5:
== Тема ==
Роман се дешава у Литванији и Пољској 1655., за време шведске инвазије на Пољску.
Основни заплет романа је љубавни троугао и сукоб између пољског властелина Андржеја Кмићица и литванског кнеза Богуслава Рађивила, који се боре за руку литванске властелинке Александре Биљевичеве. Роман описује историјске личности и догађаје из пољске перспективе, и у њему поново срећемо протагонисте романа "Огњем и мачем". Анархија у Пољско-Литванској аристократској републици описана је са симпатијама и разумевањем:<blockquote>''"Спалио сам Волмонтовиче, истина је, а и нешто се људи побило; па ипак нека бог суди да ли сам то учинио из обести."<ref>{{
== Заплет ==
Линија 19 ⟶ 20:
Заробљени официри одлазе у ропство код Швеђана, али су спашени Заглобиним лукавством и побуном Рађивилове војске.
Док у Литванији бесни грађански рат између присталица Пољске и Шведске, Швеђани заузимају [[Варшава|Варшаву]] и опседају [[Краков]], који брани кастелан Чарњецки, док краљ Јан Казимир бежи у Аустрију. За то време, Кмићиц креће као посланик шведском краљу, али успут од кнеза Богуслава Рађивила сазнаје за њихове планове о подели Пољске са непријатељима, и одлучује да се искупи и пређе Јану Казимиру. Након неуспеле отмице кнеза Богуслава, Кмићиц се искупљује бранећи манастир [[Ченстохова|Јасна Гура]], који је опседнут од Швеђана<ref name=":0">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/781178380|title=Potop|last=Henryk
=== Други део ===
Линија 25 ⟶ 26:
== Екранизација ==
Пољски филм "Потоп" снимљен је 1974. године<ref>{{Citation|last=Hoffman|first=Jerzy|title=The Deluge|date = 14.
Линија 34 ⟶ 35:
== Литература ==
* {{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/781178380|title=Potop|last=Sienkiewicz|first=Henryk|year=1989|publisher=Dečje novine|others=Knežević, Lazar R.isbn=8636702771|location=Gornji Milanovac|publication-place=|type=|oclc=781178380|pages=128-129}}
[[Категорија:Историја Пољске]]
|