Улица краља Петра (Београд) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Пешачке улице помоћу геџета HotCat
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 38:
| style="text-align: justified; font-size:90%;" |У новинском чланку једних немачких новина из 1834. године наводи се следеће: "''Изван бедема Београда, крај Саве, много се сад зида. Кнез Милош хоће, као што се говори, нови Београд овде за своју резиденцију да оснује.''"<ref name="Нушић 7">{{harvnb|Нушић|1984|p=7}}</ref>
|}
Како пише [[Бранислав Нушић]] у књизи ''Стари Београд'', све до четрдесетих година 19. века центар града био је „плато над Савом, на коме се данас уздиже Саборна црква”, што је управо простор око улице Краља Петра. на том простору су се, осим Саборне цркве налазили и двор, митрополија, школа, пошта, прва књижара,<ref name="Водич кроз Београд" /> први хотел,<ref name="Вечерње Новости - Старо здање">{{cite journal|last1last=Николић|first1first=Зоран|title=Београдске приче: Тихи одлазак "Старог здања"|journal=Вечерње Новости он-лајн|date=10. 8. 2016|url=http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:619287-Beogradske-price-Tihi-odlazak-Starog-zdanja|accessdate=3. 4. 2018}}</ref> а даље низ улицу и прва градска апотека.<ref name="Град Београд" />
 
У то доба на обали Саве одвијао се градски живот и трговина, што је [[Кнез Милош|кнеза Милоша]] привукло да на овом простору планира изградњу градског центра. Када је 1842. године на престо ступио Александар Карађорђевић, није имао свој двор јер су сви дотадашњи конаци били својина Обреновића. Зато је држава купила кућу на [[Теразије (улица у Београду)|Теразијама]], коју је сазидао [[Стојан Симић]], на мочварном терену који је поравнат и насут.<ref>{{harvnb|Мишић|2013|p=3}}</ref> {{напомена|То је био стари двор, који је после убиства краља [[Александар Обреновић|Александра Ореновића]] порушен.}} Премештањем двора на Теразијама почињу своје куће да граде и други угледни Београђани, па се тако и центар престонице преместио из улице Краља Петра.<ref name="Нушић 7,9">{{harvnb|Нушић|1984|p=7,9}}</ref>
Ред 52:
 
=== бр. 2 ===
Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, висока школа за образовање будућих иконописаца, конзерватора и рестауратора храмова, иконостасе и цркава.<ref>{{cite web|title=О Академији|url=https://akademijaspc.edu.rs/%D0%BE-%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B8/|website=званична презентација|publisher=Висока школа - Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију|accessdate=5. 4. 2018}}</ref>
{{Главни чланак|Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију}}
 
Ред 116:
== Литература ==
* {{Cite book|ref= harv|last=Нушић|first=Бранислав|title=Стари Београд|date=1984|publisher=Просвета|location=Београд}}{{COBISS|ID=57704204}}
* {{citeCite book|last1ref= harv|last=Мишић|first1first=Биљана|title=Зграда Старог двора|date=2013|publisher=Завод за заштиту споменика културе града Београда|location=Београд|isbn=978-86-81157-94-7|url=http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2014/04/katalozi/zgrada_starog_dvora.pdf|accessdate=3. 4. 2018}}{{COBISS|ID=204088844}}
 
== Спољашњи линкови ==