Болница манастира Студеница — разлика између измена

На западним границама византијског културног круга као њен саставни део, Србија је била под великим утицајем Византије. У Цариграду у 12. веку, било је много болница. То је током боравка у престоници Византије приметио велики ренесансни човек, српски принц и монах Растко Немањић (Свети Сава 1175- 1235). Свети Саве је провео десет година у Светој Гори, међу монасима Није било ничега што тај велики човек није могао да уради. Он не само да је поседовао велико знање, смисао за практично и прагматично већ и одличне организационе способности.<ref name="Туцаков1971." >Туцаков Ј. ''Српска средњовековна фармација. 700 година медицине у Срба.'' Београд: САНУ Галерија Српске академије науке и уметности; (1971), стрpp. 148-54.</ref>

По доношењу моштију Светог Симеона у његову задужбину, манастир Студеницу, Свети Сава је основао болниу 1208. или 1209. године, када је био написан и Студенички типик (1208–1216). То је била прва болница основана натериторији српске средњовековне државе.<ref>Katić R. Bolnice srednjeg veka: manastirske bolnice. In: Srpska medicina od IX do XIX veka. Beograd: SANU; (1967). стр. 299-311</ref><ref>Stanojević L, Todorović K. 700 godina medicine u Srba. Beograd: SANU; 1971.</ref><ref>Pavlović B. Manastirske bolnice u srednjovekovnoj Srbiji. Crkvene studije. 2004; 1(1):381-8.</ref> Свети Сава је преводио дела Хипократа, Дискорида,

Болница је била уређена по угледу на хиландарску болницу, а на основу Студеничког типика налазила се у оквиру манастирске целине. Имала је 12 лежајева, чији се број у случају пораста броја оболелих повећавао као и број болничара.<ref name="7." /><ref name="8." /> Лечење су обављали лекари емпириици, који су своје знање и вештину лечења преносили својим следбеницима. Тако су се лекари емпирици, монаси или лекари, пoредпоред лечења, бавили и обучавањем лекарској вештини оних који су помагали у лечењу и који је требало да их наследе.<ref>Reljin I. Pregled istorije srednjovekovne medicine. Novi Sad: Litostudio; 2008</ref>

На стручан рад болнице и обучавање будућих кадрова, значајан допринос дала је писана и преводилачка делатност Св.Саве који је у Студеници написао прву биографију Св. Симеона 1208. године, Студенички типик,<ref> Сава Немањић. ''Житије светог Симеона''. In: Старе српске био- графије, Миланков М, editor. Београд: Просвета; 1975. п.21-35. </ref> и превео дела Хипократа, Дискорида, Авицене и других великана медицине из претходних периода (нарочито из доба антике). Тако је временом у манастиру настала богата библиотека.

Према људима са телесним манама према немоћнима у болниицима и „беснима”, се тражило да опхођење буде беспрекорно, као и њихова нега и чување, а за оне који то нису поштовали биле су предвиђене казнене одредбе.<ref>Петровић М. Крмчија светога Саве о заштити обесправљених и социјално угрожених. Београд: Библиотека Репринт, I коло II књига. Штампарија Српске патријаршије; (1990), стрpp. 15-8.</ref> Поставља се питање који су болесници сматрани „беснима”? Највероватније су то били оболели од психозе, епилепсије, епилепсије и психозе, или других душевних болести.<ref>Илић-Тасић С, Мићић В. Заједничка судбина оболелих од епилепсије и психозе кроз историју психијатрије. Praxis medica 2001; 29 (1-2): 99-102.</ref> За неке од њих се изгледа предвиђало могуће излечење, односно да ће за њих време почети да тече кад се буду „ослободили муке“ (болести, бесова) те за њих није важило застаревање законских одредби?! Ментално болесни већ тада су били одвојени од оних који су били соматски болесници.

За време петовековне турске владавине над српским народом дошло је до застоја у развоју медицине. Манастир и манастирска болнице су рушени, али је српски народ и даље тражио утеху, заштиту и лек у овом манастиру, али сада су над светим моштима, молитвом и светим миром, тражили исцељење.<ref>Popović D. ''O nastanku kulta svetog Simeona''. In: Međunarodni naučni skup Stefan Nemanja – sveti Simeon Mirotočivi, istorija i predanje, septembar 1996. Beograd: SANU; (2000). стр. 347-369.</ref> Ретке лекаруше које су сачуване у оовом манстируи даље су коришћене за лечење у овом, за Српски народ тешком периоду.