Болница манастира Студеница — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м Разне исправке |
||
Ред 28:
:::'''Студенички типик Светог Сава'''
[[Датотека:Studenica Typicon.jpg|250px|безоквира|центар]]
Дигитална копија комплетног рукописа Студеничког типика који је свети Сава написао 1208. г, по доласку у Србију на молбу брата Стефана. Свети Сава постаје старешина манастира где активно ради на организацији монашког живота у Студеници. Овај црквени устав, тј. правилник о богослужењима и животу монаха у манастирима, Сава пише по узору на Хиландарски типик. Значај Студеничког типика је највише у томе што ће постати главна основа за устав Српске православне цркве.<ref name="automatski generisano2">Теодосије, „Живот Светог Саве“, у: Старе српске биографије, Београд (1924).
|}
Оснивач манастира Студеница је велики жупан Стефан Немања и посвето је Успењу пресвете [[Богородица|Богородице]]. Прва фаза градње манастира обављена је у периоду од 1183. до 1196. године, када је [[Стефан Немања]] препустио престо свом сину [[Стефан Првовенчани|Стефану Првовенчаном]] и повукао се у своју задужбину. Саграђен је у пустом пределу „који беше ловиште зверова”.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/357208/Otkrivene-tajne-studenickog-kompleksa Откривене тајне студеничког комплекса („Политика”, 16. јун 2016)]</ref> Ево како то место описује Сава Немањић у Житије светог Симеона:{{цитат| „Овај наш свети манастир, као што знате, било је ово место као пусто ловиште зверова. Када је дошао у лов господин наш и самодржац, Стефан Немања, који је царевао свом српском земљом, и кад је он ловио овде, изволи му се да овде, у овом пустом месту, сагради овај манастир на покој и умножење чина усамљеника.“<ref name="ССЖ." >Сава Немањић. Житије светог Симеона. In: Старе српске биографије, Миланков М, editor. Београд: Просвета; 1975. п.21-35</ref> |}}
Ред 46:
=== Услови који су претходили оснивању болнице ===
[[Датотека:Sveti Sava Kraljeva Crkva.jpg|180px|мини|лево|Свети Сава оснивач болнице - фреска из Студенице]]
Српска средњовековна медицини зачета је с почетка 12. века у првим српским културним центрима, тога периода, Студеници и манастиру Хиландару, била је канонска верска медицина званичне српске цркве заснована је на учењу хришћанства по коме је њен творац Исус Христос лечио болесне и васкрсавао мртве. Ову моћ Христос је пренео и на своје ученике говорећи им: ''Болесне исцељујте, губаве чистите, мртве дижите, ђавола изгоните, забадава сте добили и забадава дајите.''<ref>Relja V.Katić, ''Poreklo srpske srednjovekovne medicine'', Beograd 1981, XIV.
Историјски посматрано, српаска медицина (која данас има традицију дугу 800. година), своје дубоке корене везује за српско свештенство и сина великог жупана Стефана Немању - Растка, који се умонашио под именом Сава, и касније је проглашеног за свеца (Свети Сава).<ref name="automatski generisano1">Kolarić J. ''Sveti Sava srpski- harizma i mit.'' Niš: Pros</ref>
На западним границама византијског културног круга као њен саставни део, Србија је била под великим утицајем Византије. У Цариграду у 12. веку, било је много болница. То је током боравка у престоници Византије приметио велики ренесансни човек, српски принц и монах Растко Немањић (Свети Сава 1175- 1235). Свети Саве је провео десет година у Светој Гори, међу монасима Није било ничега што тај велики човек није могао да уради. Он не само да је поседовао велико знање, смисао за практично и прагматично већ и одличне организационе способности.<ref name="Туцаков1971." >Туцаков Ј. ''Српска средњовековна фармација. 700 година медицине у Срба.'' Београд: САНУ Галерија Српске академије науке и уметности; (1971), pp.
Размишљајући као духовник Свети Сава је схватио суштину православног хришћанства и византијског филозофије, и део живота посветио је ходочашћу (изузетно важном периоду за његов дух и тело), поставши тако први „српски светски путник“. Као члан династије Немањића, он је постао и духовни отац Србије. Његова заслуга није се огледа само у оснивању првих српских болница и манастирске медицине у њима, већ и у здравственом просвећивању (укључујући ту и борбу протв надрилекарства) и писању најстаријих српских медицинских списа (кодекса).<ref>Катић Р, ''Српска медицина од IX до XIX века,'' Научно дело, Београд, 1967.</ref> Са њим, Србија је достигла свој „златно доба,“ а 13. век у Србији се може назвати периодом „српске ренесансе“. Имајучи све ово у виду [[Теодосије (монах)]] га је прозвао тринаестим апостолом.<ref>Kolarić J. ''Sveti Sava srpskа harizma i mit.'' Niš: Prosveta, 1995.</ref>
== Манстирска болница ==
По доношењу моштију Светог Симеона у његову задужбину, манастир Студеницу, Свети Сава је основао болниу 1208. или 1209. године, када је био написан и Студенички типик (1208–1216). То је била прва болница основана натериторији српске средњовековне државе.<ref>Katić R. Bolnice srednjeg veka: manastirske bolnice. In: Srpska medicina od IX do XIX veka. Beograd: SANU; (1967).
Болница је била уређена по угледу на хиландарску болницу, а на основу Студеничког типика налазила се у оквиру манастирске целине. Имала је 12 лежајева, чији се број у случају пораста броја оболелих повећавао као и број болничара.<ref name="7." /><ref name="8." /> Лечење су обављали лекари емпириици, који су своје знање и вештину лечења преносили својим следбеницима. Тако су се лекари емпирици, монаси или лекари, поред лечења, бавили и обучавањем лекарској вештини оних који су помагали у лечењу и који је требало да их наследе.<ref>Reljin I. Pregled istorije srednjovekovne medicine. Novi Sad: Litostudio; 2008</ref>
Ред 63:
Поред метода традиционалне медицине многи болесници лечили су се и светим моштима (Светог Симеона, Светог Саве) молитвом, светим миром и црквеним реликвијама.<ref>Ilić-Tasić S. Čudotvorna isceljenja koja je učinio Sveti Sava. Crkvene studije. 2008; 5:381-9.</ref>
Према људима са телесним манама према немоћнима у болниицима и „беснима”, се тражило да опхођење буде беспрекорно, као и њихова нега и чување, а за оне који то нису поштовали биле су предвиђене казнене одредбе.<ref>Петровић М. Крмчија светога Саве о заштити обесправљених и социјално угрожених. Београд: Библиотека Репринт, I коло II књига. Штампарија Српске патријаршије; (1990), pp.
Посебно трена нагласити значај који је по нараодном веровању имало чудотворних исцељења која је учинио Свети Сава, како ради лечења оболелих, тако ради јачања вере и духовности српског народа.<ref>Илић-Тасић С. ''Чудотворна исцељења која је учинио Свети Сава''. Црквене студије 2008; 5: 381-9</ref>
За време петовековне турске владавине над српским народом дошло је до застоја у развоју медицине. Манастир и манастирска болнице су рушени, али је српски народ и даље тражио утеху, заштиту и лек у овом манастиру, али сада су над светим моштима, молитвом и светим миром, тражили исцељење.<ref>Popović D. ''O nastanku kulta svetog Simeona''. In: Međunarodni naučni skup Stefan Nemanja – sveti Simeon Mirotočivi, istorija i predanje, septembar 1996. Beograd: SANU; (2000).
== Истраживања ==
Истраживањима проведеним у рфизници манастира Студеници није одређена тачна локација прве, у изворима документоване, болнице основане на територији српске средњовековне државе. Такође ни археолошким ископавањима ништа није идентификовано као садржај или инвентар болнице, тако да је о изгледу болниице тешко било шта прецизније написати.<ref name="11." >Бунарџић Р. ''Манастирске болнице - поставка изложбе''. Краљево: Народни музеј, Здравствени центар Студеница; 2007.</ref> Не постоје подаци о томе када је престала да постоји наша прва манастирска болница.
| |||