Википедија

Kredit — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 2:
strani, gde druga strana ne uzvraća nikakvu vrednost u tom trenutku (stvara se dug), već
umesto toga daje obećanje da će vratiti [[novac]] ili [[resursi|resurse]] (ili neku drugu vrednost u istoj količini)
u kasnijem periodu. <ref>[http://www.merriam-webster.com/dictionary/credit ''Credit'' (def. 2c)]. ''Merriam Webster Online''. Приступљено 5 March 2015.</ref> Drugim rečima, kredit je metoda pozajmljivanja novca ili resursa koji je
legalan, formalan I dostupan široj grupi ljudi koji se ne poznaju.<ref name="ALI">{{cite journal|last=Simkovic|first=Michael|title=What Can We Learn from Credit Markets?|journal=Proceedings of the 93rd Annual Meeting of the American Law Institute|date=2016|ssrn=2782844}}</ref>
 
Obezbeđeni resursi mogu biti finansijski ([[ugovor o zajmu]]), ili u vidu dobara ili usluga (korisnički kredit). Kredit obuhvata bilo koji oblik odloženog plaćanja.<ref>{{Cite book| last = O'Sullivan | first = Arthur | authorlink = Arthur O'Sullivan (economist) | first2 = Steven M. |last2=Sheffrin| title = Economics: Principles in Action | publisher = Pearson Prentice Hall |year=2003| location = Upper Saddle River, New Jersey 07458 |id=ISBN 0-13-063085-3|pages=512}}</ref> Kredit daje kreditor, koji se takođe naziva I zajmodavac, a prihvata dužnik, koji se takođe naziva I zajmoprimac.
 
[[Adam Smit]] je verovao da je iz trampe nastao kredit, ali najnovija antropološka istraživanja<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/426794447|title=Debt : the first 5,000 years|last=David|first=Graeber|date=2011|publisher=Melville House|isbn=9781933633862|location=Brooklyn, N.Y.|oclc=426794447}}</ref> su drugačije dokazala. Trampa se najviše odvijala između pojedinaca koji su imali poverenje jedni u druge npr. poznanici ili više plemena između sebe su najčešće vršili trgovinu upravo trampom. Suprotno, članovi istog plemena su vršili trgovinu preko kredita/dugova.
 
== Etimologija ==
Reč kredit je prvi put korišćena u engleskom jeziku 1520. Godine. Izraz je nastao “iz francuskog jezika credit u srednjem veku (15 vek) koji je značio verovanje, poverenje, iz italijanskog credio, iz latinskog creditum “zajam, stvar koja je poverena drugoj osobi”, iz prošlog participa reči credere (vertovati). Komercialno značenje reči kredit je originalno iz engleskog jezika (kreditor 15 vek). Izraz “kreditna unija” je prvi put korišćen 1881. Godine u američkom engleskom; izraz “kreditni rejting” je prvi put korišćen 1958. Godine. <ref>{{cite web |url=http://www.etymonline.com/index.php?allowed_in_frame=0&search=credit |title=Credit |author=<!--Not stated--> |date= |website=www.etymonline.com |publisher= Online Etymology Dictionary|access-date = 17. 5. 2017.|quote=}}</ref>
 
== Bankarski Kredit ==
Ред 33:
Trošak kredita je dodatni iznos, koji se naplaćuje kao dodatak na pozajmljeni iznos a koji zajmoprimalac mora da plati. On uključuje [[Камата|kamatu]], troškove obrade kredita i druge troškove. Neki troškovi su obavezni, njih je definisao zajmodavac kao sastavni deo kreditnog aranžmana. Drugi troškovi, kao što su oni za osiguranje kredita, mogu biti opcioni; zajmoprimaoc odlučuje da li želi da se oni uključe u ugovor.
 
Kamate i drugi troškovi su predstavljeni na različite načine ali u mnogim zakonodavstvima se od zajmodavca zahteva da dostavi cenu za sve obavezne troškove u formi [[godišnje stope u procentima]]<ref>{{Cite book|url=https://books.google.co.uk/books?id=JK2HDAAAQBAJ&pg=PA13&lpg=PA13&dq=lenders+are+required+to+quote+all+mandatory+charges+in+the+form+of+an+annual+percentage+rate&source=bl&ots=4JLRqC0UGw&sig=lpmaGq3a19F9fmt_a8CIgdPmewg&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwifiJG_2rvXAhUM_qQKHQEaAXsQ6AEIJjAA#v=onepage&q=lenders%20are%20required%20to%20quote%20all%20mandatory%20charges%20in%20the%20form%20of%20an%20annual%20percentage%20rate&f=false|title=Consumer Credit Fundamentals|last=Finlay|first=S.|date = 2. 2. 2009-02-02.|publisher=Springer|isbn=9780230232792|language=en}}</ref>.. Cilj obračuna godišnje stope je da se promoviše "istina prilikom davanja zajmova", da bi se potencijalnim zajmoprimaocima stvorila jasnija slika pravih troškova uzimanja pozajmice i da bi se omogućilo upoređivanje između konkurentnih proizvoda. Godišnja stopa se izvodi iz obrasca plaćanja avansa i otplate tokom trajanja ugovora. Opcioni troškovi obično nisu uključeni u obračun godišnje stope [[Annual percentage rate|APR]]<ref>{{Cite book|title = Consumer Credit Fundamentals|last = Finlay|first = S.|publisher = Palgrave Macmillan|year=2009|isbn id= |location = |edition = 2nd}}</ref>.
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}
== Литература ==
* {{Cite book|ref= harv| last = O'Sullivan | first = Arthur | authorlink = Arthur O'Sullivan (economist) | first2 = Steven M. |last2=Sheffrin| title = Economics: Principles in Action | publisher = Pearson Prentice Hall |year=2003| location = Upper Saddle River, New Jersey 07458 |id=ISBN 0-13-063085-3|pages=512}}
 
* {{Cite book|ref= harv|author=Logemann, Jan, ed. |title=The Development of Consumer Credit in Global Perspective: Business, Regulation, and Culture|location=New York|publisher=Palgrave Macmillan|year=2012|isbn=978-0-230-34105-0|pages=}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Kredit”