Добрица Ћосић — разлика између измена

Без промене величине ,  пре 2 године
→‎Ћосићев књижевни рад: Исправљена грешка при куцању
(→‎Биографија: Исправљена грешка при куцању)
ознаке: мобилна измена мобилно уређивање преко апликације
(→‎Ћосићев књижевни рад: Исправљена грешка при куцању)
ознаке: мобилна измена мобилно уређивање преко апликације
Добрица Ћосић је започео свој књижевни рад романом ''„[[Далеко је Сунце (филм)|Далеко је сунце]]“'' [[1951]]. године, у коме евоцира своје ратничко искуство из [[народноослободилачка борба народа Југославије|народноослободилачке борбе]] и слика моралну и психолошку кризу личности у условима рата. Док је овај роман за садржину имао најсвежије догађаје националне историје, други роман ''„[[Корени (роман)|Корени]]“'' који је објављен [[1954]]. године узима грађу из стварности [[Србија|Србије]] с краја [[19. век]]а. То је слика раскола у једној патријархалној породици, али и раскола у народу. Овде је Ћосић пажљивом [[психолошка анализа|психолошком анализом]] разоткрио менталитет србијанског села, уочио зачетке и узроке политичких превирања, предочио неколико упечатљивих карактера.<ref>{{cite web|title=Добрица Ћосић|url=http://www.nin.co.rs/pages/roman.php?id=568|website=НИН|accessdate=28. 1. 2018}}</ref> Након култног романа ''„Корени“'' следи дело ''„[[Седам дана у Будимпешти]]“'' ([[1956]]), потом роман ''„[[Деобе]]“'' ([[1961]]), у коме се Ћосић поново враћа [[Други светски рат|Другом светском рату]]. Средишња тема овог романа је деоба у народу, деоба на [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]] и [[Југословенска војска у отаџбини|четнике]] и последице ове поделе. Са књижевно-уметничког становишта, овај роман доноси низ новина, особену композицију, доминацију унутрашњег монолога, откривање уметничког функционисања полилога као средства за испољавање масе као књижевног јунака, уношење документарног материјала, стилску разноврсност и изузетно слојевиту лексику.
 
Године [[1964]]. Ћосић пише есеје ''„Акција“'' и [[1966]]. есеје ''„Одговорности“''. Те исте године Ћосић објављује тзв. [[роман парабола]] који носи назив ''„Бајка“'', а потом поново есеје под називом ''„[[Моћ и стрепње]]“'' ([[1971]]). У периоду од [[1972]]. до [[1979]]. године Ћосић се враћа епској теми и пише [[историјски роман]] ''„Време смрти“'' у четири књиге. То је роман о [[Први светски рат|Првом светском рату]], широка [[фреска]] времена, догађаја и људских судбина. Тако, настављајући причу о појединцима из породице Катића из села Прерова, започету у роману ''„Корени“'', Ћосић исписује сагу не само о породици Катић него и о Србији која је доживела голготу. Године [[1982]]. објављује још есеја под називом ''„[[Стварно и могуће]]“'', а потом трилогију ''„[[Време зла]]“'' (''„[[Верник]]“'' [[1990]], ''„[[Грешник]]“'' [[1985]]. и ''„[[Отпадник]]“'' [[1986]]), која се може одредити као [[политички роман]], у којем Ћосић наставља причу о појединцима из исте породице, али и о личностима које су започеле свој романекснироманескни живот у ''„[[Време власти|Времену смрти]]“''. Тако је ''„Временом смрти“'' и ''„[[Време зла|Временом зла]]“'' попуњена празнина између романа ''„Корени“'' и романа ''„Деобе“'' и остварена континуирана повест о Србији, Прерову и двема преровским породицама. Као круна свега, [[1996]]. године долази дело ''„[[Време власти]]“'', у којем се наставља повест започета романом ''„Корени“''.
 
У периоду од [[2001]]. године до [[2008]]. године, Добрица Ћосић у шест књига објављује ''„[[Пишчеви записи|Пишчеве записе]]“''. То су пре свега пишчеви записи писани у дневничкој форми. [[Пишчеви записи 1951—1968.|Прва књига]] обухвата период од 1951. до [[1968]]. и њена композиција је проблемско једињење око кључних догађаја и личности, са асоцијацијама које пружају контекст претпоставки и последица. Језик је и књижевно-литерарни и филозофско-историјски са анализама колективно-психолошким. [[Пишчеви записи 1951—1968.|Друга књига]] обухвата период [[1969]] — [[1980]]. године који је Ћосић провео у опозицији [[Јосип Броз Тито|Титовом]] режиму, а [[Пишчеви записи 1981—1991.|трећа]] од [[1981]]. до [[1991]]. године, односно године у којима је Ћосић био носилац или учесник готово свих опозиционих иницијатива у Србији. [[Пишчеви записи 1992—1993.|Четврта књига]] ''„[[Пишчеви записи|Пишчевих записа]]“'', за разлику од претходне три које обухватају период од четири деценије, ова се ограничава на период од само две године (1992—1993), у којима су збивања била веома бурна и драматична. Ова књига је узбудљив приказ фактичког периода Ћосићевог државничког живота и његових идеја и представља упечатљив пример историјске експозиције у великој драми краја минулог века.