Википедија

Карбоксилна киселина — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 2:
[[Датотека:Carboxylate-resonance-hybrid.png|thumb|120px|Карбоксилатни јон]]
[[Датотека:Carboxylic-acid-group-3D.png|thumb|120px|-{3D}- структура карбоксилне групе]]
'''Карбоксилна киселина''' је органско једињење које у себи садржи функционалну карбоксилну групу ('''--{COOH}-''').<ref>{{GoldBookRef|title=carboxylic acids|file=C00852}}</ref> Називају се и органске киселине. То је велика и разнолика група [[Хемијско једињење|хемијских једињења]], а други назив за њих су и органске киселине. Општа формула свих карбоксилних киселина је '''-{R-COOH}-''', где је R — ''-{CnH2nR}-,'' односнопредставља алкил групагрупу, -{C<sub>n</sub>H<sub>2n</sub>}-. Најпростије карбоксилне киселине су тзв. алканске киселине код којих је радикал [[алкани|алкил]] група. Соли органских киселина се називају ''карбоксилати''.<ref>{{Clayden1st}}</ref><ref>{{March6th}}</ref>
 
Карбоксилна група је приближно тригонално-планарна. Изузетак су врло разблажени раствори када услед водоничног везивања, настају димери карбоксилних киселина.
Реагују у многим процесима живе природе међу којима је и [[естерификација]]. У том процесу карбоксилне киселине реагују са органским једињењима које садрже хидроксилну групу (-{-ОН}-), односно [[алкохол]]има. Свакако најпознатији естри карбоксилних (масних) киселина су [[липид]]и.▼
 
▲РеагујуКарбоксилне киселине реагују у многим процесима живеживих природебића, међу којима је значајна и [[естерификација]]. У том процесу карбоксилне киселине реагују са органским једињењима које садрже хидроксилну групу (-{-ОН}-), односно [[алкохол]]има. Свакако најпознатији естри карбоксилних (масних) киселина су [[липид]]и.
 
=== Номенклатура ===▼
 
Карбоксилне киселине се именују као алканске киселине, додатком наставка -''ска киселина'' на назив алкана. Тако на пример од метана настаје метанска киселина.<ref>IUPAC, Плава књига, http://www.acdlabs.com/iupac/nomenclature/93/r93_480.htm</ref> Бројем 1 се обележава карбонилни угљеник најдужег низа у коме се налази карбоксилна група. Дикарбоксилне киселине се именују као алкан-дикиселине. Циклични и ароматични системи називају се циклоалканкарбоксилне и бензоеве киселине. Код ових система угљениковом атому за који је везана карбоксилна група приписује се број 1.
 
▲=== Номенклатура ===
Иако постоји [[Међународна унија за чисту и примењену хемију|IUPAC]]-ова номенклатура, чешће се користе тривијални називи. На пример, бутаноична киселина се углавном назива бутерна киселина (C<sub>3</sub>H<sub>7</sub>CO<sub>2</sub>H).
 
Карбоксилни јон R-COO<sup>−</sup> се именује додавањем суфикса -ате, па од сирћетне киселине (енглески ''acetic acid'') настаје ацетатни јон (енглески ''acetate'').
 
Карбоксилна киселина, по IUPAC номенклатури, добија назив додатком суфикса -'''ска киселина''' на пример од метана настаје метанска киселина.<ref>IUPAC, Плава књига, http://www.acdlabs.com/iupac/nomenclature/93/r93_480.htm</ref>
{|class = "wikitable"
|+Честе засићене карбоксилне киселине
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Карбоксилна_киселина”