Франсоа Митеран — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м pravopis
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 15:
| супружник =
| деца =
| универзитет = [[Сорбона|Универзитет Сорбона]], [[Париски институт политичких наука]]
| професија =
| функција 1 = [[Списак председника Француске|Председник Француске]]
Ред 21:
| почетак функције 1 = 21. мај 1981
| крај функције 1 = 17. мај 1995
| претходник 1 = [[Валери Жискар д’Естен|Валери Жискар Д'Естен]]
| наследник 1 = [[Жак Ширак]]
}}
Ред 53:
Учињени су велики напори да се побољша стамбени положај и здравствена заштита, а влада је такође покушала да се реформом школства ухвати у коштац са лошим успехом у школи деце из радничке класе. У циљу појачања политичког учешћа, влада је повећала финансијска давања локалним политичарима, који су добили и право на плаћено одсуство са својих послова како би похађали курсеве из области јавне управе. Давања за особе са инвалидитетом су повећана, а начињен је напредак и у плати и условима у војсци. Декретом из јануара 1982. су уведени „уговори солидарности“, по којима су фирме могле да добију субвенције за увођење рада на пола радног времена или раног пензионисања ако би истовремено стварале нова радна места. Декретом из марта 1982. је омогућио запосленима да се пензионишу са 60 година старости уз пензију висине 50% просечне зараде током 10 година рада током којих су највише зарађивали. 1983. су донети закони у циљу постизања веће једнакости у приватном сектору. Предузећа су морала да сачињавају годишње извештаје о приликама за тренинг и условима рада за жене, и да представе статистичку анализу њиховог положаја у предузећу, а раднички комитети су били задужени да се старају о спровођењу мера за промовисање једнакости.<ref name="ReferenceB">-{''Mitterrand's France'' Edited by Sonia Mazey and Michael Newman}-</ref> Осим тога, уведена су нова давања за незапослене раднике који су престали да испуњавају услове за осигурање од незапослености.<ref name="Vail2009">{{Cite book|title=Recasting Welfare Capitalism Economic Adjustment in Contemporary France and Germany |first=Mark I. |last=Vail|year=2009|location=Philadelphia |publisher=Temple University Press |isbn=978-1-59213-967-5|pages=}}</ref> У децембру 1982. је донет закон који је вратио радницима право да бирају администраторе у фондовима за социјалну заштиту, што је пракса коју је Шарл Де Гол укинуо 1967.<ref>-{''Contemporary France: Politics and Society Since 1945'' by D. L. Hanley, Miss A P Kerr, N. H. Waites}-</ref>
 
Када је у питању подршка новим француским технологијама коју је започео његов претходник [[Валери Жискар д’Естен|Валери Жискар Д'Естен]], Митеран је наставио ове пројекте: брзи воз [[ТЖВ]] и [[Минител]], интерактивну рачунарску мрежу која је претходила Интернету.<ref>{{cite web|url=http://www.whitepages.fr/telecom-history-minitel.html |title=History of the Minitel |publisher=Whitepages.fr |date= |accessdate = 11. 3. 2013}}</ref> Минител и ТЖВ веза између Париза и Лиона су отворени само пар недеља након избора. Осим тога, владини грантови и позајмице за капиталне инвестиције за модернизацију су значајно увећани.<ref name="google">{{Cite book|title=From State to Market?: The Transformation of French Business and Government|author=Schmidt, V.A.|year=1996|publisher=Cambridge University Press|isbn=9780521555531|url=https://books.google.com/books?id=C0kxrOXYMPQC|accessdate = 7. 12. 2014|pages=125}}</ref>
 
Митеран је донео први закон о децентрализацији, [[Гастон Дефер|Деферов закон]].
Ред 88:
 
== Смрт ==
Митеран је умро у Паризу 8. јануара 1996. са 79 година од рака простате. Чињеницу да је боловао од ове болести су он и његови лекари крили током већег дела његовог председничког мандата.<ref>{{Cite journal |last=Whitney|first=Craig R. |date = 9. 1. 1996 |title=Francois Mitterrand Dies at 79; Champion of a Unified Europe |journal=The New York Times |publisher=The New York Times Company |url=http://www.nytimes.com/1996/01/09/world/francois-mitterrand-dies-at-79-champion-of-a-unified-europe.html |accessdate = 10. 11. 2011|pages=1}}</ref> Неколико дана пред смрт, породица и блиски пријатељи су му се придружили на „последњем оброку“ који је био контроверзан јер је, уз остала гурманска јела, укључивао и печену дивљу птицу певачицу, [[виноградскаvinogradska стрнадицаstrnadica|виноградску стрнадицу]], која је заштићена врста, и чија је продаја илегална у Француској.<ref>-{[http://www.esquire.com/features/The-Last-Meal-0598. "The Last Meal"], Michael Paterniti, Esquire Magazine, 1 May 1998.}- Приступљено 1. јануара 2011.</ref>
 
== Спољна политика ==