Јулија Хуњади — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 32:
Рођена је 1831. године у Бечу у племићкој породици [[Хуњади]] ({{јез-мађ|Hunyady de Kéthely}}) као кћерка грофа Ференца Хуњади де Кетељија (1804-1882) и грофице Јулије Зичи де Зич ет Васонке. Удала се 20. јула/1. августа 1853. године у руској капели у Бечу за кнеза Михаила [[Обреновићи|Обреновића]], који је живео у [[Беч]]у као изгнани бивши српски кнез. До [[Светоандрејска скупштина|Светоандрејске скупштине]] и повратка Обреновића на трон Србије 1858. године, кнез Михаило и Јулија живели су у Аустроугарској. Имали су имање „Иванка“<ref>"Стражилово", Нови Сад 16. јануар 1886. године</ref> на [[Дунав]]у, које је купио кнез Михаило од кнегиње Леополдине Грасалкович де Гиарак, рођене грофице [[Естерхази|Естерхази-Еделштетен-Форхтенштајн]]. Јулија је ту у месту надомак двора, подигла школу за женску сирочад.<ref>"Стражилово",...</ref>
По смрти кнеза Милоша, 1860. године, кнез Михаило је по други пут постао владајући кнез Србије, а Јулија кнегиња Србије. Учествовала је заједно са кнезом у јавном животу, приређивали су балове и хуманитарне вечери и лутрије на двору. За њу је 1861. године у [[Саборна црква у Београду|Саборној цркви]] у Београду направљен трон, трећи уз дотадашњи патријархов и кнежев, са иконом [[Богородица|Богородице]]. Српски језик учила је уз помоћ [[Ђуро Даничић|Ђуре Даничића]] и уз разговор са својим свекром кнезом Милошем који није познавао стране језике. Књегиња Јулија је изневерила свог супруга који ју је веома волео, ступајући 1856. године у недозвољен однос са грофом Аренбергом.<ref>"Време", Београд 4. мај 1925. године</ref> Она и кнез Михаило су се због тога раставили „од
Током 1863. године заједно са [[Филип Христић|Филипом Христићем]] је у Лондону лобирала за интересе Србије.<ref>[http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:669524-Prvo-srpsko-lobiranje-u-Londonu Прво српско лобирање у Лондону („Вечерње новости”, 8. јун 2017)]</ref>
|