Јулија Хуњади — разлика између измена

По смрти кнеза Милоша, 1860. године, кнез Михаило је по други пут постао владајући кнез Србије, а Јулија кнегиња Србије. Учествовала је заједно са кнезом у јавном животу, приређивали су балове и хуманитарне вечери и лутрије на двору. За њу је 1861. године у [[Саборна црква у Београду|Саборној цркви]] у Београду направљен трон, трећи уз дотадашњи патријархов и кнежев, са иконом [[Богородица|Богородице]]. Српски језик учила је уз помоћ [[Ђуро Даничић|Ђуре Даничића]] и уз разговор са својим свекром кнезом Милошем који није познавао стране језике. Књегиња Јулија је изневерила свог супруга који ју је веома волео, ступајући 1856. године у недозвољен однос са немачким грофом Аренбергом.<ref>"Време", Београд 4. мај 1925. године</ref> За то брачно неверство кнез Михаило је сазнао тек 1861. године, из једног писма. Она и кнез Михаило су се због тога раставили „од постеље и стола“ писменим споразумом од 18. новембра 1865. године. Тим споразумом је утврђено да јој кнез Михаило поклања своју палату у Бечу и годишњу ренту од 5500 дуката. Јулија се тада одрекла титуле српске кнегиње задржавајући назив кнегиња Јулија Обреновић и пристајући на законе православне цркве у случају ако би кнез тражио коначан развод. Од 1865. године она је живела у Бечу, одвојено од кнеза Михаила. У браку нису имали деце.<ref>[[Коста Христић|Коста Н. Христић]]: „Записи старог Београђанина“, Нолит, Београд 1989, ISBN 86-19-01637-7 {{COBISS|ID=8503296}}</ref>

 

 

После убиства кнеза Михаила 1868. године кнегиња Јулија је 1876. године удајом за принца [[Карл од Аренберга|Карла од Аренберга]] (1831-1896), који је био у сродству са аустријском царицом [[Елизабета Баварска|Елизабетом Баварском]], постала војвоткиња од Аренберга и принцеза од Реклингхаузена. Са принцом Карлом такође није имала деце.