Хришћанство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 37.6.32.188 (разговор) на последњу измену корисника Sorabino ознака: враћање |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 14:
По поријеклу, хришћанство је сродно [[Јудаизам|јудаизму]], са којим има доста заједничких текстова. [[Танах|Хебрејска Библија]], је у хришћанском контексту позната као Стари завјет. Хришћанство се сматра за [[Аврамске религије|Аврамску религију]], заједно са јудаизмом и [[ислам]]ом. Најраније свједочанство о хришћанима и хришћанству налази се у [[Дела апостолска|Апостолским дјелима]] (једна од библијских књига Новога завјета) Дјела 11:26: „И они се цијелу годину састајаше са Црквом, и учаше многи народ; и најприје у Антиохији ученици бише названи хришћани.“
[[Догма]]тске разлике, као и политичке прилике и разни интереси довели су до тога да је данас хришћанство [[Конфесија|раздијељено]] и разједињено. Међу великим бројем људи, који се изјашњавају као хришћани, многа хришћанска начела се данас не примјењују и не поштују. Велики број хришћана у разним [[религијска деноминација|деноминацијама]] свели су своје „хришћанство“ на неколико ритуала — обреда, којима присуствују неколико пута годишње (на
Хришћанство је играло виталну улогу у обликовању Западне цивилизације, бар од [[4. век|4. вијека]] нове ере. Данас, хришћанство представља територијално најраспрострањенију и бројчано највећу свјетску религију, са бројем вјерника који се креће у распону од 1,5{{sfn|McGrath|2006|p=16}}{{sfn|Hinnells|2005|p=441}} до 2,1 милијарде особа.<ref>[http://www.adherents.com/Religions_By_Adherents.html Maakovor Religions Ranked by Size], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>
Ред 38:
На хришћанство су у то вријеме имале утицај друге различите вјере као, [[гностицизам]] и [[митра]]изам. Исто тако хришћанство је прихватило неке елементе од [[паганизам|паганских]] религија. О нивоу или степену утицаја на хришћанство, мишљења међу [[наука|научницима]] се доста разликују.
Император [[Константин Велики]] ([[4. век|4. вијек]]) је [[313]]. године озаконио хришћанство, а [[Теодосије I]] га [[380]]. године прогласио за религију [[Римско царство|Римског царства]]. Константин је сазвао [[Први васељенски сабор]] који је одржан у [[Никеја|Никеји]] у [[Мала Азија|Малој Азији]] током маја и јуна [[325]]. године. То је био први [[Васељенски сабори|васељенски сабор]] хришћанске цркве, а његовом најзначајнијом посљедицом се сматра, доношење прве обједињене хришћанске [[доктрина|доктрине]]
=== Милански едикт ===
Ред 93:
* [[Протестантизам]]: Има разних група и деноминација као што су: [[англиканизам|англиканци]], [[Евангелизам|евангелисти]], [[Харизматичка црква|харизматици]], [[Презвитеријанска црква|презвитеријанци]], [[аптисти]], [[методизам|методисти]], [[Анабаптистичка црква|анабаптисти]], [[Адвентизам|адвентисти]], [[Квекерска црква|квекери]], [[Пентекостна црква|пентекостници]] или [[пентекостализам|пентекосталци]] итд.
Касније групе су настале одвајањем од старијих. Једни протестанти једноставно се изјашњавају као ''хришћани'' или ''наново рођени хришћани''. Други, посебно у англиканизму и [[Неолутеранизам|неолутеранизму]], се изјашњавају као „''и'' католици ''и'' протестанти“. Постоје и
Мање хришћанске деноминације представљају '''[[монофизитство]]''' (јерменско-грегоријанска, јакобитска, [[коптска православна црква|коптска]] и [[етиопска православна црква|етиопска црква]]) и '''[[несторијанство]]'''.
Ред 165:
Оригинално, [[Нови завет|Нови завјет]] је написан углавном на [[Грчки језик|грчком језику]] у првом и другом вијеку Нове ере. Иначе, сам Исус је говорио [[арамејски језик|арамејским језиком]]. Овај језик данас је скоро мртав. Говори се само у [[Сирија|Сирији]] у Маалули и у неколико мањих енклава. Нови завјет садржи укупно 27 списа канонизованих у неколико фаза закључно са четвртим вијеком, иако су сви текстови били довршени до средине другог вијека. Садржи четири јеванђеља (грчки: evangelion - добра вијест) и то по [[Јеванђеље по Матеју|Матеју]], [[Јеванђеље по Луки|Луки]], [[Јеванђеље по Марку|Марку]] и [[Јеванђеље по Јовану|Јовану]]. Прва три јеванђеља су синоптичка. Нови завјет такође садржи рану црквену историју ([[Дела апостолска|Дјела апостолска]]), двадесетједну посланицу и једну апокалипсу ([[Откривење Јованово|Откровење Јованово]]).
Управо четири јеванђеља представљају извјештај о Исусовом животу, о његовим казивањима и дјелима. Према Библији, Исус је зачет [[Безгрешно зачеће|безгрешним зачећем]]. То је најављено од стране старозаветног пророка Исаије „да ће Дјева зачети и родити сина“. Према историјским подацима рођен је у 31. години владавине римског императора [[Октавијан Август|Августа]], у [[Витлејем]]у, у [[Јудеја|Јудеји]], од мајке Марије, у сиромашној јеврејској породици, која се склонила у [[Галилеја|Галилеју]]. [[Галилеја]] је планинска област западно од [[јордан (река)|ријеке Јордан]] и [[Галилејско језеро|Галилејског језера]]. Према [[Јосиф Флавије|Јосифу Флавију]], код Јевреја су у то вријеме постојале три филозофске струје: [[фарисеји]], [[садукеји]] и
Јеванђеља (што у преводу са грчког значи „Добра вијест“), написана су између 65. и 100. године н. е. А написали су их Матеја, Марко, Лука и Јован, по којима су и добила имена. Сматра се да је [[Библија]] писана између 100. и 300. године нове ере. Данас Библија представља не само хришћанску свету књигу, него и најпродаваније дјело свих времена преведено на око 1500 језика.
Ред 256:
* {{Cite book |ref= harv|title=World Religions: An Introduction for Students|url=http://books.google.com/books?id=qCmfOU6KTxwC|year=1997|publisher=Sussex Academic Press|isbn=978-1-898723-49-3}}
* {{Cite book |ref= harv|last=González|first=Justo L.|title=The Early Church to the Dawn of the Reformation|url=http://books.google.com/books?id=GlAVwB1zsxoC|year=1984|publisher=Harper & Row|isbn=978-0-06-063315-8}}
* {{
* {{Cite book|ref=harv|last=Јакшић|first=Душан Н.|title=Лично својство Светог Духа по учењу Православне цркве, с обзиром на римски догмат Filioque|year=1931|location=Сремски Карловци|publisher=Српска манастирска штампарија}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Матић|editor-first=Златко|title=Filioque: Историјски и теолошки аспекти једног проблема|year=2012|location=Пожаревац|publisher=Епархија браничевска}}
| |||