Трнава (Словачка) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 58:
Седамнаести век се сматра за једно од најгорих раздобља словачке историје и карактеришу га противхабзбуршки устанци угорске властеле против бечког двора који се тичу и града Трнаве. Управо је парадокс да је у тим временима ту букнуо и пожар ([[23. јун]] [[1666]]. године) када је уништено изузев неколико улица цео град а истовремено Трнава постаје универзитетски град. Прво је то била само са филозофијом и теологијом док је Правни факултет отворен [[1667]]. године а лекарски [[1769]]. године. У овом веку су биле постављене грађевине које су сада културно историске знаменитости Трнаве.
У [[18. век]] је Трнава ступила као универзитетски град који је познат у целој [[Европа|Европи]]. [[1777]]. године на иницијативу [[Марија Терезија|Марије Терезије]] се универзитет сели у Будим, и овај губитак је осетила не само Трнава већ и цела [[Словачка]]. Племић Сава Текелија је био студент на Универзитету у Трнави до 1776. године, када прелази у Будим.<ref>"Летопис Матице српске", Нови Сад 1873. године</ref>
Од [[1. август]]а до [[24. септембар|24. септембра]] [[1831]]. године Трнава је заживела уништавајућу епидемију [[Колера|колере]] која је за два месеца имала 800 жртава.
Линија 71 ⟶ 72:
== Срби у Трнави ==
Године 1730. постојала је језуитска штампарија у Трнави, која је била у могућности да штампа и српске ћириличне књиге. Аустријска власт је Србе на њу усмеравала. Ту су заиста постојала српска слова - босанске ћирилице, а њихова сврха је уствари била "унијаћење тамошњих Срба и Русина".<ref>Летопис Матице српске", Нови Сад 1873. године</ref> Касније је та "књигопечатња" пренета у Будим.
У парохији Трнави помиње се 1826. године поп Стефан Станковић као капелан.<ref>"Сербске летописи", Будим 1826. године</ref>
| |||