Латинско царство — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Исправљена грешка при куцању
ознаке: мобилна измена мобилно уређивање преко апликације
Ред 6:
Царство је у почетку имало успеха и среће у борби против тзв. [[Никејско царство|Никејског царства]] на простору [[Мала Азија|Мале Азије]] и у борбама са [[Калојан]]ом (1197—1207) и [[Бугари]]ма, поготово током владавине цара [[Хенрик Фландријски|Хенрика Фландријског]] (регент [[1205]]—[[1206]], цар 1206—1216). Међутим, после његове смрти, царство је током времена ослабило услед сталних борби на свим странама и недостатка војне и финансијске подршке са Запада. Удружене никејско-бугарске снаге пробале су да [[1236]]. године освоје [[Константинопољ|Цариград]], али је град уз помоћ [[млетачка република|млетачке]] [[Флота|флоте]] издржао [[Опсада|опсаду]]. До краја [[1247]]. године никејске снаге су заузеле скоро целокупне поседе Латинског царства и свеле га на Цариград са непосредном околином који се одржавао највише захваљујући [[Цариградски бедеми|градским бедемима]], а сам [[Балдуин II Куртене|Балдуин II]] био је приморан да преда Млечанима свог сина јединца [[Филип I Куртене|Филипа]] као залог за [[Новац|новчани]] зајам.
 
Последњи покушај латинских царева да се одбране одиграо се у [[јесен]] [[1259]]. године у [[Пелагонијска низија|ПелагонијсконПелагонијској низији]]. Тада су снаге никејског регента [[Михајло VIII Палеолог|Михајла (VIII) Палеолога]] (регент [[1258]]—[[1261]], цар 1261—1282) предвођене његовим братом [[Јован Палеолог (XIII век)|Јованом]] у тзв. [[Пелагонијска битка|Пелагонијској бици]] потукле бројније удружене снаге:
 
* латинског цара Балдуина II (1228—1261, у [[егзил]]у 1261—1273)