Пети лептир — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 36:
У Алексин живот улази онострано. Ритуал тешења у коме дечак чешља сам себе да утрне, како би бар начас сам себе обмануо да га чешља мајка, отвара комуникацију са светом духова. Исечена слова лепе се на пластични чешаљ и дечак отпочиње сабласни разговор с клинички мртвим старцем, деда Душаном. Привидно све се из самоће и несреће изокреће у заједништво и срећу: дечак буди старца из коме, а старац, представљајући се као деда, усваја дечака. Деда Душан, који неким чудом зна чак и то какав је џемпер носила беба коју су донели у дом, травар и зналац чајева, поставља свом усвојеном унуку необичан захтев. Да, ако он умре одмах позове адвоката Јовицу Вука...
 
У причу се уплиће и дух шумара Алексе В. Јакшића, некадашњег срадника Јосифа Панчића, који је, током стогодишњег ''неживота'' у Међустаници, научио да прави прелепе мозаике о лишћа, баба Сара, којој чежња за венчаницом остављеном на шареном свету не дозвољава да из лимба Међустанице о де у смрт, тајанствени Злдолци, калуђери, Иван Грозни и пси скитнице вођени сабласним моћима Јовице Вука, тарски вук и дивље свиње... Читав један, живописан, маштовит и језив свет с којим дечак мора да се избори уз помоћ духа имењака и новостечених пријатеља - домаца.<ref>{{sr}} -{[[Урош Петровић]]}-: (''Пети лептир Лагуна: др. Љиљана Пешикан-ЉистампвоћЉуштановић''). стр. 116-117.</ref>
 
== Референце ==