Слободно зидарство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 7:
Савремено слободно зидарство се састоји од двије главне препознатљиве скупине. [[Регуларно слободно зидарство]] инсистира на томе да се у радној ложи читају свети списи, да сваки члан искрено вјерује у [[Врховно биће]], да женама није дозвољено ступање у организацију и да су расправе о религији и политици забрањене. [[Континентално слободно зидарство]] је данас општи појам за „либералну” јурисдикцију која је уклонила нека, или сва, ограничења.
== Историја
{{main|Историја слободног зидарства}}
=== Развој ===
Од средине 19. вијека, масонски историчари су тражили поријекло покрета у низу сличних докумената познатих као ''-{Old Charges}-'', који води поријекло из ''Регијус поема'' до 1425. године до почетка 18. вијека. Алудирајући на чланство у ложи оперативних масона, они повезују митолошку историју заната, дужности степена и начин на који се заклињу на вријерности приликом приступања. У 15. вијеку се види и први доказ церемонијалне регалије.
Не постоји јасан механизам помоћу кога су ове мјесне трговинске организациј епостале данашње Масонске ложе, али најранији ритуали и познате лозинке, из оперативних ложа са прелаза са 17. на 18. вијек, показују континуитет са ритуалима које су на крају 18. вијека развили прихваћени или могући масони, пошто су они чланови који нису практиковали физички занат постали познати. Записник из [[Ложа Единбурга (Капела Свете Марије) бр. 1|Ложе Единбурга (Капела Свете Марије) бр. 1]] у Шкотској показује континуитет од оперативне ложе 1598. године до савремене могуће Ложе. То је најстарија масонска ложа на свијету.
Алтернативно, Томас де Квинси у свом раду „''-{Rosicrucians and Freemasonry}-''” представља теорију која указује да се слободно зидарство можда развило из [[Розенкројцери|розенкројцеризма]]. Ову теорију је пореставио и њемачки професор Ј. Г. Бухле 1803. године.
Прва Велика ложа, Велика ложа Лондона и Вестминстера (касније позната као [[Велика ложа Енглеске]] (ВЛЕ)) основана је 24. јуна 1717. године, када су се већ постојеће четири лондонске ложе састале на заједничкој вечери. Многе енглеске ложе су се придружиле новом регуларном тијелу, која је само ушла у период самопромоције и ширења. Међутим, многе ложе нису могле подржати промјене које су неке од ложа ВЛЕ направила у ритуалу (постале су познате као ''модерне'') и неколико њих је формирало супарничку Велику ложу 17. маја 1751. године под именом [[Древна велика ложа Енглеске]]. Ове двије Велике ложе су се борила за надмоћ, све док ''модерне'' ложе нису вратиле древни ритуал. Оне су се 27. децембра 1813. године ујединиле у [[Уједињена велика ложа Енглеске|Уједињену велику ложу Енглеске]] (УВЛЕ).
[[Велика ложа Ирске]] и [[Велика ложа Шкотске]] основане су 1725. и 1736. године, иако нису успијеле убиједити све постојеће ложе у својим земљама да им се придруже.
=== Сјеверна Америка ===
Најстарија америчка ложа основана је у Пенсилванији. Колектор за луку Пенсилваније, Џон Мур, писао је свим присутним ложама у Пенсиванији 1715. године, двије године прије него основана прва Велика ложа у Лондону. Прва велика ложа Енглеске именовала је Покрајинског Великог мајстора за Сјеверну Америку 1731. године, са сједиштем у Пенсилванији. Остале ложе у колониј добила су овлашћења од касније Древне велике ложе Енглеске, Велике ложе Ирске и Велике ложе Шкотске, које су биле прилично добро заступљене у путујућим ложама Британске војске. Многе ложе настале су без налога из било које Велике ложе, тражиће и плаћајући њихово одобрење тен након што су биле сигурне у свој опстанак.
Након Америчке револуције, незавнисна Велика ложа САД се развила у свакој од савезних држава. Неки мисле да је кратко организовање свеобухватне „Велике ложе САД” са Џорџом Вашингтоном (који је био члан Вирџинијске ложе) као првим Великим мајстором, али та идеја је била краткотрајна. Разне државне Велике ложе нису жељеле изгубити сопствни ауторитет тиме што би пристале на такво тијело.
==== Принц Хол масонерија ====
{{main|Принц Хол масонерија}}
== Организација ==
| |||