Године 1925, створио је филм „Оклопњача Потемкин“. Чувену сцену са колицима која падају низ степениште у [[Одеса|Одеси]] снимио је 22. септембра. Централни комитет [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|КПСС]] је организовао обележавање јубилеја [[Руска револуција 1905.|револуције из 1905]], а народни комесари Луначарски и [[Казимир Маљевич|Маљевич]] су ангажовали Ајзенштајна да направи филм посвећен овој комеморацији. Од мноштва догађаја, Сергеј је одабрао побуну на оклопњачи као централни мотив филма.
У јесен [[1928]]. године напушта Совјетски Савез и одлази на двогодишљедвогодишње студијско путовање по Европи са сарадницима [[Едвард Тисе|Едвардом Тисеом]] и [[Григориј Александров|Григоријем Александровим]]. Тамо их је послала комунистичка партија да би усавршили сазнања о техници [[Звучни филм|звучног филма]]. Ту је направио један филм у Француској (''Сентиментална романса'' из 1930). [[Студио Парамаунт]] га 1930. позива у САД и нуди уговор на 100.000 долара. Ајзенштајн стиже у Њујорк 20. маја. Требало је да екранизује један од романа [[Теодор Драјзер|Теодора Драјзера]], али се од тог пројекта одустало због сукоба редитеља и продуцената. Тиме долази у позицију да га пријатељи [[Ептон Синклер]] и [[Чарли Чаплин]] спашавају од неке врсте прогона. Одлази у [[Мексико]] да снима филм за брачни пар Синклер, али се и ту његова уметничка природа сусреће са, за њега у то време неприхватљивим условима стварања. Филм о Мексику није довршен, а Стаљин га у међувремену позива назад у СССР. Од снимљеног материјала је 1933. измонтирана верзија филма „Громови над Мексиком“, касније познатог као „Живео Мексико!“ (''-{¡Que Viva México!}-'').
Године [[1938]]. приказан је први Ајзенштајнов звучни филм, „Александар Невски“. Он описује историјску битку Руса и [[Тевтонци|тевтонских витезова]] из 13. века на залеђеном [[Битка на Чудском језеру|Чудском језеру]]. Филмом доминира идеја патриотизма и стога је интензивно коришћен као пропаганда у СССР-у током [[Други светски рат|Другог светског рата]].
