Спиридон Гопчевић — разлика између измена

Након "разлаза" са Бугарима, због писања о бугарским злочинима у Пироту, Спиридон се најзад окреће свом српском роду. Од тада он је са страшћу каква се ретко среће, исписао много сјајних страница бранећи српство, нарочито у Македонији. Између осталог рад Спиридона Гопчевића по [[Јужна Србија|Јужној Србији]] и [[Македонија|Македонији]] тек сада долази до изражаја те му се придаје велики значај, у којем детаљно описује становништво тог подручја од [[Скопље|Скопља]] до [[Солун]]а, те од [[Приштина|Приштине]] до [[Бер|Верије]], обичаје српског народа у том подручју, разговоре са локалним становништвом, исповести [[Срби|Срба]] и [[Цинцари|Цинцара]] те [[исламизација|исламизацију]], [[појелињење]], [[бугаризација|бугаризацију]] и [[албанизација|албанизацију]] истих, а пре свега уз помоћ [[Сионских 'ћери]], организацију, која је финансирана с'поља, те отварање бугарских гимназија за ''описмењавање'' [[Срби|српског]] становништва, одрицање од слављења [[слава|крсних слава]] и сл. Најзначајније дело из ове тематике је ''"Стара Србија и Македонија"''. Написао је и књигу ''"Црна Гора и Црногорци"'', коју је жестоко критиковао [[Бернхард Шварц]] због наводне пристрасности на штету Црногораца.

 

 

== Референце ==