Википедија

Израел — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
.
Ред 64:
|publisher=
|accessdate = 5. 6. 2011.}}</ref> од чега су 5.818.200 Јевреји.<ref name="cbs.gov.il"/><ref name="Haaretz">{{citation
|url=http https://www.haaretz.com/hasen/spages/11387841.html4784441
|work=Haaretz
|title=Israel closes decade with population of 7.5 million
Ред 111:
 
=== Стари век ===
Израел се први пут спомиње у историјским списима у каменорезу фараона [[Мернептах]]а из 1230. п. н. е.<ref>{{cite web|url=http://www.allaboutarchaeology.org/merneptah-stele-faq.htm |title=Merneptah Stele |publisher=Allaboutarchaeology.org |date= |accessdate = 20. 1. 2013.}}</ref> У 10. веку пре нове ере долази до формирања уједињеног [[Краљевство Израел (уједињено)|краљевства Израела]], које за време владавине [[Давид (име)|Давида]] поставља Јерусалим као своју престолницу. Археолошка открића последњих година из дела Јерусалима, познатијег као Давидов град, потврђују постојање импозантне палате из тог доба, за коју њен проналазач Ејлат Мазар сматра да представља део Давидове резиденције.<ref>[http://www.nytimes.com/2005/08/05/international/middleeast/05jerusalem.html?ex=1280894400&en=3c435bc7bd0cd531&ei=5088&_r=0 King David's Palace IsFound, Archaeologist Says - The New York Times<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> Након смрти краља [[Соломон]]а, за кога се везује изградња првог јерусалимског храма, познатијег као [[Соломонов храм]] долази до распада уједињеног краљевства Израела и формирања две државе: [[јудеја|Јудеје]] са Јерусалимом као главним градом, и [[Краљевство Израел (Самарија)|Израела]] са [[самарија|Самаријом]] као престоницом. Израел је током овог историјског периода имао доминантну позицују и по асиријским записима, попут Монолита из Каркара, био је један од главних савезника Асирије.{{sfn|Harvey|Leuchter|2006|p=273}} Моавски или Мешин Монолит је древни каменорез из 9. века пре нове ере који је представља најстарији запис о Богу Израела, Јахви, као и о борбама које је Израел водио са суседним народима.<ref>{{cite web|url= http://www.datasyncbible-history.com/~rsf1resource/basaltff_mesha.htm |title=III. - The Basalt of the Moabite Stone |publisher=Datasync.com |date = 16. 12. 2010. |accessdate = 20. 1. 2013.}}</ref> Израел је уништен 722. п. н. е. од стране [[асирско краљевство|Асирије]], а 10 од 12 племена Израела одведено је у ропство где нестају у историјском контексту.
 
Јудејска држава која је обухватала два јужна племена, формирала се као значајан фактор у региону у 9 веку пре нове ере.{{sfn|Grabbe|2008|pp=225–226}} За разлику од северног Израела, где је поред Јахвизма, постојало и политеистичко веровање, Јахвизам је посебно након уништења Израела, постао доминантно обележје Јудеје.{{sfn|Van der Toorn|1999|pp=911–913}} Свој Врхунац Јудеја достиже за време владавине [[Језекиља|Езекије]], што се манифестује кроз импозаннтне градитељске подухвате попут Езекијиног тунела-акведукта, широког одбрамбеног јерусалимског зида, или из Асиријских записа какав је Портал о Лакишу. Јудејска држава бива уништена од стране [[Халдејско краљевство|Вавилона]] 586. п. н. е., њено становништво бива расељено и тада починње прва јеврејска дијаспора.{{sfn|Thompson| 1992|pp=410–411}}
Ред 167:
=== Геологија и рељеф ===
 
Упркос малој површини, Израел се одликује разновсном физичко-географском структуром. Пустиња Негев је на југу, а затим следе Галилеја и Кармел, све до Голанске висоравни на северу. У оквиру Израелског обалног појаса живи 70% становништва. Источно од централне висоравни лежи долина реке Јордан која је део 6.500 км дуге Велике разводне долине. Река Јордан тече од планине Хермон кроз језеро Хула и Галилејско језеро све до ушћа у Мртво море.<ref>{{Citation|url=http://www.mfa.gov.il/MFA/MFAArchive/1990_1999/1999/4/FOCUS%20on%20Israel-%20The%20Living%20Dead%20Sea |publisher=Israel Ministry of Foreign Affairs |accessdate = 8. 6. 2011. |date = 1. 4. 1999. |title=The Living Dead Sea|isbn=978-0-8264-0406-0|pages=}}</ref> Јужно је Вади Араба који се улива у Акабски залив, део Црвеног мора. Јединствено за Израел и Синајско полуострво су ерозивни циркови, од којих је Рамон највећи, у пустињи Негев.<ref>{{Citation |url=http://whc.unesco.org/en/tentativelists/1486/ |publisher=UNESCO |title=Makhteshim Country |accessdate = 19. 9. 2007. |isbn=978-954-642-135-7|pages=}}</ref> Израел има највише врста биљака по метру квадратном од свих држава медитеранског појаса.<ref name=rinat>{{Citation |last=Rinat|first=Zafrir|title=More endangered than rain forests? |work = Haaretz |accessdate = 8. јун 2011. |date = 2. јун 2008. |url=http://www.haaretz.com/hasen/spages/988204.html}}</ref>
 
=== Воде ===
Ред 203:
Израел је успоставио дипломатске односе са 161 земљом и има 94 [[дипломатска мисија|дипломатске мисије]] широм света.<ref>{{Citation|url=http://www.mfa.gov.il/MFA/About%20the%20Ministry/Diplomatic%20missions/Israel-s%20Diplomatic%20Missions%20Abroad |publisher=Израелско министарство спољних послова |accessdate = 13. 8. 2011.|date = 12. 7. 2006. |title=Israel's Diplomatic Missions Abroad: Status of Relations}}</ref> Само су три државе чланице [[Арапска лига|Арапске лиге]] нормализовали односе с Израелом; Египат и Јордан потписали су мировни споразум 1979. и 1994. док се [[Мауританија]] 1999. године одлучила за потпуну дипломатску сарадњу. Упркос мировном и дипломатском споразуму између Египта и Израела, многи Египћани и даље сматрају Израел за непријатељску државу.<ref>"Massive Israel protests hit universities" (Egyptian Mail, March 16, 2010) "According to most Egyptians, almost 31 years after a peace treaty was signed between Egypt and Israel, having normal ties between the two countries is still a potent accusation and Israel is largely considered to be an enemy country"</ref>
 
Током 2009. године Мауританија, [[Катар]], [[Боливија]] и [[Венецуела]] суспендовале су економску и дипломатску сарадњу са Израелом као резултат незадовољства [[Операција Ливено олово|сукобима]] у [[Појас Газе|Појасу Газе]].<ref name="al-jaz-eng">{{Citation |url=http://english.aljazeera.net/news/middleeast/2009/01/2009116151135307776.html |publisher=Ал Џазира енглески |title=Qatar, Mauritania cut Israel ties |accessdate = 13. 8. 2011. |date = 17. 1. 2009.}}</ref> Према израелском закону, [[Либан]], [[Сирија]], [[Саудијска Арабија]], [[Ирак]] и [[Јемен]] су непријатељске земље<ref>{{Citation |url=http://www.justice.gov.il/NR/rdonlyres/129A5B6A-20D6-4C3B-9785-1C6B6763394A/0/CRCengfull.pdf |publisher=Israel Ministry of Justice |format=PDF |title=Initial Periodic Report of the State of Israel Concerning the Implementation of the Convention of the Rights of the Child (CRC) |accessdate = 13. 8. 2011. |year=2001|pages=147(173 using pdf numbering)}}</ref> и израелски грађани не могу да их посећују без дозволе [[Министарство унутрашњих послова (Израел)|Министарства унутрашњих послова]].{{чињеница|date=02. 2014.}}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->
 
[[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]] су биле прва две земље које су признале државу Израел. Њихово признаље уследило је готово истовремено. Сједињене Државе декларисали су Израел за свог примарног савезника на [[Блиски исток|Блиском истоку]], на основу „заједничких демократских вредности, религиозног афинитете и безбедносних интереса“.<ref>{{Citation|url=http://www.dtic.mil/cgi-bin/GetTRDoc?AD=ADA470003&Location=U2&doc=GetTRDoc.pdf|title=Israel: Background and Relations with the United States Updated|publisher=Defense Technical Information Center|accessdate = 13. 8. 2011.}}</ref> Сједињене Државе обезбедиле су 68 милијарди долара војне и 33 милијарди долара економске помоћи.<ref name=PNADR900>http://pdf.usaid.gov/pdf_docs/PNADR900.pdf</ref> Америчким Законом о Међународној помоћи, Израелу је донирано више новца него било којој другој држави.<ref name=PNADR900/> САД је један од водећих заговорника арапско-израелских мировних процеса, иако се њени ставови о Голанској висоравни, Јерусалим и насељима разликују од ставова Израела.<ref>{{Citation|url=http://italy.usembassy.gov/pdf/other/RL33476.pdf |title=Israel: Background and Relations with the United States |format=PDF |publisher=Congressional Research Service (via the U.S. Mission to Italy) |last=Migdalovitz|first=Carol|date = 6. 7. 2007. |accessdate = 13. 8. 2011.|archiveurl = https://web.archive.org/web/20070925201208/http://italy.usembassy.gov/pdf/other/RL33476.pdf |archivedate = 25. септембар 2007.|pages=23-}}</ref>
Ред 240:
Током 2010. израелску популацију чинило је 7,6 милиона становника,<ref name="cbs.gov.il"/> од којих је 5.776.500 [[Јевреји|Јевреја]].<ref name="cbs.gov.il"/><ref name="Haaretz"/><ref name="autogeneratedil"/><ref name="ynet_population">{{Citation |url=http://www.ynetnews.com/articles/0,7340,L-3877574,00.html |title=Israel at 62: Population of 7,587,000 |date = 18. 4. 2010. |publisher=[[Ynet]]}}</ref> Према подацима Државног завода за статистику из 2008. године процењује се да [[Арапско становништво Израела|арапски грађани]] чине 20% укупне популације.<ref name=Marcus>{{Citation|title=Israeli Arabs: 'Unequal citizens'|last=Marcus|first=Johnathan|date = 2. 5. 2005.|accessdate = 22. 6. 2011.|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/middle_east/4493525.stm | work=Би-Би-Си њуз}}</ref>
 
Током последњих деценија велики број миграната из [[Румунија|Румуније]], [[Тајланд]]а, [[Кина|Кине]], [[Африка|Африке]] и [[Северна Америка|Северне Америке]] населили су Израел. Тачан податак колико њих у земљи живе илегално није познат<ref>[http://www.unhcr.org/refworld/publisher,IRIN,,,4a5d996f1e,0.html Israel: Crackdown on illegal migrants and visa violators]. Integrated Regional Information Networks ([[IRIN]]). 22. јун 2011.</ref> али се процењује на око 200.000 особа.<ref>Adriana Kemp, "Labour migration and racialisation: labour market mechanisms and labour migration control policies in Israel", ''Social Identities'' 10:2, 267–292, 2004</ref> Последњих година 16.000 афричких азиланата ушло је у Израел.<ref>[http://www.abcnews.go.com/International/wireStory?id=8308386 Israel Struggles With African Refugee Dilemma], ABC News, 12 August 2009</ref>
 
Задржавање израелског становништва након Другог светског рата је у поређењу са придошлицама на великом нивоу.<ref>{{Citation |last=DellaPergola|first=Sergio|authorlink= Sergio DellaPergola|editor= Still Moving: Recent Jewish Migration in Comparative Perspective, Daniel J. Elazar and Morton Weinfeld eds. |title=‘The Global Context of Migration to Israel’ |origyear= 2000 |edition= |series= |volume= |date= |publisher=Transaction Publishers |location= New Brunswick, New Jersey |year=2000|isbn=978-1-56000-428-8|pages=13-60}}</ref> Емигранти из Израела најчешће одлазе у САД и Канаду. У демографском смислу број емиграната описан је као скроман,<ref>{{Citation |last=Herman|first=Pini|title=The Myth of the Israeli Expatriate | journal = [[Moment Magazine]] | volume = 8 |issue = 8 | date = 1. 9. 1983.|pages=62-63}}</ref> али је често цитиран од стране државних званичника као главна претња за будућност Израела.<ref>{{cite web
Ред 259:
 
=== Језици ===
У Израелу постоје два званична језика - [[хебрејски језик|хебрејски]] и [[арапски језик|арапски]].<ref name="cia" /> Хебрејски је примаран државни језик и говори га већина становништва, док се арапским служи арапска мањина. Значајан број израелских медија служи се и енглеским језиком, као и сами Израелци, а тај језик се у школама учи од најранијих разреда. Због масовних [[имиграција]] из Совјетског Савеза и [[Етиопија|Етиопије]] (око 120.000 [[Етиопски Јевреји|етипских Јевреја]] живи овде),<ref>[http://www.reuters.com/article/latestCrisis/idUSLG256423 Israel may admit 3,000 Ethiopia migrants if Jews]. Reuters. 16 July 2009</ref> [[руски језик|руски]] и [[амхарски језик|амхарски]] су значајно заступљени.<ref>[http://www.usatoday.com/news/world/2008 Aug 16-1816635503_x.htm Israel's Welcome for Ethiopian Jews Wears Thin]. ''USA Today'' 8. јун 2011.</ref> Између 1990. и 1994. године руска имиграција повећала је број становника Израела за 20 процентата.<ref>{{Citation |url=http://www.mitpressjournals.org/doi/abs/10.1162/003355301753265606?journalCode=qjec |journal=The Quarterly Journal of Economics |year=2001|title=The Impact of Mass Migration on the Israeli Labor Market |last=Friedberg|first=Rachel M. |issue=4 |doi=10.1162/003355301753265606 |volume=116|pages=1373-}}</ref> У земљи живи око милион становника који се служе руским језиком,<ref>[http://www.haaretz.com/hasen/spages/952558.html Study: Soviet immigrants outperform Israeli students], ''Haaretz'', 10. фебруар 2008.</ref> међутим 300 хиљада њих сматра се нејеврејима према Ортодоксном риабинату, јер према ортодоксној интерпретацији, само деца јеврејских мајки се сматрају правим Јеврејима. Са друге стране, [[Закон о Повратку]] (1950), прихвата и оне мигранте којима су очеви Јевреји, или баба и деда, па чак и супружник.<ref>[http://www.economist.com/world/middle-east/displaystory.cfm?story_id=15675691 "Israel's disputatious Avigdor Lieberman: Can the coalition hold together?"], [[Економист|The Economist]], 11 March 2010</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20060619001321/http://www.haaretz.com/hasen/pages/QA.jhtml?qaNo=59 Q&A Lily Galili on 'The Russians in Israel']. ''Haaretz''</ref>
 
=== Највећи градови ===
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Израел”