Википедија

Кнежевина Србија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 9:
| Слика_карта = Principality of Serbia in 1878 SR.png
| Текст_карта =
| Текст_испод_карте = Кнежевина Србија после [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса 1878]].
| Континент = [[Европа]]
| Регија = [[Балканско полуострво|Балкан]]
Ред 15:
| Химна = [[Востани Сербије]]<br />[[Датотека:Vostani Serbie.ogg|центар]]
| Површина = 23.698 km<sup>2</sup><br/>43.555 km<sup>2</sup><br/>48.303
| Становништво = 678.192 (1834)<br/>1 .353.890 (1874)
| Престоница = [[Крагујевац]] <small>(1815—1842)</small>, [[Београд]] <small>(1842—1882)</small>
| Званични_језици = [[српски језик]]
| Религија = [[православље]]
| Валута = [[српски динар]]
| Законодавна_власт = [[Државни савет (Србија)|Државни савет]]<br />[[Народна скупштина Кнежевине Србије|Народна скупштина]]
| Тип_владавине = [[уставнаУставна монархија]]<br /><small>(1835; 1838—1882)</small><br />[[Апсолутна монархија]]<br /><small>(1815—1835; 1835—1838)</small>
| Титула_владара = Кнез
| Владајућа_партија =
Ред 28:
| Председник =
| Премијер = [[Петар Николајевић Молер]] (први)<br />[[Милан Пироћанац]] (последњи)
| Ера = [[нови век]]
| Година_почетак = [[1815]].
| Година_крај = [[1882]].
| Статус = бивша [[држава]]
| Догађај1 = [[Други српски устанак]]
| Датум_догађај1 = [[24. април|11./24. април]] [[1815]].
| Догађај2 = [[ХатишерифСретењски из 1830. године|Хатишериф из 1830.устав]]
| Датум_догађај2 = [[3015. новембарфебруар]] [[18301835]].
| Догађај3 = [[СретењскиСветоандрејска уставскупштина]]
| Датум_догађај3 = [[15. фебруар1858]]а —[[18351859]].
| Догађај4 = [[СветоандрејскаПовлачење скупштинатурског гарнизона из Београда 1867.|Предаја утврђених градова]]
| Датум_догађај4 = [[185819. април]] [[1867]].
| Догађај5 = [[ПовлачењеПрви турскогсрпско-турски гарнизона из Београда 1867.|Предаја утврђених градоварат]]
| Датум_догађај5 = [[6. април1876]] —[[18671877]].
| Догађај6 = [[ПрвиДруги српско-турски рат]]
| Датум_догађај6 = [[18761877]]—[[18771878]].
| Догађај7 = Међународно признање ([[Други српско-турскиБерлински ратспоразум]])
| Датум_догађај7 = [[187713. јул]]—[[ 1878]].
| Застава_Претходник1 = Fictitious Ottoman flag 2.svg
| Претходник1 = [[Смедеревски санџак]] ([[Османско царство]])
Ред 56:
| Портал =
}}
'''Кнежевина Србија''' (име за време постојања '''Књажество Србија''') је била [[Срби|српска]] [[држава]] која је постојала у периоду од [[1815]]. до [[1882]]. године. Настала је после [[Други српски устанак|Другог српског устанка]] и постојала све док 1882. године није проглашена у [[Краљевина Србија|Краљевину Србију]].
 
У овом периоду су се око власти надметале и смениле две династије, чији су родоначелници били [[Карађорђе Петровић|Ђорђе Петровић — Карађорђе]], вођа [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] и кнез [[Милош Обреновић]], вођа [[Други српски устанак|Другог српског устанка]] и оснивач Кнежевине Србије. Даљи развој Србије је био обележен општим напретком у економији, култури и уметности, чему је пре свега допринела мудра државна политика, која је слала младе људе на школовање у европске метрополе, одакле су доносили нови дух и нови систем вредности. Један од спољних израза трансформације кроз коју је сада пролазила некадашња османска провинција било је и проглашење краљевине Србије 1882. године.
Ред 72:
По окончању [[Други српски устанак|Другог српског устанка]], кнез [[Милош Обреновић]] се определио за стварање и јачање српске државности кроз дипломатске методе и постепено освајање државних овлашћења од [[Османско царство|Османског царства]]. Период од [[1815]]. до [[1830]]. године обележен је стварањем аутономних српских органа по селима, окрузима и [[нахија]]ма, чија су овлашћења постепено расла. Но, карактеристичан је и апсолутизам кнеза Милоша, који је практично преузео турске методе власти, успоставио сопствени [[феудализам|феудални]] систем и успоставио [[монопол]]е на трговину од којих се обогатио. [[Једренски мир (1829)|Једренски миром (1829)]] су се Османлије обавезале да дозволе да [[Србија]] [[Анексија|анектира]] шест нахија које су током Првог српског устанка освојили српски устаници. За будућност Србије од значаја је [[Хатишериф из 1830. године|Хатишериф 1830. године]], којим је Србија прешла од провинцијског у статус вазалне кнежевине, уз друге значајне одредбе. Србија је хатишерифом добила слободу вероисповести и да у Београду за митрополита може бити биран Србин уместо дотадашњих Грка, тако је 1831. изабран [[митрополит београдски Мелентије]] Павловић.
 
У народним масама јачао је отпор према Милошевом апсолутизму, који ће довести до неколико већих буна, а после [[Милетина буна|Милетине буне]] и до доношења кратковеког [[Сретењски устав|Сретењског устава]] од [[1835]]. године, првог српског устава. Коначно ограничавање Милошеве власти уследићеуследило је [[Устав Србије из 1838. године|Турским уставом]] [[1838]]. године, посленакон чегакојег ћеје кнез Милош абдициратиабдицирао. Престоница Кнежевине Србије у том периоду више година била је [[Крагујевац]].
 
[[Датотека:Milan Obrenović II, Prince of Serbia.jpg|мини|лево|125п170п|[[Милан Обреновић (кнез)|Милан Обреновић]], кнез Србије<br /> ([[13. јун-]] — [[8. јул]] [[1839.]])]]
ПослеОд кнеза Милоша формалновласт је властформално преузео његов старији син [[Милан Обреновић (кнез)|Милан]], који је био слабог здравља и убрзо je умро, непотписавши ниједан документ као кнез Србије.
 
=== Прва владавина кнеза Михаила Обреновића ===
После смрти Милошевог старијег сина Милана, на власт је дошао Милошев млађи син [[Михаило Обреновић|Михаило]].
 
После трогодишње прве владавине кнеза Михаила, уследила је [[Скупштина у Београду (1842)|смена династија]] и на престо је 1842. дошао [[Карађорђе Петровић|Карађорђев]] син кнез [[Александар Карађорђевић (кнез)|Александар Карађорђевић]]. Тада је и престоница пренета у [[Београд]].▼
 
▲После трогодишње прве владавине кнеза Михаила, уследила је [[Скупштина у Београду (1842)|смена династија]] и на престо је [[1842]]. дошао [[Карађорђе Петровић|Карађорђев]] син кнез [[Александар Карађорђевић (кнез)|Александар Карађорђевић]]. Тада је и престоница пренета у [[Београд]].
[[File:Flag of Serbia (1835).svg|мини|лево|170п|Застава Кнежевине Србије по Сретењском уставу]]
=== Владавина кнеза Александра Карађорђевића ===
==== Уставобранитељи ====
Ред 137:
 
==== Стварање краљевине ====
[[Датотека:Proklamacija Milana Obrenovića, 22.02.1882..jpg|мини|десно|95п150п|[[s:Књажевска прокламација од 7. марта 1882.|Књажевска прокламација краљевине 1882.]]]]
{{Посебан чланак|Краљевина Србија}}
Кнежевина Србија је 6. марта 1882. године уздигнута у ранг [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]], а [[Милан Обреновић]] постаје њен први нововековни [[краљ]] и тако се завршава период Књажевствакњажевства у обновљеној Србији васпостављењемуспостављењем Краљевствакраљевства.
 
== Административна подела ==
Ред 145:
Административна подела Кнежевине Србије која је почела да се постепено спроводи одмах после формирања Кнежевине Србије [[1815]]. године мимо устаљених административне подела на [[пашалук|ејалете]] каква је била присутна на осталим територијама Османског царства који нису имале аутономију, али ипак по узору на дотадашњу османлијску административну поделу. Кнежевина Србија је све до [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]] 1878. године била у саставу [[Османско царство|Османског царства]]. По окончању [[Други српски устанак|Другог српског устанка]], кнез [[Милош Обреновић]] се определио за стварање и јачање српске државности дипломатским методама и постепено освајање државних овлашћења од Османског царства. Период од 1815. до [[1833]]. године обележен је стварањем органа власти Кнежевине Србије у селима, окрузима и [[нахија]]ма, чија су овлашћења постепено расла.
 
Читава територија Кнежевине Србије је [[1834]]. године одлуком скупштине била подељена на 5 сердарстава и 19 окружја, чиме су укинути сви облици административних подела који су имали своје порекло у Османском царству. У састав ових пет [[сердарства|сердарстава]] је ушло и шест нахија које је Османско царство препустило Кнежевини Србији у складу са одредбама [[Акерманска конвенција|Акерманске конвенције]] која је у члану 5 предвидела да се Кнежевини Србији врати 6 нахија (Крајина, Црна Река, Параћин, Крушевац, Стари Влах, Јадар и Рађевина) које су османлије заузеле после сламања [[Први српски устанак|Првог српског устанка]].
 
Пет сердарстава на које је подељена Кнежевина Србија су била: [[Рашко сердарство|Рашко]], са седиштем у [[Чачак|Чачку]], [[Расинско сердарство|Расинско]] са седиштем у [[Јагодина|Јагодини]], [[Подунавско сердарство|Подунавско]] са седиштем у [[Београд]]у, [[Мачванско сердарство|Мачванско]] са седиштем у [[Шабац|Шапцу]] и [[Тимочко сердарство|Тимочко]] са седиштем у [[Неготин]]у
Ред 152:
 
== Друштво и култура ==
[[Датотека:Novine Srbske.jpg|мини|десно|150п|Насловна страна [[Новине србске|Новина србских]] од 10. јуна 1840.]]
У овом периоду основана прва гимназија у Србији [[1833]], прво позориште [[Књажевско-српски театар]] [[1835]].
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Кнежевина_Србија”