Стефан Драгутин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Владавина: Исправљена грешка при куцању ознаке: мобилна измена мобилно уређивање преко апликације |
|||
Ред 45:
== Владавина ==
[[Датотека:Dragutin u ruzici.jpg|200px|мини|Драгутин на фресци у [[Црква Ружица|цркви Ружици]].]]
Драгутин је владао Србијом од 1276. до 1282. године. На почетку владавине је успоставио добре односе са [[Дубровачка република|Дубровачком републиком]] обновивши њене трговачке повластице. Издао јој је „повељу о трговини“ која је веома значајна због тога што се у њој први пут спомињу [[властеличићи]]<ref>Територија краља Драгутина. стр. 9.</ref>. Драгутин је наставио Урошеву политику ступајући у савез са [[Карло I Анжујски|Карлом Анжујским]] против [[Византијско царство|Византије]]. Међутим, краљ се није истакао у борби са Византијом. У рату се истакао византијски пребег [[Котаница]]. Котаница је био противник византијског цара [[Михајло VIII Палеолог|Михаила VIII]]. Учествовао је у српском продору до Сера пљачкајући византијске покрајине. [[Друго бугарско царство|Бугарску]] су у то доба раздирале династичке борбе и грађански ратови те је са те стране Драгутин био миран<ref>Краљ Драгутин. стр. 4.</ref>.
Савремени извори као узрок Драгутинове абдикације узимају пад са коња под Јелечом. Међутим, то је био само повод за смену на престолу. Вероватно је основни разлог за то било нестрпљење српске властеле да освоји нове земљопоседе и стекне плен у рату. Стефан Драгутин је искористио привредно јачање Србије које је започето брзим развојем рударства у време његовог оца Стефана Уроша I и створио је значајну војску. Пред крај владавине Стефан Драгутин је почео освајачки рат против Византије. Српска војска је продрла до града Сера вероватно 1281.{{sfn|Логос|2017|p=185}} Почетком следеће 1282. године српска властела је очекивала наставак рата и освајања, али архиепископ Данило описује да је краљ Стефан Драгутин пао са коња, доживео тежак прелом ноге, а то је изазвало пометњу у Србији. То се односи на незадовољство властеле која је желела офанзивну политику. Податке о паду забележио је и анонимни монах из 1308. године, а и Георгије Пахимер. У атмосфери пуној незадовољства, Драгутин је Милутину на сабору у Дежеву предао симболе краљевског достојанства: злато, царске хаљине, свога коња и оружје. Иако сабор у Дежеву представља значајан догађај у историји средњовековне Србије, познате су нам само основне одредбе његових одлука. Данило, наклоњен Милутину, пише да је он примио власт доживотно. Исто бележи и Пахимер. Анонимни католик бележи две верзије. Према првој верзији, Драгутин је предао брату краљевство без икаквих ограничења. Према другој, предао му је престо док не оздрави, а ако умре, Милутин је требало да га задржи. Обе верзије су нетачне.<ref>Територија краља Драгутина. стр. 10.</ref> {{sfn|Anonymi Descriptio Europae Orientalis|2013|p=124-125}}
| |||