Чешка — разлика између измена

9 бајтова уклоњено ,  пре 2 године
м
Бот: козметичке измене
м (Враћене измене Vitomir002 (разговор) на последњу измену корисника Autobot)
ознака: враћање
м (Бот: козметичке измене)
| стоти део валуте = CZK
| временска зона = +1, +2 ([[Средњоевропско време|CET]], [[Средњоевропско летње време|CEST]])
| химна = -{[[Где ми је дом?|Kde domov můj]]}-<br />Где ми је дом? [[Датотека:Czech anthem.ogg|centerцентар]]
| домен = [[.cz]]
| позивни број = 420
{{...}}
[[Датотека:Satellite image of Czech Republic in September 2003.jpg|мини|250п|Сателитска фотографија Чешке]]
Чешка се може описати као валовита долина окружена планинама. Југозападну границу Чешке чини планина [[Чешка Шумава]], висине од 1.000 до 1.400 метара, на северозападу то су [[Рудне горе]] (1.244 -{m}-). На северу су планине [[Судети]] са највишим врхом Чешке [[Снежка]] (чешки ''Sněžka'') на 1.602 метра надморске висине, у делу званом [[Крконоше]].
 
Бохемија и Моравска су раздвојене ниским Бохемско-Моравским горјем (600-800 метара). Моравска се на истоку ослања на планине [[Бескиди]] и [[Карпати|Бели Карпати]]. Јужну границу према Аустрији већим делом чини [[Таја (река)]].
 
Земљиште је врло плодно. У Бохемској се гаји доста [[хмељ]]а (позната по производњи [[Пиво|пива]]), а у Моравској грожђа (производња [[Вино|вина]]).
=== Воде ===
{{...}}
У Бохемској извиру велике реке [[Лаба]] и [[Влтава]]. Кроз Моравску протиче река [[morava (reka u srednjoj Evropi)|Морава]] и извире река [[Одра]]. Са планина Чешке, воде се сливају према 3 мора: [[Северно море|Северно]], [[Балтичко море|Балтичко]] и [[Црно море|Црно]]. Чешка је стога европска [[вододелница]].
 
=== Флора и фауна ===
== Политика ==
 
Чешка Република је [[парламентарни систем|парламентарна демократија]]. [[Šef države|Шеф државе]] је [[председник]]. Већу извршну моћ од њега има [[премијер|председник владе]]. Чешки Парламент има два дома: Веће посланика и Сенат. Веће посланика има 200 чланова изабраних по [[Пропорционални изборни систем|пропорционалном систему]] сваке 4 године, а Сенат 81 сенатора са мандатом од по 6 година и сложеним системом избора. Посланици морају имати бар 21 годину, сенатори 40.
 
Председника је раније бирао парламент, а након уставних промена из 2012. бира се на непосредним изборима. Мандат председника траје 5 година и може се још једном поновити. Председник именује судије уставног суда, може под одређеним условима распустити парламент, даје [[Амнестија|амнестију]], а може и да врати закон у скупштину на поновно гласање.
 
Административно, Чешка је подељена у 14 региона, (-{јез-чеш|kraje}-) који се деле на округе (''-{okresy}-''), а испод њих су општине (''-{obce}-'').
 
== Привреда ==
Још у доба комунистичког источноевропско економског блока, Чешка је спадала међу његове најразвијеније делове.
 
Преласком на тржишну привреду [[1990]], привреда је постепено приватизована. Током деведесетих година прошлог века, Чешка се задржала на челу листе посткомунистичких земаља по развоју.
 
Чешка највише тргује са Немачком и Европском унијом уопште. [[Стопа незапослености]] је на 7,1% (2006). Регионалне разлике су велике, при чему је Праг далеко испред по развоју и приходима од истока земље. Бруто производ по становнику 2006, износио је 11.904 евра, што је између нивоа [[Мађарска|Мађарске]] и [[Португалија|Португалије]] у ЕУ. У приходима, услуге учествују са 57%, [[индустрија]] 39% и [[пољопривреда]] 4%. Најважније индустријске гране Чешке Републике су ауто-индустрија ([[Шкода Ауто]]), машинска, прерада домаћег дрвета, производња стакла и керамике. Незапосленост у Чешкој у [[јун]]у [[2015]] износила је 6,4%.
 
== Култура ==
[[Карлов универзитет у Прагу]], основан 1340-их (вероватно [[1348]]), био је први универзитет у централној Европи и у свим словенским земљама. Неки од његових студената и професора су били: [[Јан Хус]], [[Франц Кафка]], [[Милан Кундера]], [[Никола Тесла]], [[Алберт Ајнштајн]], [[Ернст Мах]], [[Томаш Масарик]], [[Едвард Бенеш]].
 
[[Универзитет Палацког]] у [[Оломоуц]]у, основан [[1573]], други је најстарији универзите у Чешкој. Отац [[генетика|генетике]], [[Грегор Мендел]], био је студент овог универзитета.
 
[[Волфганг Амадеус Моцарт|Моцарт]] је био везан за Праг, јер је у њему налазио на више разумевања за свој рад, него у Бечу. У Националном театру у Прагу је одржана премијера његове опере [[Дон Ђовани]] [[29. октобар|29. октобра]] [[1787]]. [[Вила Бертрамка]] у којој је становао, данас је музеј.
 
Познати су чешки композитори националне школе из 19. века, [[Беджих Сметана]] и [[Антоњин Дворжак]]. Међу писцима издвајају се [[Карел Чапек]], [[Франц Кафка]] и [[Милан Кундера]].
Сликар и графичар [[Алфонс Муха]] био је један од предводника уметничког правца [[Сецесија|сецесије]] (или ''-{Art Nouveau}-''). Чеси су били међу најактивнијим уметницима у покрету [[Кубизам|кубизма]].
 
Што се филмске уметности тиче, у Чешкој се одржава познати [[Филмски фестивал у Карловим Варима]]. Широм света познати су чешки режисери [[Јиржи Менцл]] и [[Милош Форман]]. Факултет за филм и телевизију (чеш. ''-{Filmová a televizní fakulta}-'') у Прагу, била је школа за Менцла, Формана и [[Емир Кустурица|Емира Кустурицу]], између осталих.
 
''Види још:''
 
=== Популарна култура ===
* Најпопуларнији спорт у Чешкој је [[хокеј на леду]], у коме је национална екипа имала доста међународног успеха (злато на [[Зимске олимпијске игре 1998.|олимпијади у Нагану 1998]]).
 
* [[Вера Чаславска]], [[Гимнастика|гимнастичарка]], је на [[Летње олимпијске игре 1964.|летњим олимпијадама 1964.]] и [[Летње олимпијске игре 1968.|1968.]] освојила укупно 7 златних олимпијских медаља.
 
* Из Чешке потиче више познатих манекенки, као: [[Ева Херцигова]], [[Петра Немцова]], [[Полина Поришкова|Паулина Порижкова]], [[Ивана Трамп]] и друге.