Пушчино — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 40:
== Развој Пушчина ==
Председник Академије наука СССР (Алекандер Несмејанов, 1899-1980) заговарао је формирање биолошког истраживачког центра опремљеног најсавременијом опремом и постројењима. Године 1955. Савет министара успоставио је посебну комисију задужену за проналажење локације у Москви. До марта 1956. изабране су две опције, обе на реци Оки: прва у [[Таруса|Таруси]], а друга у Пушчину. С обзиром на близину Таруса у односу на Поленово, установљеном културном центру, велика нова градња се сматрала непримереном, и априла 1956. године проглашено је да ће бити изграђен научни кампус у Москви, у близини села Пушчино. Руској академији наука додељена је парцела од 761,8 хектара за изградњу научног кампуса и радиоастрономске станице.
Научници 50-их година прошлог века планирали су структуру модерног Пушчина - да два паралелна пута, резиденције, продавнице и ресторани буду на северном путу ближе реци, институти да буду дуж јужног пута и велика зелена зона и парк између њих.
Првобитно је направљена Радио-астрономска опсерваторија Пушчино која је у то време имала највећи радио-телескоп на свету: параболичка антена у облику џиновске чаше и сложена мрежа антена са километарском траком.
Током изградње градског превоза, приступ саобраћаја је обезбеђен на путу ниског нивоа који је повезан са реком Оком. Сезонске поплаве чине да овај пут буде непроходан недељама, а 1965. године је направљен нови аутопут дуж ивице платоа како би повезао Пушчино са градом [[Серпухов]] на западу. Први институт, Институт за биохемију и физиологију микроорганизама, на челу са Николајем Дмитријевичем Јерусалимским, завршен је 1969. године, након чега је настао Институт за пољопривредну хемију и науку земљишта.
Данас је Пушчино један од најистакнутијих академских центара у Русији.
== Географија ==
== Становништво ==
| |||