Побожје — разлика између измена

1.384 бајта додата ,  пре 4 године
м
У месту "Побужје" (по српском) је радила српска народна школа између 1867-1884. године. Обновљена је затим 1892. године.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1904. године</ref> Године 1896. први пут је прослављен српски празник и школска слава Савиндан, у том месту. Домаћин школски и славски био је следеће 1897. године Петко Горњевекић, а учитељ Јован Ђорђевић припремио је приредбу.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1897. године</ref>
 
=== Манастир Благовештења Пресвете Богородице ===
Постојао је српски православни манастир посвећен празнику Благовештењу Пресвете Богородице у Побужју. "То је најлепши а можда и највећи" манастир у Скопској Црној Гори. Лежи северно од села удаљен четврт сата, до којег води пут. Манастирска порта је ограђена зидом, двориште пространо а у средини је 1897. године огроман стари орах. Ниже ораха је била чесма јаког млаза са хладном питком водом. По сећању мештана око 1870. године ту је била само једна црквица средњевековна, грађена у исто време када и манастири Св. Арханђел Кучевички и Св. Никита Горњански. Заузимањем вредних Побужана и епитропа.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1897. године</ref>
Постојао је српски православни манастир посвећен празнику Благовештењу Пресвете Богородице у Побужју. Припадао је 1897. године Православној Васељенској патријаршији; био у српским рукама. Калуђере у њему је постављала Српска Митрополија. Манастир је као манастирску славу славио празник Малу Госпојину. "То је најлепши а можда и највећи" манастир у Скопској Црној Гори. Лежи северно од села удаљен четврт сата, до којег води пут.
Манастирска порта је ограђена зидом, двориште пространо а у средини је 1897. године огроман стари орах. Ниже ораха је била чесма јаког млаза са хладном питком водом. Поред лековите воде верници су походили светињу и због чудотворне иконе Богородице. По сећању мештана око 1870. године ту је била само једна црквица средњевековна, грађена у исто време када и манастири Св. Арханђел Кучевички и Св. Никита Горњански. Заузимањем вредних Побужана и епитропа Вељка Зенговића, Илије Бајчевића, Митра Стајковића и Ивка Стојановић манастир је обновљен. Храм је повећан, унутра осликан живопис, те направљено више чардака са пространим собама. Када је септембра 1897. године требало да се одржи литургија о манастирској слави, бугарски егзархисти су ометали њено извођење, па је уследио сукоб између Срба и Бугара. Власт је послала војску која је чувала ред и похапсила бугарске виновнике.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1897. године</ref>
 
Ту су 1924. године биле две старе православне цркве.<ref>"Време", Београд 1924. године</ref>
27.346

измена