Отворите главни мени

Промене

4 бајта додата ,  пре 1 године
 
=== Долазак Словена ===
Око 621. године, [[Евроазијски Авари|Авари]] у својим походима руше све [[базилика|базилике]] на подручју Ливањског поља. После победе над Аварима код [[Истанбул|Цариграда]] 626. [[Јужни Словени]] се насељавају на простору римске провинције [[Илирија|Илирије]], односно њеног јужног дела Далмације и сјевернијег [[Панонија|Паноније]]. На јужном дијелу тог простора се од 7. до 12. вијека развија првобитна хрватска држава, у склопу које се налази и ливањски крај. [[Византијско царство|Византијски]] цар [[Константин VII Порфирогенит|Константин Порфирогенит]] спомиње Ливно 949. године у свом дјелу „[[De administrando imperio|О управљању царством]]“: „Приморска Хрватска је јасно омеђена, од ријеке Цетине до града Лабина у Истри, а према Цетини и Ливну граничи се са Србијом“. Најстарији писани документ у којем се спомиње Ливно је Повеља кнеза Мутимира од 28. септембра 892. којом се [[Црква (грађевина)|црква]] светог ЈурајаГеоргија дарује сплитском [[архиепископ|надбискупу]] Петру II, у којој се међу потписницима у листи сведока на другом мјесту налази и ливањски [[жупан]] Желимир. Овај датум се данас обележава као Дан Ливна.
 
=== Ливно у средњем веку ===
Анониман корисник