Лабуништа — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 32:
По статистици Димитрија Мишева из [[1903]]. у селу је живело 128 „[[Бугараши|Бугара]]“, односно верника [[Бугарска егзархија|Бугарске егзархије]] и 512 [[срби у Републици Македонији|„Бугара“ патријаршиста-србомана]], односно [[Срби|Срба]]. У селу је постојала и српска и бугарска школа. Због одлучности стновништва да остану [[Срби]] село је називано „Малом Шумадијом“.<ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_39.htm Makedonija. Etnografija i statistika - 2.39], Приступљено 10. 4. 2013.</ref><ref>↑ D.M.Brancoff. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, р.164-165.</ref>
Масовно отварање српских школа у Јужној Србији и Македонији кренуло је тек 1897. године. Тада је Царском Ирадом турски Султан дозволио отварање српских школа где год је поднета уредна молба. Те године отворена је српска народна школа у том месту.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1897. године</ref> "Мутевелија" (управник) те школе је био 1900. године мештанин Петар Пајкић, а учитељ Коста Марковић. То је четвороразредна основна школа са забавиштем у коју иде 44 ученика. Ученици долазе и из оближњег места [[Маруниште|Маруништа]].<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1900. године</ref>
Године 1904. у "Лабуништу" је свечано прослављен српски празник Савиндан. Поред педесетак Срба домаћина и ученика и народа, присуствовали су угледнији Турци из околине. После литургије коју је служио у месном храму парох подгоричко-лабунишки поп Ставра Костић, у месној цркви, обављено је водоосвећење и резање колача у просторијама српске школе. Учитељ је тада у месту био Коста Г. Марковић. Српска школа је ту основана 1897. године. Скупљен је прилог за месни Школски фонд основан 1902. године, чији је капитал узео у зајам под каматом, Васа Вучковић. У месту се тада радило на оснивању "Задруге за међусобно помагање и штедњу"; тада су се потписали нови чланови и усвојен статут задружни.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1904. године</ref> == Становништво ==
| |||