Гуџарат — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne ispravke |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 16:
'''Гуџарат''' је савезна држава [[Индија|Индије]] са површином од 196.024 -{km²}- и 60.439.692 становника (стање: 1. јан. 2011).
Гуџарат је индустријски најразвијенија држава Индије. Остварује 19,8 % укупне индијске индустријске производње. Гуџарат се граничи са [[Пакистан]]ом, те индијским државама [[Раџастан]]ом на североистоку, [[Мадја Прадеш]]ом на истоку и [[Махараштра|Махараштром]] на југу. [[Арабијско море|Арапско море]] је на западној обали државе. Главни град Гуџарата је плански град Гандинагар, који је заменио бивши главни град [[Ахмедабад]], који је и даље комерцијални центар Гуџарата.
[[Сурат]] представља светски центар резања и брушења дијаманата. Ту се реже и бруси 90% светске производње дијаманата или 55% светске вредности дијаманата, што Индији доноси 8 милијарди $.<ref name="time.com">{{cite news| url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,501040419-610100,00.html | work=Time | title=Uncommon Brilliance | date = 12. 4. 2004. | accessdate = 4. 5. 2010.}}</ref>
Линија 22 ⟶ 23:
[[Португалија|Португал]] је био прва колонијална сила, која је стигла у Гуџарат, освајајући неколико енклава на обали Гуџарата (Даман и Диу и [[Дадра и Нагар Хавели]]). [[Британска источноиндијска компанија]] успоставила је [[1614]]. фабрику у [[Сурат]]у, што је била њихова прва база у Индији. Током Другог Англо-Маратског рата Британска источноиндијска компанија заузима велики део Гуџарата од Марата. Многи локални владари признају британски суверенитет у замену за аутономију. Гуџарат долази под управу Бомбајског Председништва. Највећи број бораца за индијску слободу и независност долази из Гуџарата. Одатле су [[Махатма Ганди]], Сардар Пател, [[Морарџи Десај]], Нархари Парик и Махадев Десај.
Модерна држава Гуџарат настаје 1960. од дела Бомбајске државе у којем се говорило гуџаратски, а маратски део је постао део Махараштре. Разорни земљотрес је погодио Гуџарат [[26. јануар]]а [[2001]]. Било је око 20.000 мртвих и 200.000 рањених.
== Географија ==
[[Датотека:Gujarat Gulfs.jpg|десно|мини|250п|Географија Гуџарата]]
Најзападнија је индијска држава. На западу и југозападу је [[Арабијско море]], а [[Пакистан]] је на северу. Раџастан је североисточно, [[Мадја Прадеш]] је источно, а [[Махараштра]] је јужно. Рељеф је низак, а клима је различита у различитим деловима. На северозападу је пустињска клима, а велика [[влага]] постоји у јужним дистриктима због [[монсуни|монсуна]]. На реци Нармади изграђена је највећа брана у Индији, тако да су водом опскрбљени сушни делови Гуџарата. Гуџарат има 1600
Највеће реке су [[Нармада]], [[Сабармати]], Махи, Тапи, Пурна и Дарманганга. Постоје бројни национални паркови. Највећи градови су [[Ахмедабад]], [[Вадодара]], [[Сурат]], [[Раџкот]], [[Бавнагар]], [[Џамнагар]] и [[Џунагад]]. Ахмедабад је комерцијални центара и шести највећи град у Индији.
Линија 32 ⟶ 34:
== Економија ==
Гуџарат је индустријски најразвијенија држава [[Индија|Индије]]. Остварује 19,8 % укупне индијске индустријске производње.
Гуџарат представља најпросперитетнију државу Индије са ГДП по становнику 2,47 пута већим од просека Индије. Сурат представља главни индијски центар глобалне трговине [[дијамант]]има. [[Сурат]] представља светски центар резања и брушења [[дијамант|дијаманата]] првенствено због јефтине радне снаге, због које се исплати резати и брусити и јако малене дијаманте. Ту се реже и бруси 90% светске производње дијаманата или 55% светске вредности дијаманата, што Индији доноси 8 милијарди $. На око 50
Од 1994. до 2002. Гуџарат је остварио изузетно високе стопе расту од 12,4 % годишње. Извоз Гуџарата је 21% индијског извоза.
[[Датотека:Map Gujarat state and districts.png|мини|десно|Мапа Гуџарата|250п]]
| |||