Организација за храну и пољопривреду — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
м (Разне исправке; козметичке измене)
|method =
|headquarters =
|location = [[Рим]],<br />{{застава|Италија}}
|region_served =
|membership =
|remarks =
}}
[[FileДатотека:FAO members and observers.png|thumb|right|265px|ФАО има 197 чланица: 194 државе, 1 организацију ([[Европска Унија]]) и 2 придружене чланице ([[Фарска Острва]] и [[Токелау]])
{{legend|#008000|Чланице ФАО}}
{{legend|#00FF00|Придружене чланице}}]]
[[FileДатотека:FAO sede.jpg|thumb|right|Седиште ''Организације за храну и пољопривреду'' у Риму]]
'''Организација за храну и пољопривреду''' или '''ФАО''' ({{јез-ен|Food and Agriculture Organization}}) је агенција [[Организација уједињених нација|Организације уједињених нација]] за исхрану и пољопривреду успостављена 1945. како би побољшавала производњу пољопривредних производа у свету и исхрану свих [[човек|људи]]. Она доноси планове о побољшању приноса у пољопривреди, експлоатацији океана и шума и надзире [[истраживање|истраживања]] како би побољшала семена и како би развила ђубрива и пестициде.
 
Седиште организације налази се у Риму. Организација је покровитељ за издавање тематског ФАО новца, на коме се налазе мотиви и натписи у складу са циљевима организације и чије издавање представља један од начина финансирања разних активности везаних за повећање производње хране. Издавање ФАО новца је започело 1968. године и до 1976. године у свету је издато око 4 милијарде, са преко 200 типова ФАО кованица. [[Ватикан]] је био прва европска земља која је издала овај новац (1968), а друга [[Југославија]] (1970). За њима су уследиле [[Пољска]] (1971), [[Сан Марино]] и [[Острво Мен]] (1974), [[Италија]] (1979) и земље „[[Трећи свет|трећег света]]”. Највише новца је издала [[Индија]], која је у периоду 1970-1977 издала 19 различитих врста кованица, у тиражу од милијарду комада.{{sfn|Мандић|1996|ppp=15}} Занимљивост представљају новчићи од 2,5 [[Турска лира|турске лире]] и 250 [[ирачки динар|ирачких филса]], који ознаку ФАО носе на ободу.{{sfn|Динар|1998|ppp=45}}
 
ФАО активности у Југославији током 1970-тих биле су: развој индустрије конзервирања рибе, повећање извоза пољопривредних производа, развој шумарства, рационализација у коришћењу дрвета, побољшање будуће производње хране и њено конзервисање.{{sfn|Мандић|1996|ppp=15}}
 
Поводом 50. годишњице ФАО организације, Југославија није учествовала у издавању ФАО новца, али су учествовале [[Македонија]], која је издала две серије новца, затим [[Словенија]] и [[Хрватска]].{{sfn|Мандић|1996|ppp=15}}
 
== Извори ==
{{извориreflist}}
 
== Литература ==
* {{РСР}}
* {{cite journal|ref=harv|first=Ранко|last=Мандић|first=Ранко|title=ФАО новац|journal=Динар|year=1996|volume=1|url=http://www.kunalipa.com/blog/web-preporuke/numizmaticki-casopisi-dinar-snd.php|accessdate=24. 1. 2017|publisher=Српско нумизматичко друштво}}
* {{cite journal|ref={{harvid|Динар|1998}}|title=Занимљивости|journal=Динар|year=1998|volume=9|url=http://www.kunalipa.com/blog/web-preporuke/numizmaticki-casopisi-dinar-snd.php|accessdate=24. 1. 2017|publisher=Српско нумизматичко друштво}}
== Спољашње везе ==
1.572.075

измена