Блиски исток — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
[[Датотека:NearEast.png|300п|thumb|{{legend|#008000|Блиски исток]]
'''Блиски исток''' је регион који обухвата простор јужног и источног дела [[Средоземно море|Медитерана]], и простире се на територији која се пружа од источног дела [[Средоземно море|Средоземног мора]] па све до [[Персијски залив|Персијског залива]]. На овом подручју обитава неколико културних и етничких група, од којих истакнуто место имају [[Иран|персијска]], [[арабијско полуострво|арапска]] и [[турска]] култура. Најраспрострањенији језици су [[Персијски језик|персијски]] и [[Арапски језик|арапски]].<ref>{{Citation | url = http://www.fao.org/docrep/w4345e/w4345e0e.htm | contribution = The Near East | publisher = UN | title = FAO}}.</ref>
 
Већина дефиниција ''Блиског истока'' у овај регион убраја државе од Ирана у југозападној Азији до Египта у северној Африци. Остале државе севера Африке (као што су Либија, Тунис и Мароко) се сматрају северноафричким државама.<ref>{{Citation | url = http://stylemanual.ngs.org/home/M/middle-east-west-asia | contribution = Middle East, Near East | publisher = National Geographic | title = Style Guide}}.</ref>
 
=== Значење ===
Ред 11:
{{Посебан чланак|Југозападна Азија}}
[[Датотека:MiddleEast.png|мини|300п|Земље ''Блиског истока'']]
''Блиски исток'' нема прецизне границе јер у извесном смислу дефинише културно подручје. Уобичајено и донекле произвољно схватање укључује следеће државе: [[Бахреин]], [[Кипар]], [[Египат]], [[Турска|Турску]], [[Иран]] (Персију), [[Ирак]], [[Израел]], [[Јордан]], [[Кувајт]], [[Либан]], [[Оман]], [[Катар]], [[Саудијска Арабија|Саудијску Арабију]], [[Сирија|Сирију]], [[Уједињени Арапски Емирати|Уједињене Арапске Емирате]], [[Јемен]], [[Западна обала|Западну обалу]] и [[Појас Газе]].<ref>{{Citation | url = http://www.britannica.com/related-places/407449/related-places-to-Near-East | contribution = Near East | title = Encyclopaedia Britannica}}.</ref>
 
Иран се често сматра источном границом. [[Авганистан]], [[Таџикистан]] и западни [[Пакистан]] се често убрајају у земље овог региона због свог блиског односа (етнички и религијски) с већом групом [[ирански народи|иранских народа]]. Ирански однос с арапским државама је утемељен претежно на религији и географској близини. [[Курди]], етничка група [[ирански народи|иранског]] језичког огранка, најбројнији су од народа на ''Блиском истоку'' без властите државе.
Ред 20:
{{Посебан чланак|Религија}}
[[Ислам]] је доминантна религија на ''Блиском истоку''. У неким државама ''Блиског истока'' постоје затегнути религиозни односи (Ирану, Израелу/Палестини, Либану, Саудијској Арабији и др.). На Кипру већину чине Грци православне вероисповести, у Грузији и Јерменији доминира православље, у Израелу 70% становништва исповеда јудаизам, а у Либану постоји значајан проценат хришћана.
 
[[Датотека:Middle East topographic map-blank.svg|мини|десно|220п|Физичка карта Блиског истока]]
 
Линија 26 ⟶ 27:
''Блиски исток'' је у својевремено био центар неких од истакнутих светских цивилизација, као што су [[Сумер]], [[Вавилонија]], [[Феникија]], [[Стари Египат]], [[Антика|античка цивилизација Старе Грчке и Старог Рима]] и [[Османско царство|Отоманска империја]].
 
Данас овај регион карактеришу јаке политичке тензије, као што је [[Израелско-арапски сукоб|проблем Палестина/Израел]], проблем [[Курдистан]]а, проблеми са снадбевањем [[Вода|воде]] као и сукоби око [[Нафта|нафтних]] изворишта и њихове експлоатације. Исто тако постоји и одређени број мањих, још увек актуелних проблема, као што су [[ грађански рат у Сирији]] и појава [[Исламска Држава|Исламске Државе]], спорови око граница Сирије и Турске, Египта и Судана, Саудијске Арабије и Јемена, као и безбедност хришћана у Египту.
 
Државе ''Блиског истока'' су прошле кроз неколико деценија релативно ниског економског раста. Имовина је неравномерно подељена између држава, са Арапским Емиратима и Израелом као две државе које нуде највиши животни стандард. Неке државе су економски ојачале па је данас [[Египат]] држава са највећим економским растом.
Линија 40 ⟶ 41:
 
== Референце ==
{{reflist|}}
 
== Литература ==
{{refbegin}}
* {{Cite book |ref=harv| first=David George | last=Hogarth | title=The Nearer East | series=Appletons' World Series: The Regions of the World | year=1902| location=New York | publisher=D. Appleton and Company}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Miller|first=William| year=1898| title=Travel and Politics in the Near East | location=London | publisher=T. Fisher Unwin}}
* {{cite journal |ref=harv |last=Telford|first=John| first2=Aquila | last2=Barber | title=Article I | journal=The London Review | volume=XVI | year=1861| location=London | publisher=Hamilton, Adams and Co. | pages=1-33}}
* {{Cite book |ref= harv|first=R.V. | last=Tooley | first2=Charles | last2=Bricker | title=Landmarks of Mapmaking: an Illustrated History of Maps and Mapmakers | location=England | publisher=Dorset Press (Marlboro Books Corporation) | year=1989}}
{{refend}}