Латински језик — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 38:
Неки натписи су објављени у међународно договореним, монументалним серијама са више томова, -{„''[[Corpus Inscriptionum Latinarum]]'' (CIL)“}-. Аутори и издавачи варирају, али формат је отприлике исти: томови са појединостима о инскрипцијама са критичким разматрањем којим се наводи порекло и релевантне информације. Читање и тумачење ових натписа је предмет поља [[Епиграфика|епиграфике]]. Познато је око 270.000 инскрипција.
 
=== ЛитератураРеференце ===
{{reflist|30em}}
 
== Литература ===
[[Датотека:Commentarii de Bello Gallico.jpg|thumb|left|300px|[[Гај Јулије Цезар|Цезаров]] мемоарски спис -{''[[De bello Gallico|Commentarii de Bello Gallico]]''}- је један од најпознатијих класичних латинских текстова из златног доба латинског језика. Неокићени, новинарски стил овог [[Патрицији|патрицијског]] генерала се дуго сматрао моделом урбаног латинског који се знванично говорио и писао на врхунцу [[Римска република|Римске републике]].]]
 
Линија 47 ⟶ 50:
=== Утицај на данашње језике ===
 
[[Утицај латинског на енглески]] је био знатан у свим ступњевима његовог изолованог развоја. У [[Средњи век|Средњем веку]], дошло је до позајмљивања из латинског услед црквене употребе коју је успоставио свети [[Августин Кентерберијски]] у 6. веку или индиректно након [[Норманско освајање Енглеске|Норманског конквеста]], путем [[Англонормански језик|Англонорманског језика]]. Од 16. до 18. века, енглески писци су сковали огроман број нових речи из латинских и грчких речи, званих „мастионични термини“, као да су били просути из посуде са мастилом. Многе од тих речи је јеном користио њихов аутор и затим су заборављене, док су се неке корисне речи одржале, као што су -{''imbibe''}- и -{''extrapolate''}-. Многи од веома честих [[Слог|полисложних]] енглеских речи имају латинско порекло посредством [[Старофранцуски језик|старофранцуског]] језика. Романске речи сачињавају 59%, 20% и 14% [[Енглески језик|енглеског]], [[Немачки језик|немачког]] и [[Холандски језик|холандксог]] речника.<ref>{{Cite book harvnb|last=Finkenstaedt|first=Thomas |author2=Dieter Wolff |title=Ordered Profusion; studies in dictionaries and the English lexicon |publisher=C. Winter |year=1973|id=ISBN 978-3-533-02253-4|pagespp=}}</ref><ref>Uwe Pörksen, German Academy for Language and Literature’s Jahrbuch [Yearbook] 2007 (Wallstein Verlag, Göttingen (2008). стр. 121-130)</ref><ref name="Walter">{{citeCite book|url=https://pure.knaw.nl/ws/files/475024/Van_der_Sijs_Loanwords_in_the_World's_Languages.pdf|title=Loanwords in the World's Languages: A Comparative Handbook |page=[https://books.google.co.id/books?id=HnKeVbwTwyYC&lpg=PP1&hl=en&pg=PA370#v=onepage&q&f=false 370] |publisher=Walter de Gruyter |year=2009}}</ref> Те цифре драматично расту кад се узму у обзир само несложене и неизведене речи. Сходно томе, Романске речи сачињавају око 35% холандског речника.<ref name=Walter/>
 
Утицај римске управе и [[Tehnologija starog Rima|римске технологије]] на мање развијене нације под римском доминацијом довели су до адаптације латинске фразеологије у неким специјализованим областима, као што су наука, технологија, медицина, и законодавство. На пример, [[Линеанска таксономија|Линеански систем]] биљне и животињске класификације је под знатним утицајем -{''[[Природна историја (Плиније)|Historia Naturalis]]''}-, енциклопедије људи, места, биљки, животиња, и ствари, коју је објавио [[Плиније Старији]]. Римска медицина, забележена у радовима лекара као што је [[Гален]], се одражава у данашњој [[Медицинска терминологија|медицинској терминологији]] која је превасходно изведена из латинских и грчких речи, при чему је грчки филтриран кроз латински. Римско инжењерство је имало исти ефекат на целокупну [[Научна терминологија|научну терминологију]]. Латински законски принципи су се одржали делом путем дугог [[Списак латинских правних термина|списка латинских правних термина]].
 
Једна студија која је анализирала степен диференцијације романских језика у поређењу са латинским (поређећи [[Фонологија|фонологију]], [[Инфлација|инфлацију]], [[дискурс]], [[Синтакса|синтаксу]], [[речник]], и [[Интонација (лингвистика)|интонацију]]) је индицирала следећу расподелу (што је већи проценат, то је веће растојање од латинског): сардинијски 8%, [[Италијански језик|италијански]] 12%, [[Шпански језик|шпански]] 20%, [[Румунски језик|румунски]] 23.,5 %, [[Окситански језик|окситански]] 25%, [[Португалски језик|португалски]] 31%, и [[Француски језик|француски]] 44%.<ref>{{cite book|title=Story of Language |last=Pei|first=Mario |authorlink=Mario Pei |year=1949|idisbn=ISBN 978-0-397-00400-3 }}</ref>
 
=== Образовање ===
Линија 62 ⟶ 65:
[[Датотека:Latin and Ancient Greek Language - Culture - Linguistics at Duke University in 2014.jpg|thumb|200px|Латински и антички грчки на [[Универзитет Дјук|универзитету Дјук]], 2014.]]
 
У [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]], [[Класична асоцијација]] подстиче проучавање антике на различите начине, као што су публикације и стипендије. [[Универзитет у Кембриџу]],<ref>{{cite web|url=http://www.cambridgescp.com/ |title=University of Cambridge School Classics Project - Latin Course |publisher=Cambridgescp.com |accessdate = 23. 044. 2014.}}</ref> [[Отворени универзитет]],<ref>{{cite web|url=http://www3.open.ac.uk/study/undergraduate/course/a297.htm |title=Open University Undergraduate Course - Reading classical Latin |publisher=.open.ac.uk |accessdate = 23. 044. 2014.}}</ref> и бројне друге престижне независне школе, на пример [[Колеџ Итон|Итон]], [[Хароу школа|Хароу]], [[Haberdashers' Aske's Boys' School|Хабердашер Аскова школа за дечаке]] и -{''Via Facilis''}-,<ref>{{cite web|url=http://www.thelatinprogramme.co.uk/ |title=The Latin Programme – Via Facilis |publisher=Thelatinprogramme.co.uk |accessdate = 23. 044. 2014.}}</ref> лондонска хуманитарна организација, имају латинске курсеве. У [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Канада|Канади]], [[Америчка лига класика]] подржава сваки напор којим се унапређује проучавање класика. Њихове подружнице обухватају: [[Национална јуниорска лига класика]] (са више од 50.000 чланова), која подстиче средњошколце да наставе проучавање латинског језика, и [[Национална сениорска лига класика]], која подстиче студенте да наставе студије класика у колеџу. Лига такође спонзира [[Национални латински испит]]. Класичар [[Mary Beard (класичар)|Мери Берд]] је написала у -{''[[The Times Literary Supplement]]''}- 2006. године да је разлог за учење латинског оно што је написано у њему.<ref name="timesonline train the brain">{{cite web | url=http://timesonline.typepad.com/dons_life/2006/07/does_latin_trai.html | title=Does Latin "train the brain"? | work=[[The Times Literary Supplement]] | date = 10. 7. 2006 | accessdate = 20. 12. 2011 |last=Beard|first=Mary| quote=No, you learn Latin because of what was written in it – and because of the sexual side of life direct access that Latin gives you to a literary tradition that lies at the very heart (not just at the root) of Western culture. | authorlink=Mary Beard (classicist)}}</ref>
 
== Развој латинског језика ==
Линија 76 ⟶ 79:
* [[Википедија:Транскрипција са класичних језика]]
 
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==
* {{Cite book|url=https://pure.knaw.nl/ws/files/475024/Van_der_Sijs_Loanwords_in_the_World's_Languages.pdf|title=Loanwords in the World's Languages: A Comparative Handbook |page=[https://books.google.co.id/books?id=HnKeVbwTwyYC&lpg=PP1&hl=en&pg=PA370#v=onepage&q&f=false 370] |publisher=Walter de Gruyter |year=2009}}
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Finkenstaedt|first=Thomas |author2=Dieter Wolff |title=Ordered Profusion; studies in dictionaries and the English lexicon |publisher=C. Winter |year=1973|idisbn=ISBN 978-3-533-02253-4|pages=}}
* {{Cite book|ref= harv|title=A companion to Latin studies |first=John Edwin |last=Sandys|location=Chicago |publisher=[[University of Chicago Press]] |year=1910|pages=811–812}}
* {{Cite book|ref= harv| ref=harv |last=Allen|first=William Sidney |year=2004|title=Vox Latina – a Guide to the Pronunciation of Classical Latin |edition=2nd |publisher=Cambridge University Press |location=Cambridge |idisbn=ISBN 978-0-521-22049-1}}
* {{Cite book|ref= harv| ref=harv | title=The foundations of Latin |last=Baldi|first=Philip| location=Berlin | publisher=Mouton de Gruyter |year=2002}}
* {{Cite book|ref= harv| ref=harv | last=Bennett|first=Charles E.|title=Latin Grammar|publisher=Allyn and Bacon|location=Chicago|year=1908|idisbn=ISBN 978-1-176-19706-0}}
* {{Cite book|ref= harv| ref=harv | title=A grammar of Oscan and Umbrian, with a collection of inscriptions and a glossary | first=Carl Darling |last=Buck| location=Boston | publisher=Ginn & Company |year=1904}}
* {{Cite book|ref= harv| ref=harv | first=Victor Selden |last=Clark|year=1900|title=Studies in the Latin of the Middle Ages and the Renaissance |location=Lancaster |publisher=The New Era Printing Company}}
* {{Cite book|ref= harv| ref=harv | last=Diringer|first=David|title=The Alphabet – A Key to the History of Mankind|publisher=Munshiram Manoharlal Publishers Private Ltd.|location=New Delhi|year=1996|origyear=1947|idisbn=ISBN 978-81-215-0748-6}}
* {{Cite book|ref= harv| ref=harv | title=Vulgar Latin|first1=József |last1=Herman|first2=Roger (Translator) |last2=Wright|location=University Park, PA|publisher=[[Pennsylvania State University Press]]|year=2000|idisbn=ISBN 978-0-271-02000-6}}
* {{Cite book|ref= harv| ref=harv |last1last=Holmes|first1first=Urban Tigner|last2=Schultz|first2=Alexander Herman|title=A History of the French Language|location=New York|publisher=Biblo-Moser|idisbn=ISBN 978-0-8196-0191-9|year=1938}}
* {{Cite book|ref= harv| ref=harv | last=[[Tore Janson|Janson, Tore]] |year=2004|title=A Natural History of Latin |location=Oxford |publisher=[[Oxford University Press]] |idisbn=ISBN 978-0-19-926309-7}}
* {{Cite book|ref= harv| ref=harv |last=Jenks|first=Paul Rockwell |year=1911|title=A Manual of Latin Word Formation for Secondary Schools |location=New York |publisher=D.C. Heath & Co}}
* {{Cite book|ref= harv| ref=harv | first=Frank Robert |last=Palmer| title=Grammar |edition=2nd | location=Harmondsworth, Middlesex, England; New York, N.Y., U.S.A. | publisher=[[Penguin Books]] |year=1984|idisbn=ISBN 978-81-206-1306-5}}
* {{Cite book|ref= harv| ref=harv |title=New comparative grammar of Greek and Latin | first=Andrew L |last=Sihler| location=New York | publisher=Oxford University Press |year=2008}}
* {{Cite book|ref= harv| ref=harv | first=N. |last=Vincent| contribution=Latin | title=The Romance Languages| editor1-first=M. | editor1-last=Harris| editor2-first=N. | editor2-last=Vincent| publisher=[[Oxford University Press]] |year=1990| location=Oxford |idisbn=ISBN 978-0-19-520829-0}}
* {{Cite book|ref= harv| ref=harv |last=Waquet| first=Françoise | title=Latin, or the Empire of a Sign: From the Sixteenth to the Twentieth Centuries | publisher=Verso |year=2003|idisbn=ISBN 978-1-85984-402-1 | first2=John (Translator) | last2= Howe}}
* {{cite book|ref= harv|last=Wheelock| first=Frederic |title=Latin: An Introduction | publisher=Collins | edition=6th |year=2005|idisbn=ISBN 978-0-06-078423-2}}
* {{cite book|ref= harv|last=Curtius| first=Ernst | title=European Literature and the Latin Middle Ages | publisher=Princeton University |year=2013|isbn=978-0-691-15700-9}}
 
Линија 131 ⟶ 134:
 
=== Граматика и учење ===
* {{Cite book|ref= harv|url=http://www.gutenberg.org/etext/15665 |title=New Latin Grammar |first=Charles E. |last=Bennett|year=2005|publisher= Project Gutenberg | origyear=1908 |edition=2nd |idisbn=ISBN 978-1-176-19706-0}}
* {{cite book|ref= harv|last=Griffin| first=Robin | title=A student's Latin Grammar | publisher=University of Cambridge | edition=3rd |year=1992|idisbn=ISBN 978-0-521-38587-9}}
* {{cite web|title=Latin Online, Series Introduction|url=http://www.utexas.edu/cola/centers/lrc/eieol/latol-0-X.html|first=Winifred P.|last=Lehmann|first2=Jonathan|last2=Slocum|publisher=The University of Texas at Austin |year=2008|accessdate = 16. 9. 2009}}