Снег — разлика између измена

|year=2010| location = Oxford

|pages=856

 

Снег се задржава у облику замрзнуте кристалне воде током свог животног циклуса, почевши од времена кад се под подесним условима кристали леда формирају у атмосфери, увећају до милиметарске величине, преципитирају и акумулирају на површини, затим долази до метаморфозе у месту, и ултимативно до топљења, склизавања или [[Сублимација (физика)|сублимације]]. [[Мећава|Мећаве]] се формирају и развијају хранећи се на изворима атмосферске влаге и хладног ваздуха. [[Пахуља|Пахуљице]] [[Нуклеација|нуклеирају]] око честица у атмосфери привлачењем [[Потхлађење|потхлађених]] водених капљица, које се смрзавају у кристале хексагоналног облика. Пахуљице попримају мноштво облика, основни међу којима су плочице, игле, стубићи и [[иње]]. При акумулацији снега могу се формирати [[snowpack|снежни наноси]]. Током времена, долази до метаморфозе акумулираног снега, путем [[Синтерисање|синтерисања]], [[Сублимација (физика)|сублимације]] и [[Frost weathering|замрзавања-одмрзавања]]. Док је клима довољно хладна за акумулацију из године у годину, може доћи до формирања [[ледник]]а. У супротном, снег се обично сезонски топи, узрокујући одлив у потоке и реке и обнављање [[Подземне воде|подземних вода]].

 

| last = Rees

| first = W. Gareth

|isbn=9781420023749

| url = https://books.google.com/books?id=780IKxPcqpYC&pg=PA2&lpg=PA2&dq=Seasonal+snow+distribution+southern+Hemisphere&source=bl&ots=d4Ln6SMc_3&sig=FJA8jfhje6sJBUIJC7GO-ITm294&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjthLOViejQAhUkB8AKHfZJCLcQ6AEILjAD#v=onepage&q=Seasonal%20snow%20distribution%20southern%20Hemisphere&f=false

Снег утиче на људске активности као што је ''[[транспорт]]ација'': креирајући потребу за чишћењем путева, колосека и аеродрома; ''[[пољопривреда]]'': пружајући воду за усеве и стварајући потребу за заштитом стоке; на ''[[спорт]]ове'' као што је [[скијање]], [[сноубординг]], вожња [[Snowmobile|снегохода]]; и ''[[рат]]овање'': отежавајући циљне аквизиције, деградирајући перформансе бораца и материјала, те ограничавајући мобилност. Снег утиче на ''[[екосистем]]е'', тако што пружа изолациони слог током зиме под којим биљке и животиње могу да преживе хладноћу.<ref name = Snowenclyclopedia>{{Citation

|last=Bishop|first=Michael P.

| publisher = Springer Science & Business Media

| url = https://books.google.com/books?id=mKKtQR4T-1MC&printsec=frontcover&dq=snow+formation&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjW27KZ4sbQAhWF4yYKHSurBWwQ6AEIKDAD#v=onepage&q=snow%20formation&f=false

== Појава ==

Сњежне падавине зависе од доба године и локације, која укључује [[географска ширина|географску ширину]], надморску висину и друге факторе који уопштено утичу на временске прилике.

{{Legend|#0000FF|500: изнад годишње, испод повремено.}}

{{Legend|#EC74E4|Изнад 500: годишње.}}

{{Legend|#C0C0C0|Било која елевација: одсуство.}}]]

[[Датотека:Neige 20150124 120130.ogv|thumb|left|Снежне падавине.]]

|pages=80

| url = http://unesdoc.unesco.org/images/0018/001864/186462e.pdf

=== Формирање облака ===

Снежни облаци се обично јављају у контексту већих временских система, најважнији од којих су области ниског притиска, које типично инкорпорирају топле и хладне фронтове као део њихове циркулације. Два додатна и локално продуктивна извора снега су олује услед ефекта језера (такође ефекта мора) и ефекат елевације, посебно у планинама.

| url = https://books.google.com/books?id=t1DaXO7wF20C&pg=PA126&dq=low+pressure+area+snow&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwiX7ajd78nQAhVh4YMKHbl8ALEQ6AEILDAD#v=onepage&q=low%20pressure%20area%20snow&f=false

| issn = 0037-6159

==== Фронтови ====

{{Main article|Атмосферски фронт}}

| publisher = Springer Science & Business Media

| url = https://books.google.com/books?id=ihjFd5Q8oPMC&pg=PA3&dq=mountain+snow+storms&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwiayqPTwsnQAhXJ4IMKHXa6Ca4Q6AEILDAD#v=onepage&q=Stoelinga&f=false

{{cite book

| last = P.

| url = https://books.google.com/books?id=0VW6Tv0LVWkC&pg=PA75&dq=low+pressure+area+snow&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwiX7ajd78nQAhVh4YMKHbl8ALEQ6AEINDAF#v=onepage&q=low%20pressure%20area%20snow&f=false

| access-date = November 27, 2016

 

=== Физика облака ===

Снежни кристали се формирају кад се сићушне [[Потхлађење|потхлађене]] капљице у облацима (око 10 [[микрометар|-{μm}-]] у пречнику) [[Мржњење|замрзну]]. Ове капљице имају способност задржавања у течном стању на температурама нижим од {{convert|-18|°C|°F|0}}, пошто да би се замрзле, неколико [[молекул]]а у капљици морају да путем случајног сусрета формирају аранжман сличан оном у ледној решетки. Затим се капљица замрзава око овог „језгра”. У топлијим облацима, аеросолна честица или „ледено језгро” мора бити присутно у (или у контакту са) капљицом и да делује као језгро. Ледена језгра су веома ретка у поређењу са кондензационим језгрима облака на којима се формирају капљице течности. Глина, пустињска прашина и биолошке честице могу да служе као језгра.<ref name=Christner2008>{{cite journal

|author = Brent Q Christner

|year=2008

|title = Ubiquity of Biological Ice Nucleators in Snowfall

|doi = 10.1126/science.1149757

|pmid = 18309078

 

Кад је једном капљица замрзнута, она расте у суперзасићеном окружењу — оном у коме је ваздух засићен релативно на лед кад је температура испод тачке замрзавања. Капљице затим расту путем дифузије молекула воде у ваздуху (пари) на површину ледених кристала где се се они сакушљају. Пошто су водене капљице знатно бројније од кристала због њиховог изузетног обиља, кристали имају способност раста до стотина [[микрометар]]а или милиметара на рачун водених капљица путем [[Wegener–Bergeron–Findeisen process|Вегенер–Бергерон–Финдејсеновог]] процеса. Кореспондирајуће исцрпљивање водене паре узрокује да кристали леда расту на рачун капљица. Ови велики кристали су ефикасан извор преципитације, пошто они падају кроз атмосферу услед њихове масе, и може доћи до судара и спајања у кластере, или агрегације. Ови агрегати су снежне пахуљице, и они су обично тип ледених честица који пада на земљу.<ref name="natgeojan07">{{cite journal|last=Klesius|first=M.| title=The Mystery of Snowflakes| journal=National Geographic| volume=211| issue=1|year=2007| issn=0027-9358|pages=20}}</ref> Мада је лед програчан, расипање светлости на кристалним странама и шупљинама/imperfекciјама узрокује да су кристали обично бели услед [[Дифузна рефлекција|дифузне рефлекције]] целог [[спектар|спектра]] [[светлост]]и на малим честицама леда.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/?id=4T-aXFsMhAgC&pg=PA39&lpg=PA39|title=Hands-on Science: Light, Physical Science (matter) – Chapter 5: The Colors of Light|last=Lawson|first=Jennifer E.|isbn=978-1-894110-63-1|year=2001|accessdate = 28. 6. 2009.|publisher=Portage & Main Press|pages=39}}</ref>

|pages=164

| url = https://archive.org/details/snowflakeschapte00warriala

[[Микрографија]] хиљада снежних пахуљица од 1885 на овамо, почевши од [[Wilson Bentley|Вилсона Алвина Бентлија]], открила је широку разноликост пахуља унутар класификованог скупа шаблона.<ref>{{cite web|url=http://www.digitaljournal.com/article/263168|title=No two snowflakes are alike|date = 7. 12. 2008.|last=Thangham|first=Chris V.|accessdate = 14. 7. 2009.|publisher=Digital Journal}}</ref> Запажени су блиско слични кристали снега.<ref name="identical_crystals">{{cite news

|last=Schmid|first=Randolph E.

! ''изнад'' засићења

|-

| стyле="теxт-алигн:центер;" | Чврсте плоче

| style="text-align:center;" | Танке плоче

Дендрити

|-

| style="text-align:center;" | Чврсте призме

Шупље призме

Игле

|-

| style="text-align:center;" | Танке плоче

Чврсте плоче

Дендрити

|-

| style="text-align:center;" | Танке плоче

Чврсте плоче

| language = English

| url = http://hdl.handle.net/2115/8672

== Референце ==

{{reflist|30em}}

 

== Литература ==

 

== Спољашње везе ==