Француски језик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{Кутијица за језик
| име=француски језик
| изговор=[fʁɑ̃sɛ]
| изворноиме={{lang|fr|langue française, français}}
| боја=Индоевропски
| државе=[[списак земаља у којима се говори француски|29 држава]]
| регија=[[Француска]], [[Канада]], [[Белгија]], [[Швајцарска]], [[Демократска Република Конго]], [[Обала Слоноваче]] и још [[списак земаља у којима се говори француски|46]] земаља.
| број =око 150 милиона (2017), више од 270 милиона укупно<ref name=OIF>{{cite web |url=http://www.diplomatie.gouv.fr/en/french-foreign-policy-1/francophony-1113/the-status-of-french-in-the-world/ |title=The status of French in the world |access-date = 23. 4. 2015}}</ref>
| датум = 2014
| позиција = 9. матерњи (4. укупно)
| пор1=[[Индоевропски језици|индоевропски]]
| пор2=[[Италски језици|италски]]
| пор3=[[Романски језици|романски]]
| пор4=[[Итало-западни језици|итало-западни]]
| пор5=[[Гало-иберски језици|гало-иберски]]
| пор6=[[Гало-романски језици|гало-романски]]
| писмо=[[латиница]] ([[француски алфабет|француска варијанта]])
| службени=[[списак земаља у којима се говори француски|29 држава]]<br />{{застава|Уједињене нације}}<br />[[Међународни олимпијски комитет]]<br />{{застава|Европска унија}}
| регулише=[[Француска академија]] {{јез|fr|(l'Académie française)}}
|sil=FRA
| мапа=Map-Francophone World.png
| опис_мапе=<div align=left>{{legend|#0049a2|Државе у којима је матерњи језик}}
{{legend|#006aFF|Државе у којима је административни језик}}
{{legend|#8ec3ff|Државе у којима је језик културе}}
{{legend|#00ff00|Регија у којима је мањински језик}}<div/>
| мапа2=Francophone Africa.svg
| опис_мапе2=
{{legend|#006BA8|Државе које представљају део Франкофоније (укупно 410 мил. становника 2017)}}
{{legend|#00AAE2|Државе које су понекад део Франкофоније}}
Ред 71:
Са 12% говорника међу [[ЕУ]] становништвом, француски је четврти највише заступљени матерњи језик у [[Европска Унија|Европској Унији]], након немачког, енглеског и италијанског; он је такође трећи по свеукупној заступљености у Унији, након енглеског и немачког (33% ЕУ популације изјављује да зна да говори енглески, док 22% Европљана разуме немачки и 20% француски).<ref name="nativeLanguages"/><ref>[http://languageknowledge.eu/countries/eu27 -{Languages spoken in EU27}-]</ref>
По [[Устав Фрнацуске|уставу Француске]], француски је био службени језик републике од 1992<ref>{{fr icon}} -{[http://www.languefrancaise.net/dossiers/dossiers.php?id_dossier=50 Loi constitutionnelle 1992]
У [[Белгија|Белгији]], француски је званични језик у [[Валонија|Валонији]] (изузев дела [[Источни кантони|Источних кантона]], у којима се говори [[Немачки језик|немачки]]) и један од два званична језика — упоредо са [[Холандски језик|холандским]] — региона главног града [[Брисел]]а, где га говори већина становништва често као примарни језик.<ref name=philippevanparijs>{{Cite journal| title=Belgium's new linguistic challenge| author= Van Parijs, Philippe | journal=KVS Express (supplement to newspaper De Morgen) March–April 2006
Француски је један од четири службена језика [[Швајцарска|Швајцарске]] (заједно са [[Немачки језик|немачким]], [[Италијански језик|италијанским]] и [[романш]]ким) и говори се у западном делу Швајцарске званом ''[[Романдија]]'', у коме је [[Женева]] највећи град. Језичке поделе у Швајцарској се не подударају са политичким поделама и неки [[Кантони Швајцарске|кантони]] имају билингуални статус, на пример градови попут Биел/Биенне или кантони, као што је Валаис-Фрибоург-Берне. Френцуски је матерњи језик за око 20% швајцарској становништва, а говори га 50
== Историја ==
Ред 96:
Према најновијим подацима француски језик учи 89 634 000 људи у свету (пораст од готово 10% у 7 година - од задњег истраживања 1998.), што га чини другим највише ученим светским језиком (одмах након [[енглески језик|енглеског]]). Од тога броја 37,26% се односи на субсахарску Африку, 30,9% на Европу, 20,1% на Северну Африку и Блиски Исток, 9,47% на Северну и Јужну Америку, а 2,25% на Азију (без Блиског Истока) и Океанију.
:'''Као службени језик''': [[Белгија]] (4.000,000; -{''Harris''
:'''као национални''' говори се у: [[Француска]] (53,200,000; 2005); [[Андора]] (2,400; 1986); [[Француска Гијана]]; [[Луксембург]] (13,100; -{''Johnstone''
:'''Остало''': [[Алжир]] (111,000; 1993); [[Камбоџа]]; [[Италија]] (100,000; -{''Harris''
== Карактеристике ==
Ред 211:
[[Датотека:Langues de la France.svg|мини|десно|170п|Мапа дијалеката Француске]]
Француски језик је богат [[Локални дијалекти француског језика|локалним дијалектима]], који се називају и [[патоа]]. Они се у основи деле на [[Северни дијалекти француског|северне]] (''-{Langue d'oïl}-'', ближе стандардном језику), [[Јужни дијалекти француског|јужне]] (''-{Langue d'oc}-'', под утицајем [[Окситански језик|окситанског језика]]), и [[Провансалски дијалект француског|франко-провансалске]] (''-{Franco-Provençal}-'').
[[Датотека:Dialects of the french language.png|thumb|center|upright=2.25|Дијалекти француског језика у свету]]
Линија 278 ⟶ 279:
== Референце ==
{{
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* -{Nadeau, Jen-Benoît, and Julie Barlow (2006). ''The Story of French''. First U.S. ed. New York: St. Martin's Press.}-. {{page|year=|id=ISBN 0-312-34183-0|pages=}}
* -{[http://www.francophonie.org/IMG/pdf/langue_francaise_monde_integral.pdf La langue française dans le monde 2010](Full book freely accessible)}-
* -{Jacques Maurais, Pierre Dumont, Jean-Marie Klinkenberg, ''L’avenir du français'', Paris : Éditions des archives contemporaines,}- 2008
* -{Claude Hagège, ''Combat pour le français : Au nom de la diversité des langues et des cultures'', Éditions Odile Jacob,}- 2006
* -{Jean-Marcel Lauginie, ''Importance du français dans le monde des affaires'', Favre d'Echallens,
* -{[http://www.ciep.fr/bibliographie/bibliographie-francophonie.pdf Bibliographie sur le français et la francophonie]}-
* -{Paul-André Maur, ''[http://www.via-romana.fr/?pageid=fiche&prod=52&ftitre=Main+basse+sur+la+langue+fran%E7aise Main basse sur la langue française]'', Via Romana,
* -{Jean Girodet, ''[http://www.langue-fr.net/spip.php?article45 Dictionnaire Bordas des pièges et difficultés du français]'', Bordas, collection « les référents », Paris, 1981-2004}-
* -{Maurice Grevisse et André Goosse, ''Le Bon Usage'', DeBoeck-Duculot, 1936-2011 (15 éditions)}-
* -{Jean-Paul Colin, ''[http://www.langue-fr.net/spip.php?article46 Dictionnaire des difficultés du français]'', éd. Le Robert, collection « les usuels »,
* -{Daniel Péchoin et Bernard Dauphin, ''[http://www.langue-fr.net/spip.php?article51 Dictionnaire des difficultés du français]'', Larousse, 1998-2001,}-
* -{Michèle Perret, ''Introduction à l'histoire de la langue française'', Armand Colin, 2014 (4° éd.)}-
* -{André Jouette, ''[http://www.langue-fr.net/spip.php?article50 Dictionnaire d'orthographe et d'expression écrite]'', éd. Le Robert, 6e édition,
* -{Joseph Hanse, ''[http://www.langue-fr.net/spip.php?article43 Nouveau dictionnaire des difficultés du français moderne]'', De Boeck–Duculot, Louvain-la-Neuve (Belgique), 3e édition,
* -{Agnès Blanc, ''[http://books.google.fr/books?id=hYcGa3jtcycC&pg=PA624&lpg=PA624&dq=%22souverainet%C3%A9+linguistique%22&source=bl&ots=qSpK4unUXa&sig=XKIcvDt7MFsVSsQJnEegvFQ8oHo&hl=fr&sa=X&ei=XLj3U9SCLYTI0QW_34HgBA&ved=0CFYQ6AEwBg#v=onepage&q=%22souverainet%C3%A9%20linguistique%22&f=false La langue du roi est le français, Essai sur la construction juridique d'un principe d'unicité de langue de l'État royal (842-1789)]'', L'Harmattan,
* -{Agnès Blanc, ''[http://books.google.fr/books?id=9av_AAAAQBAJ&pg=PA164&lpg=PA164&dq=%22souverainet%C3%A9+linguistique%22&source=bl&ots=OFSKVNCBoz&sig=4fZQUv36-khnZLX8sZgOiqzGlKY&hl=fr&sa=X&ei=XLj3U9SCLYTI0QW_34HgBA&ved=0CEsQ6AEwBA#v=onepage&q=%22souverainet%C3%A9%20linguistique%22&f=false La langue de la République est le français, Essai sur l'instrumentalisation juridique de la langue par l'État (1789-2013)]'', L'Harmattan,
* {{
* -{Günter Holtus, Michael Metzeltin, Christian Schmitt (Hrsg.): ''Lexikon der Romanistischen Linguistik.'' 12 Bände. Niemeyer, Tübingen 1988–2005; Band V,1: ''Französisch.''. {{page|year=1990
* {{
* -{Ingo Kolboom, Thomas Kotschi (Hgg.): ''Handbuch Französisch: Sprache - Literatur - Kultur - Gesellschaft: Für Studium, Lehre, Praxis''. Erich Schmidt Verlag
{{refend}}
|