Француски језик — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
м (Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci)
м (Разне исправке; козметичке измене)
{{Кутијица за језик
| име=француски језик
| изговор=[fʁɑ̃sɛ]
| изворноиме={{lang|fr|langue française, français}}
| боја=Индоевропски
| државе=[[списак земаља у којима се говори француски|29 држава]]
| регија=[[Француска]], [[Канада]], [[Белгија]], [[Швајцарска]], [[Демократска Република Конго]], [[Обала Слоноваче]] и још [[списак земаља у којима се говори француски|46]] земаља.
| број =око 150 милиона (2017), више од 270 милиона укупно<ref name=OIF>{{cite web |url=http://www.diplomatie.gouv.fr/en/french-foreign-policy-1/francophony-1113/the-status-of-french-in-the-world/ |title=The status of French in the world |access-date = 23. 4. 2015}}</ref>
| датум = 2014
| позиција = 9. матерњи (4. укупно)
| пор1=[[Индоевропски језици|индоевропски]]
| пор2=[[Италски језици|италски]]
| пор3=[[Романски језици|романски]]
| пор4=[[Итало-западни језици|итало-западни]]
| пор5=[[Гало-иберски језици|гало-иберски]]
| пор6=[[Гало-романски језици|гало-романски]]
| писмо=[[латиница]] ([[француски алфабет|француска варијанта]])
| службени=[[списак земаља у којима се говори француски|29 држава]]<br />{{застава|Уједињене нације}}<br />[[Међународни олимпијски комитет]]<br />{{застава|Европска унија}}
| регулише=[[Француска академија]] {{јез|fr|(l'Académie française)}}
| iso1 = fr
| iso2b = fre
| iso2t = fra
| iso3 = fra
|sil=FRA
| мапа=Map-Francophone World.png
| опис_мапе=<div align=left>{{legend|#0049a2|Државе у којима је матерњи језик}}
{{legend|#006aFF|Државе у којима је административни језик}}
{{legend|#8ec3ff|Државе у којима је језик културе}}
{{legend|#00ff00|Регија у којима је мањински језик}}<div/>
| мапа2=Francophone Africa.svg
| опис_мапе2=<center>Франкофонска Африка</center><div align=left>
{{legend|#006BA8|Државе које представљају део Франкофоније (укупно 410 мил. становника 2017)}}
{{legend|#00AAE2|Државе које су понекад део Франкофоније}}
Са 12% говорника међу [[ЕУ]] становништвом, француски је четврти највише заступљени матерњи језик у [[Европска Унија|Европској Унији]], након немачког, енглеског и италијанског; он је такође трећи по свеукупној заступљености у Унији, након енглеског и немачког (33% ЕУ популације изјављује да зна да говори енглески, док 22% Европљана разуме немачки и 20% француски).<ref name="nativeLanguages"/><ref>[http://languageknowledge.eu/countries/eu27 -{Languages spoken in EU27}-]</ref>
 
По [[Устав Фрнацуске|уставу Француске]], француски је био службени језик републике од 1992<ref>{{fr icon}} -{[http://www.languefrancaise.net/dossiers/dossiers.php?id_dossier=50 Loi constitutionnelle 1992]&nbsp; – {{lang|fr|C'est à la loi constitutionnelle du 25 juin 1992, rédigée dans le cadre de l'intégration européenne, que l'on doit la première déclaration de principe sur le français, langue de la République.}}}-</ref> (мада га је [[uredba Villers-Cotterêts|уредба Вилер-Котре]] учинила мандаторним у правним документима 1539. године). [[Француска]] прописује коришћење француског у службеним владиним публикацијама, јавном [[образовање|образовању]], изузев у специјалним случајевима (иако се те одредбе често игноришу), и правним [[уговор]]има; [[Реклама|огласи]] морају да садрже превод страних речи.
 
У [[Белгија|Белгији]], француски је званични језик у [[Валонија|Валонији]] (изузев дела [[Источни кантони|Источних кантона]], у којима се говори [[Немачки језик|немачки]]) и један од два званична језика — упоредо са [[Холандски језик|холандским]] — региона главног града [[Брисел]]а, где га говори већина становништва често као примарни језик.<ref name=philippevanparijs>{{Cite journal| title=Belgium's new linguistic challenge| author= Van Parijs, Philippe | journal=KVS Express (supplement to newspaper De Morgen) March–April 2006 | pages=34–36 |publisher = republished by the Belgian Federal Government Service (ministry) of Economy&nbsp; – Directorate–general Statistics Belgium |url=http://www.statbel.fgov.be/studies/ac699_en.pdf |format=pdf |accessdate = 5. 5. 2007|pages=34–36}}&nbsp; – -{The linguistic situation in Belgium (and in particular various estimations of the population speaking French and Dutch in Brussels) is discussed in detail.}-</ref>
 
Француски је један од четири службена језика [[Швајцарска|Швајцарске]] (заједно са [[Немачки језик|немачким]], [[Италијански језик|италијанским]] и [[романш]]ким) и говори се у западном делу Швајцарске званом ''[[Романдија]]'', у коме је [[Женева]] највећи град. Језичке поделе у Швајцарској се не подударају са политичким поделама и неки [[Кантони Швајцарске|кантони]] имају билингуални статус, на пример градови попут Биел/Биенне или кантони, као што је Валаис-Фрибоург-Берне. Френцуски је матерњи језик за око 20% швајцарској становништва, а говори га 50.,4 %<ref>{{Cite book |url=http://books.google.com/?id=abit8Yd6J-cC&pg=PA92&lpg=PA92&dq=%22connaissance+du+francais+en+suisse%22#v=onepage&q&f=false |title=Le français et les langues ... – Google Books |publisher=Books.google.com |date year= 1. 1. 2007 |accessdate = 10. 9. 2010 |isbn=978-2-87747-881-6|pages=}}</ref> популације.
 
== Историја ==
Према најновијим подацима француски језик учи 89 634 000 људи у свету (пораст од готово 10% у 7 година - од задњег истраживања 1998.), што га чини другим највише ученим светским језиком (одмах након [[енглески језик|енглеског]]). Од тога броја 37,26% се односи на субсахарску Африку, 30,9% на Европу, 20,1% на Северну Африку и Блиски Исток, 9,47% на Северну и Јужну Америку, а 2,25% на Азију (без Блиског Истока) и Океанију.
 
:'''Као службени језик''': [[Белгија]] (4.000,000; -{''Harris'' 1987}- 1987); [[Бенин]] (16,700; -{''Johnstone'' 1993}- 1993); [[Буркина Фасо]]; [[Бурунди]] (2,200; 2004); [[Камерун]]; [[Канада]] (6.700,000; 2001); [[Средњоафричка Република]] (9,000; 1996); [[Чад]] (3,000; 1993); [[Комори]] (1,700; 1993); [[Република Конго|Конго]] (28,000; 1993); [[Обала Слоноваче]] (17,500; 1988); [[Демократска Република Конго]]; [[Џибути]] (10,200; 2006); [[Екваторијална Гвинеја]]; [[Француска Полинезија]] (25,700; 2000); [[Габон]] (37,500; -{''Johnstone'' 1993}- 1993); [[Гваделуп]] (7,300; 2004); [[Гвинеја]]; [[Хаити]] (600; 2004); [[Индија]] (12,000); [[Либанон]] (16,600; 2004); [[Мадагаскар]] (18,000; -{''Johnstone'' 1993}- 1993); [[Мали]] (9,000; -{''Johnstone'' 1993}- 1993); [[Маурицијус]] (37,000); [[Мајот]] (2,450; -{''Johnstone'' 1993}- 1993); [[Монако]] (17,400; 1988); [[Нова Каледонија]] (53,400; 1987); [[Нигер]] (6,000; -{''Johnstone'' 1993}- 1993); [[Реинион]] (2,400; -{''Johnstone'' 1993}- 1993); [[Руанда]] (2,300; 2004); [[Сен Пјер и Микелон]] (5,110; 1967); [[Сенегал]] (20,000; 2006); [[Сејшели]] (980; 1971); [[Швајцарска]] (1.490,000; 2000); [[Того]] (3,000; 1993); [[Вануату]] (6,300; 1995).
 
:'''као национални''' говори се у: [[Француска]] (53,200,000; 2005); [[Андора]] (2,400; 1986); [[Француска Гијана]]; [[Луксембург]] (13,100; -{''Johnstone'' 1993}- 1993); [[Мартиник]] (9,000; 2004); Валис и Футуна (120; -{''Johnstone'' 1993}- 1993).
 
:'''Остало''': [[Алжир]] (111,000; 1993); [[Камбоџа]]; [[Италија]] (100,000; -{''Harris'' 1987}- 1987. регионално службени); [[Тунис]] (11,000; 1993); [[Уједињено Краљевство]] (14,000; -{1976 ''Stephens''}-. Службен на [[Каналска острва|Каналским острвима]]); [[САД]] (1.640,000; 2000).<ref>[http://www.ethnologue.com/show_language.asp?code=fra Ethnologue (16th)]</ref>
 
== Карактеристике ==
[[Датотека:Langues de la France.svg|мини|десно|170п|Мапа дијалеката Француске]]
Француски језик је богат [[Локални дијалекти француског језика|локалним дијалектима]], који се називају и [[патоа]]. Они се у основи деле на [[Северни дијалекти француског|северне]] (''-{Langue d'oïl}-'', ближе стандардном језику), [[Јужни дијалекти француског|јужне]] (''-{Langue d'oc}-'', под утицајем [[Окситански језик|окситанског језика]]), и [[Провансалски дијалект француског|франко-провансалске]] (''-{Franco-Provençal}-'').
 
[[Датотека:Dialects of the french language.png|thumb|center|upright=2.25|Дијалекти француског језика у свету]]
 
 
== Референце ==
{{Reflistreflist|30em}}
 
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* -{Nadeau, Jen-Benoît, and Julie Barlow (2006). ''The Story of French''. First U.S. ed. New York: St. Martin's Press.}-. {{page|year=|id=ISBN 0-312-34183-0|pages=}}-
* -{[http://www.francophonie.org/IMG/pdf/langue_francaise_monde_integral.pdf La langue française dans le monde 2010](Full book freely accessible)}-
* -{Jacques Maurais, Pierre Dumont, Jean-Marie Klinkenberg, ''L’avenir du français'', Paris : Éditions des archives contemporaines,}- 2008
* -{Claude Hagège, ''Combat pour le français : Au nom de la diversité des langues et des cultures'', Éditions Odile Jacob,}- 2006
* -{Jean-Marcel Lauginie, ''Importance du français dans le monde des affaires'', Favre d'Echallens, 2004}- 2004
* -{[http://www.ciep.fr/bibliographie/bibliographie-francophonie.pdf Bibliographie sur le français et la francophonie]}-
* -{Paul-André Maur, ''[http://www.via-romana.fr/?pageid=fiche&prod=52&ftitre=Main+basse+sur+la+langue+fran%E7aise Main basse sur la langue française]'', Via Romana, 2007}- 2007
* -{Jean Girodet, ''[http://www.langue-fr.net/spip.php?article45 Dictionnaire Bordas des pièges et difficultés du français]'', Bordas, collection « les référents », Paris, 1981-2004}-
* -{Maurice Grevisse et André Goosse, ''Le Bon Usage'', DeBoeck-Duculot, 1936-2011 (15 éditions)}-
* -{Jean-Paul Colin, ''[http://www.langue-fr.net/spip.php?article46 Dictionnaire des difficultés du français]'', éd. Le Robert, collection « les usuels », 1993}- 1993
* -{Daniel Péchoin et Bernard Dauphin, ''[http://www.langue-fr.net/spip.php?article51 Dictionnaire des difficultés du français]'', Larousse, 1998-2001,}-
* -{Michèle Perret, ''Introduction à l'histoire de la langue française'', Armand Colin, 2014 (4° éd.)}-
* -{André Jouette, ''[http://www.langue-fr.net/spip.php?article50 Dictionnaire d'orthographe et d'expression écrite]'', éd. Le Robert, 6e édition, 1993}- 1993
* -{Joseph Hanse, ''[http://www.langue-fr.net/spip.php?article43 Nouveau dictionnaire des difficultés du français moderne]'', De Boeck–Duculot, Louvain-la-Neuve (Belgique), 3e édition, 1994}- 1994
* -{Agnès Blanc, ''[http://books.google.fr/books?id=hYcGa3jtcycC&pg=PA624&lpg=PA624&dq=%22souverainet%C3%A9+linguistique%22&source=bl&ots=qSpK4unUXa&sig=XKIcvDt7MFsVSsQJnEegvFQ8oHo&hl=fr&sa=X&ei=XLj3U9SCLYTI0QW_34HgBA&ved=0CFYQ6AEwBg#v=onepage&q=%22souverainet%C3%A9%20linguistique%22&f=false La langue du roi est le français, Essai sur la construction juridique d'un principe d'unicité de langue de l'État royal (842-1789)]'', L'Harmattan, 2010}- 2010
* -{Agnès Blanc, ''[http://books.google.fr/books?id=9av_AAAAQBAJ&pg=PA164&lpg=PA164&dq=%22souverainet%C3%A9+linguistique%22&source=bl&ots=OFSKVNCBoz&sig=4fZQUv36-khnZLX8sZgOiqzGlKY&hl=fr&sa=X&ei=XLj3U9SCLYTI0QW_34HgBA&ved=0CEsQ6AEwBA#v=onepage&q=%22souverainet%C3%A9%20linguistique%22&f=false La langue de la République est le français, Essai sur l'instrumentalisation juridique de la langue par l'État (1789-2013)]'', L'Harmattan, 2013}- 2013
* {{citeCite book|ref= harv|title = Analyse linguistique de la langue française |author last= Theresa Antes |first=Theresa|publisher = Yale University Press |year = 2007| |isbn = 978-0-300-10944-3}}
* -{Günter Holtus, Michael Metzeltin, Christian Schmitt (Hrsg.): ''Lexikon der Romanistischen Linguistik.'' 12 Bände. Niemeyer, Tübingen 1988–2005; Band V,1: ''Französisch.''. {{page|year=1990, |id=ISBN 3-484-50235-5.|pages=}}}-
* {{citeCite book|ref= harv|title = Histoire de la langue française| author last= Mireille Huchon|first=Mireille|publisher = Le livre de poche |date = 2002| isbn |id=ISBN 2-253-90542-9}}
* -{Ingo Kolboom, Thomas Kotschi (Hgg.): ''Handbuch Französisch: Sprache - Literatur - Kultur - Gesellschaft: Für Studium, Lehre, Praxis''. Erich Schmidt Verlag,. {{page|year=2008, ISBN |isbn=978-3-503-09830-9.|pages=}}}-
 
{{refend}}
1.572.075

измена