Снег — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: обликовање ISBN-а |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 150:
==== Фронтови ====
{{Main article|Атмосферски фронт}}
[[Датотека:Snowsquall line-Bourrasque neige frontal NOAA.png|thumb|right|Фронтални снежни талас се креће према [[Бостон]]у у Масачусетсу [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]].]]
[[Хладни фронт]], водећи руб хладније ваздушне масе, може да произведе [[Снежна олуја|фронталне снежне олује]] — интензивне фронталне [[Konvekcija|конвективне]] линије (слично [[rainband|кишном појасу]]), кад је [[температура]] близо тачке смрзавања на површини. Јака конвекција која се развија има довољно влаге да произведе побељавајуће услове на местима преко којих линија прелази док ветар узрокује интензиван снег.<ref name=EC-2>{{Cite web
Ред 173:
Исти ефекат се јавља преко тела слане воде, и тад се назива ''океанским ефектом'' или ''заливским снежним ефектом''. Ефекат је појачан кад се покретна ваздушна маса подиже под [[Орографско подизање|орографским]] утицајем виших надморских висина на обале под ударом ветра. Ово подизање може да произведе уске али веома интензивне појасе преципитације, који сваким сатом полажу слој од неколико центиметара снега, што често резултира у великој количини укупних снежних падавина.<ref name=mass>{{cite book|last=Mass|first= Cliff |title= The Weather of the Pacific Northwest |year=2008|publisher= [[University of Washington Press]] |isbn= 978-0-295-98847-4 |pages=60}}</ref>
Области које су под утицајем снежног ефекта језера се називају [[снежни појас]]и. Овим су обухваћене области источно од [[Велика језера|Великих језера]], западне обале северног Јапана, [[Камчатка|Камчатско полуострво]] у Русији, и области у близини [[Велико слано језеро|Великог сланог језера]], [[Црно море|Црног мора]], [[Каспијско
==== Утицаји планина ====
Ред 215:
[[Датотека:Feathery Snow Crystals (2217830221).jpg|thumb|Свеж нанос снежних пахуљица.]]
Снешна пахуљица се састоји од око 10<sup>19</sup> молекула воде, који су додати на своју основу различитим брзинама и у различитим обрасцима, у зависности од премене температуре и влажности унутар атмосфере корз коју пахуљица пада на свом путу до земље. Као резултат тога, снежне пахучице међусобно варирају, мада следе сличне обрасце.<ref>{{cite web|url=http://news.nationalgeographic.com/news/2007/02/070213-snowflake.html|title="No Two Snowflakes the Same" Likely True, Research Reveals|last=Roach|first=John|date = 13. 2. 2007.|accessdate = 14. 7. 2009.|publisher=[[
Снежни кристали се формирају кад се сићушне [[Потхлађење|потхлађене]] капљице у облацима (око 10 [[микрометар|-{μm}-]] у пречнику) [[Мржњење|замрзну]]. Ове капљице имају способност задржавања у течном стању на температурама нижим од {{convert|-18|°C|°F|0}}, пошто да би се замрзле, неколико [[молекул]]а у капљици морају да путем случајног сусрета формирају аранжман сличан оном у ледној решетки. Затим се капљица замрзава око овог „језгра”. У топлијим облацима, аеросолна честица или „ледено језгро” мора бити присутно у (или у контакту са) капљицом и да делује као језгро. Ледена језгра су веома ретка у поређењу са кондензационим језгрима облака на којима се формирају капљице течности. Глина, пустињска прашина и биолошке честице могу да служе као језгра.<ref name=Christner2008>{{cite journal
| |||