Википедија

Снег — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 31:
 
'''Снег''' (или '''снијег''') је [[падавине|падавина]] у облику ледених [[кристал]]а [[вода|воде]], која се састоји од мноштва пахуљица. Иако се састоји од малих, неправилних делова, снег је у ствари зрнасти материјал.<ref name="Hobbs">
{{cite book|last=Hobbs
| last = Hobbs
| first = Peter V.
| title = Ice Physics
Линија 38 ⟶ 37:
| edition =
|year=2010| location = Oxford
|pages=856|isbn=978-0199587711|pages=}}</ref> Има отворену и меку структуру, док се не нађе под спољашњим притиском. Снег се формира када водена пара [[сублимација (физика)|сублимира]] високо у [[Земљина атмосфера|атмосфери]] на температури мањој од 0-{[[степен целзијуса|°C]]}- (32-{[[фаренхајт|°F]]}-), и након тога падне на земљу. Снег такође може бити вештачки направљен коришћењем сњежних топова, који уствари праве ситна зрна сличнија крупи.▼
|pages=856
▲|isbn=978-0199587711|pages=}}</ref> Има отворену и меку структуру, док се не нађе под спољашњим притиском. Снег се формира када водена пара [[сублимација (физика)|сублимира]] високо у [[Земљина атмосфера|атмосфери]] на температури мањој од 0-{[[степен целзијуса|°C]]}- (32-{[[фаренхајт|°F]]}-), и након тога падне на земљу. Снег такође може бити вештачки направљен коришћењем сњежних топова, који уствари праве ситна зрна сличнија крупи.
 
Снег се задржава у облику замрзнуте кристалне воде током свог животног циклуса, почевши од времена кад се под подесним условима кристали леда формирају у атмосфери, увећају до милиметарске величине, преципитирају и акумулирају на површини, затим долази до метаморфозе у месту, и ултимативно до топљења, склизавања или [[Сублимација (физика)|сублимације]]. [[Мећава|Мећаве]] се формирају и развијају хранећи се на изворима атмосферске влаге и хладног ваздуха. [[Пахуља|Пахуљице]] [[Нуклеација|нуклеирају]] око честица у атмосфери привлачењем [[Потхлађење|потхлађених]] водених капљица, које се смрзавају у кристале хексагоналног облика. Пахуљице попримају мноштво облика, основни међу којима су плочице, игле, стубићи и [[иње]]. При акумулацији снега могу се формирати [[snowpack|снежни наноси]]. Током времена, долази до метаморфозе акумулираног снега, путем [[Синтерисање|синтерисања]], [[Сублимација (физика)|сублимације]] и [[Frost weathering|замрзавања-одмрзавања]]. Док је клима довољно хладна за акумулацију из године у годину, може доћи до формирања [[ледник]]а. У супротном, снег се обично сезонски топи, узрокујући одлив у потоке и реке и обнављање [[Подземне воде|подземних вода]].
 
Главне области подложне снежним падавинама обухватају [[Поларни региони|поларне регионе]], горње делове [[Северна хемисфера|северне хемисфере]] и планинске регионе широм света са довољним количинама влаге и ниским температурама. На [[Јужна хемисфера|јужној хемисфери]], снег је углавном ограничен на планинске области, изузев [[Антарктик]]а.<ref>{{Cite book
| last = Rees
| first = W. Gareth
| title = Remote Sensing of Snow and Ice
| publisher = CRC Press
|year=2005| location =
|pages=312|isbn=9781420023749
| url = https://books.google.com/books?id=780IKxPcqpYC&pg=PA2&lpg=PA2&dq=Seasonal+snow+distribution+southern+Hemisphere&source=bl&ots=d4Ln6SMc_3&sig=FJA8jfhje6sJBUIJC7GO-ITm294&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjthLOViejQAhUkB8AKHfZJCLcQ6AEILjAD#v=onepage&q=Seasonal%20snow%20distribution%20southern%20Hemisphere&f=false| access-date = 9. 12. 2016.}}</ref><br />▼
|isbn=9781420023749
▲| url = https://books.google.com/books?id=780IKxPcqpYC&pg=PA2&lpg=PA2&dq=Seasonal+snow+distribution+southern+Hemisphere&source=bl&ots=d4Ln6SMc_3&sig=FJA8jfhje6sJBUIJC7GO-ITm294&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjthLOViejQAhUkB8AKHfZJCLcQ6AEILjAD#v=onepage&q=Seasonal%20snow%20distribution%20southern%20Hemisphere&f=false
| access-date = 9. 12. 2016. }}</ref><br />▼
Снег утиче на људске активности као што је ''[[транспорт]]ација'': креирајући потребу за чишћењем путева, колосека и аеродрома; ''[[пољопривреда]]'': пружајући воду за усеве и стварајући потребу за заштитом стоке; на ''[[спорт]]ове'' као што је [[скијање]], [[сноубординг]], вожња [[Snowmobile|снегохода]]; и ''[[рат]]овање'': отежавајући циљне аквизиције, деградирајући перформансе бораца и материјала, те ограничавајући мобилност. Снег утиче на ''[[екосистем]]е'', тако што пружа изолациони слог током зиме под којим биљке и животиње могу да преживе хладноћу.<ref name = Snowenclyclopedia>{{Citation
|last=Bishop|first=Michael P.
Линија 70 ⟶ 66:
| series =
|year=2011
|pages=1253| place =
| place =
|isbn=9789048126415
| title = Encyclopedia of Snow, Ice and Glaciers
| publisher = Springer Science & Business Media
| url = https://books.google.com/books?id=mKKtQR4T-1MC&printsec=frontcover&dq=snow+formation&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjW27KZ4sbQAhWF4yYKHSurBWwQ6AEIKDAD#v=onepage&q=snow%20formation&f=false| access-date = November 25, 2016}}</ref><br />
| access-date = November 25, 2016}}</ref><br />
== Појава ==
Сњежне падавине зависе од доба године и локације, која укључује [[географска ширина|географску ширину]], надморску висину и друге факторе који уопштено утичу на временске прилике.
Линија 95 ⟶ 89:
 
== Преципитација ==
[[Датотека:Countries_receiving_snowfall.png|left|thumbмини|Појављивање снежних падавина у свету. Снег на надморским висинама (метри):
:{{Legend|#54E4E4|Испод 500: годишње.}}
{{Legend |#57AFFD|Испод 500: годишње, али не на целој територији.}}
Линија 102 ⟶ 96:
{{Legend|#D300CA|Изнад 2.000: годишње.}}
{{Legend|#C0C0C0|Било која елевација: одсуство.}}]]
[[Датотека:Neige 20150124 120130.ogv|thumbмини|left|Снежне падавине.]]
[[Датотека:De Lelie - Aalten - Winter - 2009.JPG|thumbмини|left|[[Aalten|Алтен]], [[Холандија]].]]
 
Снег се развија у облацима који су сами део ширег временског система. Физика развоја снежних кристала у облацима произилази из комплексног сета променљивих међу којима су садржај влаге и температура. Резултирајући облици падајућих и палих кристала се могу класификовати у бројне основне облаке и њихове комбинације. Понекад, неке плочасте, дендритске и звездано обликоване пахуље могу да се формирају под чистим небом при веома ниским температурама.<ref name = Classificationonground>
{{Citation
| last = Fierz
| first = C.
| last2 = Armstrong
Линија 124 ⟶ 118:
| volume = 83
|year=2009
|pages=80| url = http://unesdoc.unesco.org/images/0018/001864/186462e.pdf▼
|pages=80
▲| access-date = November 9. 12.25, 2016. }}</ref><br />
▲| url = http://unesdoc.unesco.org/images/0018/001864/186462e.pdf
| access-date = November 25, 2016 }}</ref><br />
=== Формирање облака ===
Снежни облаци се обично јављају у контексту већих временских система, најважнији од којих су области ниског притиска, које типично инкорпорирају топле и хладне фронтове као део њихове циркулације. Два додатна и локално продуктивна извора снега су олује услед ефекта језера (такође ефекта мора) и ефекат елевације, посебно у планинама.
Линија 132 ⟶ 125:
==== Области ниског притиска ====
{{Main article|Екстратропски циклон}}
[[Датотека:Feb242007 blizzard.gif|thumbмини|right|Екстратропска циклонска снежна олуја, 24 фебруар 2007.]]
 
[[Екстратропски циклон|Циклони средње географске ширине]] су [[област ниског притиска|области ниског притиска]] које имају способност продукције свега од облачности и благих [[Мећава|снежних олуја]] до јаких [[Близард (ветар)|близарда]].<ref name="ExtraLessonMillUni">{{cite web| title = ESCI 241 – Meteorology; Lesson 16 – Extratropical Cyclones | author = DeCaria| publisher = Department of Earth Sciences, [[Millersville University]]| date = 7. 12. 2005.| url = http://www.atmos.millersville.edu/~adecaria/ESCI241/esci241_lesson16_cyclones.html | accessdate = 21. 6. 2009. |archiveurl = https://web.archive.org/web/20080208224320/http://www.atmos.millersville.edu/~adecaria/ESCI241/esci241_lesson16_cyclones.html |archivedate = 8. 2. 2008.}}</ref> Током [[јесен]]и, зиме, и пролећа дате хемисфере, атмосфера над континентима може да буде довољно хладна кроз дубину [[тропосфера|тропосфере]] да узрокује снежне падавине. На северној хемисфери, северна страна области ниског притиска производи највше снега.<ref>{{cite journal
| last = Tolme
| first = Paul
| title = Weather 101: How to track and bag the big storms
Линија 141 ⟶ 134:
| volume = 69
| issue = 4
|pages=298| publisher = Skimag.com
| publisher = Skimag.com
| location =
| date = December 2004
| url = https://books.google.com/books?id=t1DaXO7wF20C&pg=PA126&dq=low+pressure+area+snow&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwiX7ajd78nQAhVh4YMKHbl8ALEQ6AEILDAD#v=onepage&q=low%20pressure%20area%20snow&f=false| issn = 0037-6159| access-date = November 27, 2016}}</ref> За јужне средње географске ширине, страна циклона која производеи највише снега је јужна страна.<br />
| issn = 0037-6159
| access-date = November 27, 2016}}</ref> За јужне средње географске ширине, страна циклона која производеи највише снега је јужна страна.<br />
==== Фронтови ====
{{Main article|Атмосферски фронт}}
[[Датотека:Snowsquall line-Bourrasque neige frontal NOAA.png|thumbмини|right|Фронтални снежни талас се креће према [[Бостон]]у у Масачусетсу [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]].]]
 
[[Хладни фронт]], водећи руб хладније ваздушне масе, може да произведе [[Снежна олуја|фронталне снежне олује]] — интензивне фронталне [[Konvekcija|конвективне]] линије (слично [[rainband|кишном појасу]]), кад је [[температура]] близо тачке смрзавања на површини. Јака конвекција која се развија има довољно влаге да произведе побељавајуће услове на местима преко којих линија прелази док ветар узрокује интензиван снег.<ref name=EC-2>{{Cite web
Линија 167 ⟶ 157:
==== Утицаји језера и океана ====
{{Main article|Снег језерског ефекта}}
[[Датотека:Lake Effect Snow on Earth.jpg|thumbмини|Хладан северноисточни ветар преко језера [[Горње језеро|Супериор]] и [[Мичиген (језеро)|Мичиген]] креира снежне падавине услед језерског ефекта.]]
 
Снег језерског ефекта се формира током током хладнијих атмосферских услова кад се хладна ваздушна маса креће преко великих пространстава топлије [[језеро|језерске]] воде. Долази до загревања нижег слога ваздуха који преузима [[водена пара|водену пару]] из језера и подиже се кроз хладнији горње слојеве ваздуха, смрзава и бива депонован на обалама лоцираним у смеру ветра.<ref>{{cite web|url=http://www.noaa.gov/features/02_monitoring/lakesnow.html|title=NOAA - National Oceanic and Atmospheric Administration - Monitoring & Understanding Our Changing Planet|publisher=}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.comet.ucar.edu/class/smfaculty/byrd/sld012.htm |title=Fetch |publisher= |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080515101954/http://www.comet.ucar.edu/class/smfaculty/byrd/sld012.htm |archivedate = 15. 5. 2008. |df= }}</ref>
 
Исти ефекат се јавља преко тела слане воде, и тад се назива ''океанским ефектом'' или ''заливским снежним ефектом''. Ефекат је појачан кад се покретна ваздушна маса подиже под [[Орографско подизање|орографским]] утицајем виших надморских висина на обале под ударом ветра. Ово подизање може да произведе уске али веома интензивне појасе преципитације, који сваким сатом полажу слој од неколико центиметара снега, што често резултира у великој количини укупних снежних падавина.<ref name=mass>{{citeCite book|last=Mass|first= Cliff |title= The Weather of the Pacific Northwest |year=2008|publisher= [[University of Washington Press]] |isbn= 978-0-295-98847-4 |pages=60}}</ref>
 
Области које су под утицајем снежног ефекта језера се називају [[снежни појас]]и. Овим су обухваћене области источно од [[Велика језера|Великих језера]], западне обале северног Јапана, [[Камчатка|Камчатско полуострво]] у Русији, и области у близини [[Велико слано језеро|Великог сланог језера]], [[Црно море|Црног мора]], [[Каспијско језеро|Каспијског мора]], [[Балтичко море|Балтичког мора]], и делова северног АтланскогАтлантског океана.<ref name="SCHMID">Thomas W. Schmidlin. [https://kb.osu.edu/dspace/bitstream/1811/23329/1/V089N4_101.pdf Climatic Summary of Snowfall and Snow Depth in the Ohio Snowbelt at Chardon.] Retrieved on March 1, 2008.</ref>
 
==== Утицаји планина ====
Линија 179 ⟶ 169:
[[Орографија|Орографске]] или рељефске снежне падавине се формирају кад су ваздушне масе потиснуте [[ветар|ветром]] присиљене да се крећу уз стране нагнутих копнених формација, као што су велике [[планина|планине]]. Подизање ваздуха уз обронке планина или венаца доводи до [[Стопа опадања температуре у тропосфери|адијабатског]] хлађења, и ултимативно кондензације и преципитације. Влага се уклања орографским подизањем, остављајући [[Фен (ветар)|сув, топлији ваздух]] на силазној, заветринској страни.<ref name="MT">Physical Geography. [http://www.physicalgeography.net/fundamentals/8e.html CHAPTER 8: Introduction to the Hydrosphere (e). Cloud Formation Processes.] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081220230524/http://www.physicalgeography.net/fundamentals/8e.html |date = 20. 12. 2008. }} Retrieved on January 1, 2009.</ref> Резултирајућа повећана количина снежних падавина<ref>{{Citation
| first = Mark T.
| last = Stoelinga
| first2 = Ronald E.
| last2 = Stewart
Линија 193 ⟶ 183:
| series = Springer Atmospheric Sciences
|year=2012
|pages=750| place =
| place =
| publisher = Springer Science & Business Media
| url = https://books.google.com/books?id=ihjFd5Q8oPMC&pg=PA3&dq=mountain+snow+storms&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwiayqPTwsnQAhXJ4IMKHXa6Ca4Q6AEILDAD#v=onepage&q=Stoelinga&f=false| access-date = November 27, 2016}}</ref> и [[Lapse rate|пад температуре]] са елевацијом<ref>{{cite book|last=Jacobson|first=Mark Zachary|title=Fundamentals of Atmospheric Modeling|publisher=Cambridge University Press|edition=2nd|year=2005|isbn=978-0-521-83970-9|pages=}}</ref> значе да се дубина снега и сезонска истрајност снежног наноса повећава са порастом елевације у подручјима подложним снегу.<ref name = Snowenclyclopedia/><ref name = Singh>
{{cite book|last=P.▼
| access-date = November 27, 2016 }}</ref> и [[Lapse rate|пад температуре]] са елевацијом<ref>{{cite book|last=Jacobson|first=Mark Zachary|title=Fundamentals of Atmospheric Modeling|publisher=Cambridge University Press|edition=2nd|year=2005|id=ISBN 978-0-521-83970-9|pages=}}</ref> значе да се дубина снега и сезонска истрајност снежног наноса повећава са порастом елевације у подручјима подложним снегу.<ref name = Snowenclyclopedia/><ref name = Singh>
▲{{cite book
| last = P.
| first = Singh
| title = Snow and Glacier Hydrology
Линија 206 ⟶ 193:
| volume = 37
|year=2001| location =
|pages=756| url = https://books.google.com/books?id=0VW6Tv0LVWkC&pg=PA75&dq=low+pressure+area+snow&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwiX7ajd78nQAhVh4YMKHbl8ALEQ6AEINDAF#v=onepage&q=low%20pressure%20area%20snow&f=false| access-date = November 27, 2016|isbn=9780792367673|pages=}}</ref>▼
|pages=756
▲| url = https://books.google.com/books?id=0VW6Tv0LVWkC&pg=PA75&dq=low+pressure+area+snow&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwiX7ajd78nQAhVh4YMKHbl8ALEQ6AEINDAF#v=onepage&q=low%20pressure%20area%20snow&f=false
| access-date = November 27, 2016
|isbn=9780792367673|pages=}}</ref>
 
=== Физика облака ===
{{Main article|Снежна пахуљица}}
[[Датотека:Feathery Snow Crystals (2217830221).jpg|thumbмини|Свеж нанос снежних пахуљица.]]
 
Снешна пахуљица се састоји од око 10<sup>19</sup> молекула воде, који су додати на своју основу различитим брзинама и у различитим обрасцима, у зависности од премене температуре и влажности унутар атмосфере корз коју пахуљица пада на свом путу до земље. Као резултат тога, снежне пахучице међусобно варирају, мада следе сличне обрасце.<ref>{{cite web|url=http://news.nationalgeographic.com/news/2007/02/070213-snowflake.html|title="No Two Snowflakes the Same" Likely True, Research Reveals|last=Roach|first=John|date = 13. 2. 2007.|accessdate = 14. 7. 2009.|publisher=[[Национално географско друштво|National Geographic]] News}}</ref><ref>{{cite journal|url=http://atmos-chem-phys.org/8/5669/2008/acp-8-5669-2008.pdf|title=Origin of diversity in falling snow|last=Nelson|first=Jon|journal=Atmospheric Chemistry and Physics|date = 26. 9. 2008.|accessdate = 30. 8. 2011.|doi=10.5194/acp-8-5669-2008|volume=8|pages=5669–5682}}</ref><ref>{{cite journal|url=http://www.aft.org/pubs-reports/american_educator/issues/winter04-05/Snowflake.pdf |title=Snowflake Science |last=Libbrecht|first=Kenneth|journal=American Educator |year=2004|accessdate = 14. 7. 2009 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20081128094655/http://www.aft.org/pubs-reports/american_educator/issues/winter04-05/Snowflake.pdf |archivedate = 28. 11. 2008. }}</ref>
 
Снежни кристали се формирају кад се сићушне [[Потхлађење|потхлађене]] капљице у облацима (око 10 [[микрометар|-{μm}-]] у пречнику) [[Мржњење|замрзну]]. Ове капљице имају способност задржавања у течном стању на температурама нижим од {{convert|-18|°C|°F|0}}, пошто да би се замрзле, неколико [[молекул]]а у капљици морају да путем случајног сусрета формирају аранжман сличан оном у ледној решетки. Затим се капљица замрзава око овог „језгра”. У топлијим облацима, аеросолна честица или „ледено језгро” мора бити присутно у (или у контакту са) капљицом и да делује као језгро. Ледена језгра су веома ретка у поређењу са кондензационим језгрима облака на којима се формирају капљице течности. Глина, пустињска прашина и биолошке честице могу да служе као језгра.<ref name=Christner2008>{{cite journal
Линија 225 ⟶ 209:
|volume = 319
|issue = 5867
|pages=1214|doi = 10.1126/science.1149757
|doi = 10.1126/science.1149757
|pmid = 18309078
|bibcode=2008Sci...319.1214C}}</ref> Вештачка језгра обухватају честице [[сребро јодид]]а и [[суви лед|сувог леда]], и она се користе за симулирање пертурбација осемењавања облака.<ref>{{cite web|url=http://amsglossary.allenpress.com/glossary/search?p=1&query=cloud+seeding&submit=Search|title=Cloud seeding|last=Meteorology|first=Glossary of|year=2009|accessdate = 28. 6. 2009.|publisher=[[American Meteorological Society]]}}</ref>
Линија 234 ⟶ 217:
=== Класификација снежних пахуљица ===
{{Main article||Пахуљице#Класификација}}
[[Датотека:Snowflakeschapte00warriala-p11-p21-p29-p39.jpg|thumbмини|right|Рана класификација снежних пахуљица по [[Wilson Bentley|Израел Перкинс Ворену]].<ref>{{cite book|last= Warren
| last = Warren
| first = Israel Perkins
| author-link = Israel Perkins Warren
Линија 241 ⟶ 223:
| publisher = American Tract Society
|year=1863| location = Boston
|pages=164| url = https://archive.org/details/snowflakeschapte00warriala▼
|pages=164
▲| url = https://archive.org/details/snowflakeschapte00warriala
| access-date = November 25, 2016}}</ref>]]<br />
[[Микрографија]] хиљада снежних пахуљица од 1885 на овамо, почевши од [[Wilson Bentley|Вилсона Алвина Бентлија]], открила је широку разноликост пахуља унутар класификованог скупа шаблона.<ref>{{cite web|url=http://www.digitaljournal.com/article/263168|title=No two snowflakes are alike|date = 7. 12. 2008.|last=Thangham|first=Chris V.|accessdate = 14. 7. 2009.|publisher=Digital Journal}}</ref> Запажени су блиско слични кристали снега.<ref name="identical_crystals">{{cite news
Линија 304 ⟶ 285:
|volume = 61
|issue = 5
|pages=514–544|doi = 10.1175/1520-0469(2004)061<0514:GRAHOI>2.0.CO;2
|doi = 10.1175/1520-0469(2004)061<0514:GRAHOI>2.0.CO;2
|bibcode = 2004JAtS...61..514B}}</ref><ref>{{cite web|last=Libbrecht|first=Kenneth G.|url=http://www.its.caltech.edu/~atomic/snowcrystals/primer/primer.htm|title=A Snowflake Primer|date = 23. 10. 2006.|publisher=[[California Institute of Technology]]|accessdate = 28. 6. 2009.}}</ref><ref>{{cite journal|last=Libbrecht|first=Kenneth G.|title=The Formation of Snow Crystals|journal=American Scientist|volume=95|issue=1|date= 2007|doi=10.1511/2007.63.52|pages=52–59}}</ref> Ако кристал почне да се формира у режиму стубног раста, на око {{convert|-5|C|F|0}}, и затим западне у топлији равни сличан режим, онда изничу плоче или дендритски кристали на крајевима стуба, производећи такозван „затворене стубов”.<ref name="natgeojan07" />
 
Магоно и Ли су произвели класификацију слободно формираних снежних кристала која обухвата 80 дистинктних облика. Они су документовали сваки од њих микрографијама.<ref name = magono-lee>
{{Citation
| last = Magono
| first = Choji
| last2 = Lee
Линија 323 ⟶ 303:
| series = 7
| chapter-url =
| page pages=
|pages=321–335| language = English
| language = English
| url = http://hdl.handle.net/2115/8672
| access-date = November 25, 2016 }}</ref><br />
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==
* {{Cite book|last=Mass|first= Cliff |title= The Weather of the Pacific Northwest |year=2008|publisher= [[University of Washington Press]] |isbn=978-0-295-98847-4 |pages=60}}
* {{Cite book
| last = Rees
| first = W. Gareth
| title = Remote Sensing of Snow and Ice
| publisher = CRC Press
|year=2005| location =
|pages=312|isbn=9781420023749
| url = https://books.google.com/books?id=780IKxPcqpYC&pg=PA2&lpg=PA2&dq=Seasonal+snow+distribution+southern+Hemisphere&source=bl&ots=d4Ln6SMc_3&sig=FJA8jfhje6sJBUIJC7GO-ITm294&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjthLOViejQAhUkB8AKHfZJCLcQ6AEILjAD#v=onepage&q=Seasonal%20snow%20distribution%20southern%20Hemisphere&f=false| access-date = 9. 12. 2016. }}▼
|isbn=9781420023749
▲| url = https://books.google.com/books?id=780IKxPcqpYC&pg=PA2&lpg=PA2&dq=Seasonal+snow+distribution+southern+Hemisphere&source=bl&ots=d4Ln6SMc_3&sig=FJA8jfhje6sJBUIJC7GO-ITm294&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjthLOViejQAhUkB8AKHfZJCLcQ6AEILjAD#v=onepage&q=Seasonal%20snow%20distribution%20southern%20Hemisphere&f=false
| access-date = 9. 12. 2016. }}
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Снег”