Википедија

Мурманска област — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 251:
Иако у потпуности лежи унутар [[арктички круг|арктичког поларног круга]] територија Мурманске области има нешто умеренију [[хладна клима|хладну климу]], у односу на подручја на сличним географским ширинама. Та нешто блажа клима превасходно је последица [[севернортска струја|Севернортске струје]], огранка топле [[Норвешка струја|Норвешке струје]] који протиче крај северних обала области и Кољског полуострва. Захваљујући тој струји северне обале области су без леда неретко и у сред зиме, што омогућава несметану пловидбу. Током хладнијег дела године за ово подручје су типични јаки [[циклон]]и, док су у топлијем делу године активни [[антициклон]]и. Усред великих температурних разлика између копна и приобалних подручја у односу на отворено море, цело подручје се налази у зони јаких ветрова који дувају у просеку између 80 и 120 дана годишње. Брзине ветрова су највеће у приобалном подручју и на планинама у унутрашњости, а поједини удари достижу олујне јачине до 55−60 м/с.
 
Звог велике географске ширине током зима карактеристичне су [[поларна ноћ|поларне ноћи]], односно током лета [[поларни дан]]и. Зиме су дуге, оштре и хладне, а лета кратка, блага и прохладна. Просечне температуре ваздуха најхладнијих месеци (јануар и фебруар) крећу се од −8 °C на северним обалама, до −12 до −15 -{ °C}- у централним и јужним деловима. Летњи просек температура ваздуха креће се од +8 до +14 °C. Зимски минимуми температура крећу се у вредностима од −35 -{ °C}- на обалама Баренцовог мора, −45 -{ °C}- на беломорској обали, па до −55 -{ °C}- у унутрашњости која је и најхладнији део. Апсолутни максимум креће се у вредностима +27, +32 и +33 -{ °C}-. Први мразеви се јављају током августа месеца и редовна су појава све до маја, неретко и јуна. Мразеви и снежне падавине нису ретка и неуобичајена појава чак и у сред лета.
 
Количина падавина опада идући од унутрашњости ка рубним подручјима и креће се у просечним вредностима од око 1.000 милиметара у планинским подручјима централне Коле, 600−700 мм на [[мурманска обала|Мурманској обали]] и око 500−600 мм у осталим подручјима. Најкишовитији је период од августа до октобра, док се најмање падавина излучи током марта и априла. Снежни покривач задржава се од почетка октобра до краја маја.
Ред 275:
[[Датотека:Tabularussiae.jpg|мини|десно|250п|Кољско полуострво на мапи -{''Tabula Russie''}- из [[1614]].]]
 
На основу археолошких налаза извесно је да је [[Кољско полуострво]] било насељено још током -{VIII}- и -{VII}- миленијума пре нове ере у периоду арктичког [[палеолит]]а.<ref>'-{'В. Я. Шумкин''. Этапы освоения Северо-Запада Европейской Арктики,}- 2015</ref><ref>-{[http://kae.rekvizit.ru/olen/olintr.htm Кольская археологическая экспедиция]}-</ref> У том периоду су се на кољско подручје доселиле прве ловачке групе из [[скандинавија|Скандинавије]], а у периоду између [[4. миленијум п. н. е.|IV]] и [[2. миленијум п. н. е.|II миленијума пре нове ере]] долази до досељавања људи из међуречја [[волга|Волге]] и [[ока (река)|Оке]]. У наредним периодима уследиле су и миграције са Северног Урала.
 
У средњем веку Кољско полуострво је било метом територијалних претензија између новгородских и норвешких кнежева, а сходно одредбама мировног уговора између две земље потписаним [[1326]]. Норвешка се одрекла територијалних претензија на полуострво у корист [[новгородска република|Новгородске републике]].<ref>{{cite book|first=А. А.|last=Киселев|title=«Новгородский период». Возникновение «лапландского спора»|year=2008|publisher=Кольская энциклопедия|location=Санкт-Петербург|url=http://ke.culture51.ru/content.php?id=11#novgorod|pages=79-80}}</ref> Новгородски трговци и ловци су током целог [[12. век|-{XII}- века]] несметано путовали на север до полуострва, а у једном новгородском летопису из [[1216]]. налазе се први писани подаци о облику владавине који је Новгородска република проводила на подручју Кољског полуострва.<ref name="зз">-{[http://murmantown.ru/interes.htm MurmanTown — город Мурманск &gt;&gt; Интересные факты в жизни Мурманска и области]}-</ref>
 
Прва стална насеља на полуострву су оснивана током [[15. век|-{XV}- века]]. Подручје Кољског полуострва [[1478]]. улази у састав [[велика московска кнежевина|Московске кнежевине]]. Након што је [[1583]]. завршена градња утврђења око [[кола (град)|Коле]] у град су пермештени локални органи управе.<ref>-{[http://kolamap.ru/library/1960_ushakov.htm И. Ф. Ушаков «Кольский острог» — Кольские карты]}-</ref> Почетком [[16. век|-{XVI}- века]] почиње интензивна мисионарска делатност међу староседеооцима [[Лапонци]]ма (које су руси у то доба називали ''Лопарима''), и за свега неколико година ([[1526]]−[[1533]]) у свим лапонским селима су подигнуте православне цркве, а сви Лапонци су преобраћени у [[хришћанство]]. Године [[1554]]. на реци [[Патсојоки|Паз]] подигнута је Борисоглебска црква као најважнији црквени и образовни објекат на кољском северу. Средином -{XVI}- века цело полуострво, а посебно град Кола постају важан центар међународне трговине у који су пристизали трговци са [[Британска острва|Британских острва]], из [[данска|Данске]], [[холандија|Холандије]] и Скандинавије.
 
[[Датотека:Russian-Lapland-1745.jpg|мини|250п|л|Колљски округ на мапи из [[1745]]. године]]
[[Датотека:Fondation de Mourmansk.jpg|мини|л|250п|Полагање камена темељца храма Светог Николе у Романову на Мурману 4. октобра 1916.]]
 
Према неким подацима из [[1625]]. на целом полуострву живело је свега око 2.500 хиљаде људи, а главна привредна и културна активност одвијала се унутар манастирских зидина широм полуострва. Године [[1708]]. одлуком императора [[Петар Велики|Петра I]] подручје дотадашњег Кољског округа улази у састав Архангелске губерније.<ref>-{[http://www.hist.msu.ru/ER/Etext/gub1708.htm Указ об учреждении губерний и о росписании к ним городов]}-</ref> До интензивнијег развоја кољског севера долази након премештања престонице [[Руска Империја|Руске Империје]] из [[москва|Москве]] у [[Санкт Петербург]], а књаз [[Александар Меншиков (1673—1729)|Александар Меншиков]] који је у то време био један од најближих сарадника Петра Великог имао је потпуни монопол на трговину крзинма и рибом на целом том подручју (монополистички положај на трговину рибом и крзнима укинула је [[Катарина Велика]] [[1765]]. године).
 
Рударска активност на полуострву почиње средином [[XVII век]]а и даје нови замајац у даљем развоју целог севера. Први рудници сребра и бакра отворени су у поречју [[Поној]]а на истоку полуострва.
 
Први оружани сукоби на полуострву десили су се током [[кримски рат|Кримског рата]] пошто је енглеска ексадрила [[1854]]. године напала [[кандалакша|Кандалакшу]], а нешто касније, у ноћи 10. на 11. август у нападу на град Колу спаљен је значајан део објеката у граду. Поменути напади имали су катастрофалан учинак по трговину на том простору која је готово у потпуности замрла.<ref>-{[http://militera.lib.ru/h/tarle3/19.html ВОЕННАЯ ЛИТЕРАТУРА -[ Военная история &#93;- Тарле Е. В. Крымская война]}-</ref>
 
Дана [[8. фебруар]]а [[1883]]. Кољски округ излази из састава Архангелске губерније и постаје засебна административна јединица.<ref name="дд">-{[http://www.b-port.com/info/region/ Мурманская область — Мурманск B-port.com}-]</ref> Године [[1889]]. основан је приморски лучки град ''Александровск'' (данас град [[Пољарни]]).
Ред 325:
{{Pie chart
|thumb=right
|caption='''Религија у Мурманској области (2012)'''<ref name="ArenaAtlas">-{[http://sreda.org/arena Arena - Atlas of Religions and Nationalities in Russia]. Sreda.org</ref><ref name="2012maps">[http://c2.kommersant.ru/ISSUES.PHOTO/OGONIOK/2012/034/ogcyhjk2.jpp. 2012 Survey Maps]. "Ogonek", № 34 (5243), 27/08/2012. ''Retrieved 24-09-2012''.}-</ref>
|label1=[[Руска православна црква|Руска православна]]
|value1 = 41.7
|color1 = DarkOrchid
|label2 = остали [[Хришћанихришћани]]
|value2 = 3
|color2 = DodgerBlue
|label3 =остали [[Православље|Православциправославци]]
|value3 = 1
|color3 = Orchid
Ред 395:
|}
 
На основу података Агенције за статистику Русије из [[2012]]. године око 80 % становника Мурманске области се изјаснило као религиозно. Највише је [[хришћанство|хришћана]] који чине нешто мање од половине становништва, односно [[православље|православаца]] верника [[руска православна црква|Руске православне цркве]] који чине 41,7 % свих верника. РПЦ у Мурманској области је организована преко [[мурманска митрополија|Мурманске митрополије]] основане одлуком [[свети синод Руске православне цркве|Светог синода РПЦ]] од [[2. октобар|2. октобра]] [[2013]]. године. Мурманска митрополија је подељена на Мурманску и Северноморску епархију, а седиште митрополије налази се у граду [[Мурманск]]у. Хришћани [[католичка црква|римокатоличке]] [[религијска деноминација|деноминације]] чине око 0,4 % популације. Око 1 % верника практикују [[Исламислам]], 0,4 % [[стара словенска вера|стару словенску веру]]. Око 28 % популације се изјаснило као верујуће, али без практиковања религије, док се 12 % становника изјаснило као [[атеизам|атеисти]].
 
На подручју Мурманске области налази се укупно 28 насеља градског типа, од чега њих 16 има административни статус града, а 11 их је са административним статусом варошице ({{јез-рус|посёлки городского типа}}), док је насеље [[Видјајево]] са статусом [[затворени град|затвореног града]]. Према подацима за 2016. годину, у градским срединама живело је око 92,49 % од укупне обласне популације. Највећи градски центри су [[Мурманск]] који је уједно и главни град области са нешто преко 300.000 становника, [[Апатити]] (56.730) и [[Североморск]] (51.000 становника).
Ред 538:
[[Датотека:Monchegorsk factories.jpg|мини|десно|250п|Фабрички димњаци [[Мончегорск]]а]]
 
Мурманска област подручје је јако богато разним природним ресурсима и привреда области почива управо на њиховој интензивној експлоатацији. Како се у основи овог подручја налазе стене [[феноскандинавски штит|Феноскандинавског штита]] које су изразито богате разним рудама и минералима, на подручју ове области утврђено је постојање преко 700 различитих минерала, а највећи део њих се експлоатише.<ref name="fas">{{cite web|url=http://www.fas.org/nuke/guide/russia/industry/docs/mark0241.htm|title=Overview of Murmansk Region|publisher=Federation of American Scientists|accessdate = 5. 6. 2009}}</ref> Најважнији извори прихода су рударство и основна обрада експлоатисаних руда, производња електричне енергије и комерцијални риболов.<ref name="globalsecurity">-{[http://www.globalsecurity.org/military/world/russia/murmansk-ob.htm Murmansk Oblast] Globalsecurity.org}-</ref> Привреда области је извозно оријентисана, а главни извозни правац је лука у Мурманску која је захваљујући свом природном положају на обалама слободним од леда током целе године један од најважнијих лучких комплекса у целој земљи. Мурманска област учествује са око 41 % укупне поморске трговине на националном нивоу.<ref name="economyreport">-{[http://img.custompublish.com/getfile.php/618220.623.vbftubsawf/Barents+Review.Economic+Development+in+the+Murmansk+Region.pdf Economic Development in the Murmansk Region in 2007]}-</ref><ref name="rustradeuk">{{cite web|url=http://www.rustradeuk.org/cooperation/rusregion/about_regions/files/Murmansk_region.ppt| title=Murmansk Region|accessdate = 5. 6. 2009}}</ref>
 
[[Рударство]] и обојена [[металургија]] чине 36,6 % укупне привредне делатности у области. Најважнији производ ове индустрије је руда [[никл]]а која је на овом подручју изузетно богата и минералима [[бакар|бакра]] и [[гвожђе|гвожђа]]. Флотацијом руде никла добијају се и значајне количине [[сумпорна киселина|сумпорне киселине]]. Поред никла значајни продукти металургије и рударства су и бакар, гвожђе, [[алуминијум]], [[апатит]].<ref name="barentsinfo">-{[http://www.barentsinfo.org/?newsid=8370&deptid=13875&languageid=4&news=1 Positive economic development in Murmansk]}-</ref> У Мурманској области се производи готово целокупна руска продукција концентрата апатита (са око 3,7 милиона тона у 1998. години), око 43 % од укупне пордукције никла, 15 % продукције бакра, 12 % железне руде и њених концентрата и око 40 % од укупне националне продукције [[кобалт]]а.
 
На континенталном шелфу [[баренцово море|Баренцовог мора]] откривене су велике залихе [[нафта|нафте]] и [[земни гас|земног гаса]], укључујући и [[Штокманово гасно поље]] са процењеним резервама природног гаса од око 3,8 трилиона кубним метара.<ref name="reuters_gas">-{[http://www.reuters.com/article/companyNewsAndPR/idUSL1589543420071115 UPDATE 1-Russia's Gazprom ups Shtokman reserves to 3.8 tcm]}-</ref> На новооткривеним нафтним пољима процењена је екплоатација од око 40 милиона тона у наредних 10 до 15 година.
 
Производња електричне енргије је други по важности извор прихода у области са учешћем у укупном БДП области од 22,9 %. Најважнији електро-енергетски објекти у области су [[Кољска нуклеарна електрана]] недалеко од града [[Пољарније Зори]] капацитета 1.760 -{[[ват|МW]]}- и Мурманска термо и хидроелектрана капацитета 1.550 -{МW}-. На северу области налази се [[Кислогубска плимска електрана]] капацитета 1,7 -{МW}- чије турбине покреће снага [[плима и осека|плиме и осеке]]. Кислогубска електрана је једини хидроенергетски објекат тог типа у Русији и 6. у свету по капацитету.
Ред 548:
Риболов и прерада рибе је важан извор прихода области и са уделом у укупном БДП од 13,7 % најзначајнији је део прехрамбене индустрије.<ref name="amk">{{cite web|url=https://www.amk.fi/bin/get/id/5aBm9Nrfx|title=Murmansk region|publisher=Häme Polytechnic|accessdate = 5. 6. 2009}}</ref> Мурманска индустрија за прераду рибе учествује са око 16 % укупне продукције рибе на националном нивоу, а центар риболовне флоте налази се у граду Мурманску. Сточарство почива на узгоју [[ирвас]]а, а према статистичким подацима из 2010. године, на подручју области је регистровано око 62.000 комерцијално узгојених грла.<ref>[http://static.iea.ras.ru/books/Sever_i_severyane.pdf С. 260]</ref> Узгој ирваса врши се углавном на великим фармама, а свега 8 % чине мала сеоска газдинства.<ref>[http://static.iea.ras.ru/books/Sever_i_severyane.pdf С. 262]</ref>
 
Године 2006. БДП Мурманске области износио је 141,9 милијарди [[руска рубља|рубаља]], што је чинило око 0,4 % укупног руског БДП-а. У истом периоду стопа незапослености је била доста ниска и износила је свега око 3,4 %.<ref name="grpc2007">-{[http://www.gks.ru/bgd/free/b01_19/IssWWW.exe/Stg/d000/dusha98-07.htm Валовой региональный продукт на душу населения] Федеральная служба государственной статистики}-</ref>
 
=== Саобраћај ===
[[Датотека:Murmansk Bridge.jpg|мини|десно|250п|Мост преко [[Кољски залив|Кољског залива]] дужине 1.611 метара творен је [[2005]]. године.]]
 
По територији области пролази аутопут „М18 Кола” у дужини од 1.068 km. Аутопут пресеца област од југа ка северу и повезује [[Мурманск]] са [[Санкт Петербург]]ом преко [[Петрозаводск]]а. Од Мурманска протеже се даље преко Кољског моста у смеру северозапада и границе са [[норвешка|Норвешком]]. Укупна дужина аутопутева на тлу Мурманске области је 2.566 km. Већи значај од друмског има железнички саобраћај. Најзначајнија железничка пруга Мурманск−Санкт Петербург потпуно је електрификована [[2005]]. године, а у саобраћај је пуштена још [[1916]]. године. Укупна дужина железничких пруга у области је 870 km.<ref>-{[http://ke.culture51.ru/Jeleznodorojnii-transport-Myrmanskoi-oblasti-p2200.html Железнодорожный транспорт Мурманской области] // Кольская энциклопедия. В 5-и т. Т. 2. Е — К / Гл. ред. А. Н. Виноградов. — Санкт-Петербург : ИС ; Апатиты : КНЦ РАН, 2009. — С. 56.}-</ref>
 
На подручју области постоје три ваздухопловне луке: Мурманск, Хибини и Ловозеро. Мурмански аеродром има статус међународног, а са њега углавном се врше летови ка другим значајнијим градовима у Русији − [[москва|Москви]], Санкт Петербургу, [[Череповец]]у, [[Архангељск]]у, [[Симферопољ]]у, [[Сочи]]ју и другим градовима. Услуге Мурманског аеродрома током [[2015]]. користило је укупно 751.258 путника. Хибински аеродром налази се на око 12 km јужно од града [[апатити|Апатита]] и са њега лете углавном мањи ваздухоплови ка Москви, Санкт Петербургу и Череповцу. [[Ловозеро (Мурманска област)|Ловозерски]] аеродром има углавном локални значај.
Ред 564:
== Занимљивости ==
[[Датотека:Кольская сверхглубокая скважина crop.jpg|мини|десно|250п|Главни торањ [[Кољска ултрадубока бушотина|Кољске бушотине]] (слика из 2007)]]
* На неких десетак километара западно од града [[Запољарни]] налази се велика [[бушотина]], такозвана ''[[Кољска ултрадубока бушотина]]'' ({{јез-рус|Кольская сверхглубокая скважина СГ-3}}). Бушотина је са радом почела [[24. мај]]а [[1970]], а циљ њене градње била је потреба за детаљнијим научним истраживањима земљине унутрашњости. Са дубином од 12.262 метра (до те дубине се стигло [[1989]]) најдубља је потпуно вештачка бушотина на свету. Пречник горњег дела бушотине је 92 центиметра, на дну 25,5 центиметара. Бушотина се налази на месту где се [[Мохоровичићев дисконтинуитет]] (МОХО слој) највише приближио површини [[литосфера|литосфере]]. Због недостатка финансијских средстава пројекат је званично напуштен [[2008]]. године.<ref>-{[http://superdeep.pechenga.ru Кольская сверхглубокая скважина]}-</ref>
 
* У централном делу полуострва, у јужној подгорини [[хибини|Хибинских планина,]] налази се јединствена за поларне области ботаничка башта са [[арборетум]]ом и ботаничким институтом — [[Кировски поларно-алпијски ботанички институт]]. Основана је још [[1931]]. на иницијативу ботаничара [[Николај Аврорин|Николаја Аврорина]], најсевернија је ботаничка башта на тлу Русије, и једна од тек три светске ботаничке баште смештене унутар [[арктички круг|поларног круга]]. Обухвата територију површине 1.670 хектара, од чега је 1.250 хектара резервисано за узгајање и истраживање биљних врста. Сама ботаничка башта налази се на 77 km од [[кировск (Мурманска област)|Кировска]], односно на око 1,5 km од туристичког центра [[Кукисвумчор]]. Недалеко од [[Апатити]]ја налази се [[арборетум]] са богатом збирком поларних и високопланинских видова биљака, а посебно место у њему заузима око 400 биљних врста специфичних за подручје Мурманске области. У ботаничкој башти налази се више од 1.000 примерака различитих тропских и субтропских биљних формација.
 
* На крајњем северу области, на острву [[Киљдин]] налази се јединствено у Русији језеро [[могиљно језеро|Могиљно]], једна од тек неколико [[меромиктичко језеро|меромиктичких акваторија]] на свету. Вода која испуњава језеро дословно је „наслагана” у слојевима (укупно 4 слоја различитог хемијског састава и густине). До дубине од 5 метара вода у језеру је слатка, док на дну има вредности [[салинитет]]а од 33 ‰. Други слој воде је на дубинама између 6,5 и 13 метара са салинитетом који расте до 22 ‰. У слатководном делу језера живе типични слатководни организми, у централним деловима брактични, а при дну морски организми. На дну језера живе пурпурне бактерије (-{''[[Purple bacteria]]''}-) чијим распадањем се ствара отровни [[водоник-сулфид]]. У горњим слојевима живе [[планктон]]и из рода -{''[[Daphnia]]''}-, [[ротаторија|ротаторије]] (13 врста) и [[ракови]] (21 врста), а од риба специфична је ендемска подврста [[бакалар]]а -{''[[Gadus morhua kildinensis]]''}-. Од другог слоја па на ниже живе типична морска створења − [[морске звезде]] -{''[[Stichaster albulus]]''}-, [[морска саса|морске сасе]], [[сунђери]], [[морске маховине]], поларне [[медуза|медузе]] и морски ракови.
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Мурманска_област”