Кочани — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 37:
Други писани трагови су они [[Турци|турског]] путописца [[Евлија Челебија|Евлије Челебије]] из [[1519]]. године, где наводи да је Кочани једно лепо село у којем живе 54 хришћанске породице и једна муслиманска, као и да има 12 неожењених хришћана (Tapu defteri 85, 446-447).
Све до [[19. век]]а насеље није имало већи значај. Тада се насеље почиње развијати као [[град]]ско.
Митрополијски намесник у Кочанима, поп Димитрије Марковић је - како пише у читуљи - "нападнут од зликовачке бугарске руке испустио је своју племениту душу 26. априла 1900. године у најбоље доба свога живота, у 34. години". Било је то једно у низу политичко-терористичких убистава, које су научили или извели бугарски егзархисти.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1900. године</ref>
У месту је између 1868-1874. године радила српска народна школа.<ref>"Дело", Београд 1899. године</ref> Током теренског истраживања у мају 1904. године посетили су место српски генерални конзул у Скопљу, Михајло Ристић и познати научник географ др Јован Цвијић. Обишли су тамошње Србе - митрополијског намесника, управитеља и саму српску школу те поп Данила. <ref>"Цариградски гласник", Цариград 1904. године</ref>▼
▲У месту је између 1868-1874. године радила српска народна школа.<ref>"Дело", Београд 1899. године</ref> Током теренског истраживања у мају 1904. године посетили су место српски генерални конзул у Скопљу, Михајло Ристић и познати научник географ др Јован Цвијић. Обишли су тамошње Србе - митрополијског намесника, управитеља и саму српску школу, те поп Данила. <ref>"Цариградски гласник", Цариград 1904. године</ref>
Крајем 19. века насеље је имало нешто близу 5600 становника, од чега су половина били [[муслимани|муслимански]] [[Турци]], а половина [[православље|православни]] [[Словени]].
Године [[1912]].
== Становништво ==
| |||