Михољска превлака — разлика између измена

додатак
(додатак)
(додатак)
На овај део залива простирала се [[метох]]ија [[манастир]]а светог архангела Михаила. Ове области подно [[Ловћен]]а, окупљене око манастира, прастаро су српско упориште. Источна страна Боке которске (од [[Превлака|рта Оштра]] до [[Пераст]]а) била је део [[Травунија|Травуније]], односно [[Херцеговина|Херцеговине]], а град [[Котор]] са Боком которском и [[Грбаљ|Грбљем]], у средњем веку познат као „краљевски град“, био је посебна област са дворцима српских владара. Михољска превлака је именована по манастиру светог архангела Михаила, данас у рушевинама, који је свети [[Свети Сава|Сава Немањић]] 1219. установио као седиште [[Зетска епархија|Зетске епископије]]. Дуго времена језгро [[Михољски збор|Михољског збора]] је била Михољска превлака.
 
Средином 15. века манастир је срушен, а локално предање, поменуто и у историјиИсторијама Црне Горе [[Василије Петровић|Василија Петровића]] <ref>{{Cite book|last= Петровић|first= Василије|authorlink= |coauthors= |title=ИСТОРИЈА О ЦРНОЈ ГОРИ |year=1754|url=https://www.rastko.rs/rastko-cg/povijest/vladika_vasilije-istorija_o_crnoj_gori_c.html |publisher= |location= Москва |id=}}</ref>, [[Петар I Петровић Његош|Петра I Петровића Његоша]] <ref>{{Cite book|last= Петровић|first= Петар Први|authorlink= |coauthors= |title=КРАТКА ИСТОРИЈА ЦРНЕ ГОРЕ|year=|url=http://www.njegos.org/petrovics/svpetaris.htm |publisher= |location= |id=}}</ref> као и у прози [[Стјепан Митров Љубиша|Стефана Митрова Љубише]], сведочи да су монаси, њих 70, у политичкој завери потровани и да је [[Млетачка република|млетачка]] морнарица топовима и минирањем уништила манастир као колевку православља у Приморју, што је потврђено бројним археолошким истраживањима. [[Мошти]] ових 70 михољских мученика су сачуване.
 
На Михољској превлаци се налази црква Св. Тројице. То је једнобродна грађевина са полукружном [[апсида|апсидом]] и троделним звоником на [[преслица|преслицу]]. На западној фасади, изнад [[портал]]a налази се [[Розета (архитектура)|розета]], а испод ње фрагменти пластике. Саградила је 1833. године [[Катарина Властелиновић]].
Анониман корисник