Црно море — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
крај
м Без империјалних јединица.
Ред 1:
{{Инфокутија Море
| име = Црно море
| слика = Map of the Black Sea with bathymetry and surrounding relief.svg
| опис_слике = Рељефна карта басена Црног мора
| координате = {{Coord|44|N|35|E|type:waterbody_scale:8000000 |display=inline,title}}
| доток = [[Дунав]], [[Дњепар]], [[Јужни Буг]], [[Дњестар]], [[Дон]], [[Кубањ (река)|Кубањ]], [[Риони]] и [[Кизил (ријека)|Кизил]]
| отоке = [[Босфор]]
| земље_басена = [[Аустрија]], [[Белорусија]], [[Босна и Херцеговина]], [[Бугарска]], [[Хрватска]], [[Грузија]], [[Немачка]], [[Мађарска]], [[Молдавија]], [[Пољска]], [[Румунија]], [[Русија]], [[Србија]], [[Словачка]], [[Словенија]], [[Турска]] и [[Украјина]]
| дужина = {{convert|1175|km|mi|0|abbr=on}} 1.175
| површина = {{convert|436402|km2|sqmi|-2|abbr=on}} 436.402
| дубина = {{convert|1253|m|ft|0|abbr=on}} 1.253
| највећа_дубина = {{convert|2212|m|ft|0|abbr=on}}2.212
| запремина = {{convert|547000|km3|cumi|-2|abbr=on}} 547.000
| острва = 10+
}}
}}'''Црно море''' је водена маса и [[ивично море]] [[Атлантски океан|Атланског океана]] између [[источна Европа|источне Европе]], [[Кавказ (регион)|Кавказа]] и [[Западна Азија|западне Азије]].<ref name="UNEP20012">{{cite web|url=http://maps.grida.no/go/graphic/sosio_economic_indicators_for_the_countries_of_the_black_sea_basin_giwa|title=Socio-economic indicators for the countries of the Black Sea basin|authorlink=United Nations Environment Programme|authors=UNEP/GRID-Arendal Maps and Graphics Library|year=2001|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110210044702/http://maps.grida.no/go/graphic/sosio_economic_indicators_for_the_countries_of_the_black_sea_basin_giwa|archivedate=February 10, 2011|deadurl=yes|accessdate=December 11, 2010|df=mdy-all}}</ref> Снабдевају га бројне велике реке, као што су [[Дунав]], [[Дњепар]], [[Јужни Буг]], [[Дњестар]], [[Дон]] и [[Риони]]. Око трећина воде Европе дотиче у Црном мору,<ref>{{Cite web|url=http://blacksea-education.ru/e2.shtml|title=Black Sea: Geography, Oceanography, Ecology - Basic Information|last=|first=|date=|website=|publisher=|language=|archive-url=|archive-date=|access-date=5. 4. 2018}}</ref> обухватајући [[Аустрија|Аустрију]], [[Белорусија|Белорусију]], [[Босна и Херцеговина|Босну и Херцеговину]], [[Бугарска|Бугарску]], [[Хрватска|Хрватску]], [[Грузија|Грузију]], [[Њемачка|Немачку]], [[Мађарска|Мађарску]], [[Молдавија|Молдавију]], [[Пољска|Пољску]], [[Румунија|Румунију]], [[Русија|Русију]], [[Србија|Србију]], [[Словачка|Словачку]], [[Словенија|Словенију]], [[Турска|Турску]] и [[Украјина|Украјину]].
 
Црно море обухвата површину од 436.400{{convert|436400|km2|abbr=onnbsp}}km<sup>2</sup> (без [[Азовско море|Азовског мора]]),<ref>Surface Area—{{cite web|url=https://www.ceoe.udel.edu/blacksea/geography/index.html|title=Black Sea Geography|year=2003|work=University of Delaware College of Marine Studies|accessdate=3. 4. 2014.}}</ref> има максималну добину 2.212{{convert|2212|m|abbr=onnbsp}}m,<ref>Maximum Depth—{{cite web|url=http://ec.europa.eu/environment/enlarg/blackseafactsfigures_en.htm|title=Europa – Gateway of the European Union Website|work=Environment and Enlargement – The Black Sea: Facts and Figures|archiveurl=https://web.archive.org/web/20081114143619/http://ec.europa.eu/environment/enlarg/blackseafactsfigures_en.htm|archivedate=14. 11. 2008.|deadurl=yes|df=mdy-all}}</ref> и запремину од 547.000{{Convert|547000|km3|abbr=onnbsp}}km<sup>3</sup>.<ref>{{cite journal|date=30. 3. 1989.|title=Unexpected changes in the oxic/anoxic interface in the Black Sea|url=http://www.nature.com/nature/journal/v338/n6214/abs/338411a0.html|volume=338|pages=411–413|doi=10.1038/338411a0|accessdate=2. 12. 2006.|work=Nature Publishing Group}}</ref> Ограничено је [[Понтијске планине|Понтијским планинама]] на југу, [[Кавкаске планине|Кавкаским планинама]] на истоку, [[Кримске планине|Кримским планинама]] на северу, [[Странџа|Странџи]] на југозападу, [[Доброџија плато|Доброџији платоу]] на северозападу. Најдужи источно-западни опсег је око 1.175{{convert|1,175|km|abbr=onnbsp}}km.
 
Важни градови дуж обале су [[Батуми]], [[Бургас]], [[Констанца]], [[Гиресун]], [[Истанбул]], [[Керч]], [[Новоросијск]], [[Одеса]], [[Орду]], [[Поти]], [[Ризе]], [[Самсун]], [[Севастопољ]], [[Сочи]], [[Сухуми]], [[Трапезунт]], [[Варна]], [[Јалта]] и [[Зонгулдак]].
 
Црно море има позитиван баланс воде; то јест, има нето оток воде од 300{{convert|300|km3|abbr=onnbsp}}km<sup>3</sup> годишње кроз [[Босфор]] и [[Дарданели|Дарданеле]] у [[Егејско море]]. Медитеранска вода тече у Црно море као део двосмерне хидролошке размене. Излив Црног мора је хладнији и са мање соли који плута преко топлог, сланијег медитеранског излива — као резултат разлика у густини узрокованих разликама у сланости — што доводи до значајног аноксичног слоја испод површинских вода. Црно море се улива у [[Средоземно море]], преко Егејског мора и разних [[Мореуз|мореуза]], што касније води у [[Атлантски океан]]. Мореуз [[Босфор]] повезује Црно море са [[Мраморно море|Мраморним морем]], а мореуз [[Дарданели]] повезује то море са регионом Егејског мора на [[Средоземље|Медитерану]]. Ове воде одвајају Источну Европу, Кавказ и западну Азију. Црно море је такође повезано са Азовским морем преко [[Керчки пролаз|Керчког пролаза]].
 
Ниво воде је значајно варирао. Тренутно је ниво Црног мора релативно висок, па се вода размењује са Медитераном. Турски мореузи повезују Црно море са Егејским морем, а обухватају мореуз Босфор, Мраморно море и Дарданеле.