Социјалистичка Република Србија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 72:
 
==Спорт==
Спортисти и тимови из СР Србије постизали су значајне резултате у светским размерама. 1945.Седиште основанаЈугословенског олимпијског комитета налазило се у Београду, а спортисти из СР Србије било у појединачним или екипним спортовима освојили су спорткавелики друштваброј [[СДмедаља Црвеназа звезда]]Југославију ина [[ЈСДмеђународним Партизан]]такмичењима.
 
У Београду и другим градовима у СР Србији одржан је велики број првенстава у различитим спортовима, а Београд је био кандидат за домаћина Олимпијских игара 1992.
 
1945. основана су спортка друштва [[СД Црвена звезда]] и [[ЈСД Партизан]].
 
Највећи успех постигли су [[фудбал]]ери [[београд]]ске [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]] када су [[1991]]. године освојили [[УЕФА Лига шампиона|Куп европских шампиона]], у [[Бари]]ју и [[Интерконтинентални куп (фудбал)|Интерконтинентални куп]] у [[Токио|Токију]], док су фудбалери [[ФК Партизан|Партизана]] 1966. играли у финалу Купа европских шампиона као први тим из овог дела Европе. Финале овог такмичења одржано је 1973. на београдском стадиону [[Стадион Рајко Митић|Маракана]]. Тимови из Србије били су најуспешнији у домаћем првенству, а поред Црвене Звезде и Партизана титуле је освојила и Војводина.
Линија 85 ⟶ 89:
 
У домаћем првенству у рагбију титуле су освојили Динамо и Јединство из Панчева и Партизан, у хокеју на леду Партизан, а у хокеју на трави Суботичанка, Зорка и Електропривреда из Суботице.
 
Седиште Југословенског олимпијског комитета налазило се у Београду, а спортисти из СР Србије било у појединачним или екипним спортовима освојили су велики број медаља за Југославију на међународним такмичењима.
 
У Београду и другим градовима у СР Србији одржан је велики број првенстава у различитим спортовима, а Београд је био кандидат за домаћина Олимпијских игара 1992.
 
== Територијална организација ==