Музеум редкости при војној болници у Београду — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 82:
== Престанак рада Музеума ==
Иако је 1853. године осигурано финансирање Музеума и подстакнуло залагање лекара и чиновника да прикупљају предмете за Музеј, и представљало солидну основу за његов бољи развој у будућности, већ идућа 1854. година најавила је значајне промене. Наиме године 1854, др Владан Ђорђевић, забележио је следеће:
{{цитат|„вођена је повелика преписка о музеуму природних рједкости. Ректор Лицеума, на предлог професора јестествене историје, тражио је да се та збирка уступи Јестаственичком кабинету лицеја, где би се научно разделила, и где би се за наставу употребила у место, што овако са свим без користи лежи у војној болници. Попечитељство испрва није хтело да чује за уступање тог свог музеума лицеју у сопственост, него је само одобравало да дотични професор, кад му треба за предавања, узима на цедуљу предмете, па после да их враћа; али сад се умешало попечитељство правосудија и просвјештенија за уступање збирке лицеју и при крају године као да је та драгоцена збирка пренесена у кабинет лицеума“.<ref name="ЈеленаЈС" /><ref>Ђорђевић, Историја српског војног санитета, 781. </ref>|}}
Похрањене у болници током једне деценије, музејске збирке, који су ипак ретко биле предмет проучавања тадашњих малобројних лекара, приморала је осниваче Музеја да су након десетак година постојања Музеума редкости, део збирке преда за:
* Зоолошку и минералошку збирка Лицеју 1855. године за потребе наставе јестаственице
* Патолошка збирку, која је садржала зоолошке и хумане препарате, почетком шездесетих година 19. века, тек основаном Јестаственом одељењу Народног музеја.
Збирке су преузели на старање лекари, чланови Друштва српске словесности – на Лицеју др Јосиф Панчић, оснивач и управник Јестаственичког кабинета, а у Народном музеју управник др Јанко Шафарик.<ref name="ЈеленаЈС" />
Издвајање природно-историјских збирки из Музеума редкости и њихово прикључење фонду Јестаственичког кабинета Лицеја имало је двојни ефекат. С једне стране, обогаћени фонд Јестаственичког кабинета постао је боља основа за очигледну наставу и залог за будућност у којој ће постати темељ Музеја српске земље односно потоњег Природњачког музеја. С друге стране, Линденмајерова идеја о развијању Музеума редкости ка националном музеју природне историје није остварена али су фонд сада чиниле само патолошке збирке, па је у том смислу музеј, након издвајања збирки, постао примарно медицински, односно први тератолошки и патолошки музеј у Србији.<ref name="ЈеленаЈС" />
У Историји српског војног санитета Владана Ђорђевића, наводи се да да су највероватније, након издвајања предмета, за напред наведене збирке у Музеуму у
војној болници остале само два збирке предмета важних за медицину,<ref name="ЈеленаЈС" />
* „Наказе — коју су чинили патолошки препарати животиња са малформацијама у развоју (наказе), неколико црва, глиста и кокошијих јаја
* „Производи разних болујућих живота“ — коју су чинили фетуси и хумани патолошки препарати.
| |||