Википедија

Новгородски покољ — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
Новија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нова страница: {{Историја Русије}}'''Новгородски масакр''' из 1570. био је колективно кажњавање грађана Велики…
 
Нема описа измене
Ред 1:
[[Датотека:Oprichnik by Vasnetsov.jpg|мини|346x346пискел|Долазак опричника у Новгород.]]
{{Историја Русије}}'''Новгородски масакр''' из 1570. био је колективно кажњавање грађана [[Велики Новгород|Великог Новгорода]] од стране цара [[Иван IV Грозни|Ивана Грозног]].
 
== Увод: [[Опричници|Опричнина]] ==
[[Иван IV Грозни|Цар Иван Грозни]] је у почетку своје владавине доживео неколико личних трагедија: 1538. мајку су му отровали бољари, 1553. син ''Димитрије'', његов првенац, утопио се у реци под нејасним околностима, а 1560. изгубио је вољену супругу [[Анастасија Романовна|Анастасију РомановуРомановну]], за коју је сумњао да је отрована. Такође, пријатељи и сарадници којима је веровао су га више пута издали: 1553. док је цар био болестан, његови најближи бојари су одбили да положе заклетву његовом сину, царевићу ''Димитрију'', док је 1564. његов најбољи војсковођа и пријатељ из детињства, кнез ''Андреј Курбски'', пребегао у [[Пољско-литванска унија|Пољску]].<ref name=":0">{{Cite book|title=Реформација : историја европске цивилизације од Виклифа до Калвина : 1300-1564 / Вил Дјурант ; [превео с енглеског Љубомир Величков]|last=Дјурант|first=Вил|publisher=Београд : Војноиздавачки завод : Народна књига, 2004 (Београд : Војна штампарија)|year=2004|isbn=86-335-0164-3|publication-place=|pages=737-740|type=}}</ref>
 
Разочаран у [[Бољари|бољаре]], цар је окупио око себе најсиромашније племиће, на челу са Маљутом Скуратовом и [[Борис Годунов|Борисом Годуновом]], и 1565. сазвао [[Земски сабор]], претећи абдикацијом ако бољари и црква не приме нове реформе. Цар је од [[Земски сабор|Земског сабора]] изнудио апсолутну власт и право да кажњава све своје противнике без суда, док је [[Руско царство|Русија]] подељена на два дела: ''[[Опричници|Опричнину]]'' и ''Земшчину.'' ''[[Опричници|Опричнина]]'' је био царев лични посед, настао запленом имања погубљених бољара, који су уживали ''[[опричници]]'', цареви телохранитељи и лична полиција, изабрани од најсиромашнијих племића без земље. ''Земшчина'', остатак Русије који је остао под управом [[Бољарска дума|Бољарске Думедуме]], био је у немилости, колективно осумњичен за издају, и опричници су имали право да њене чланове подвргну насиљу како би цара заштитили од издаје.<ref name=":1">{{Cite web|url=https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_(%D0%9F._%D0%9C%D0%B8%D1%99%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2)_4#V._%E2%80%94_%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD_IV_%D0%93%D1%80%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B8|title=Историја Русије (П. Миљуков) 4 — Викизворник, слободна библиотека|website=sr.wikisource.org|language=sr|access-date=2018-04-17}}</ref>
 
Иванова револуција била је праћена терором: манастирске хронике из 1560-1570. набрају поименце 3470 жртава царевог гнева. Често, жртве су биле погубљене "са својом женом", "са женом и децом" или "са још десет људи који притекоше у помоћ". Царев брат од стрица и претендент на престо, кнез Иван Старицки, погубљен је са својом мајком, али су му деца поштеђена и збринута.<ref name=":0" /> Упркос хиљадама погубљених [[Бољари|бољара]], ни једна бољарска породица није истребљена.<ref name=":1" /> Цар је наређивао манастирима да се моле за душе погубљених, и правдао је погубљења и мучења као уобичајену казну за [[Издаја|издају]] у целом свету, нарочито у време рата.<ref name=":0" />
 
Поред кнежевско-бољарског сталежа, настрадале су и области старе градске слободе и државне независности - покрајине некадашње [[Новгородска република|Новгородске републике]].<ref name=":2">{{Cite web|url=https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_(%D0%90._%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%9B)|title=Историја Русије (А. Јелачић) — Викизворник, слободна библиотека|website=sr.wikisource.org|language=sr|access-date=2018-04-17}}</ref>
 
== Врхунац терора: Новгород ==
[[Датотека:Khudiakov-Oprichniki.jpg|мини|344x344пискел|Опричници у Новгороду.]]
2. јануара 1570. јак одред [[Стрелци|стрелаца]] предвођених [[Опричници|опричницима]] стигао је у Новгород, опљачкао оближње манастире и похапсио 500 свештеника и монаха. Стигавши лично 6. јануара, Иван је наредио да се сви који не могу да плате откуп од 50 рубаља батинају до смрти Архиепископ је рашчињен и затворен. ▼
У децембру 1569. цар Иван поклонио је велику своту новца архиепископу [[Велики Новгород|Новгорода]] за оправку цркава, желећи да се додвори локалном свештенству. Међутим, цар је обавештен да је иза иконе у једном новгородском манастиру откривено писмо-не нужно веродостојно-у коме свештенство и грађани [[Велики Новгород|Новгорода]] и [[Псков|Пскова]] траже помоћ од [[Државна заједница Пољске и Литваније|Пољске]] како би се одвојили од [[Руско царство|Русије]].<ref name=":0" />
По легенди, само случајност је спасла другу бившу градску републику, [[Псков]], од судбине Новгорода. Пред цара је изашао један ''јуродиви'', тј. света будала, са парченцем сировог меса, које је цару понудио. На царев прекор, да се не сме јести месо за време поста, јуродиви је одговорио: »А зашто не, када ево ти, Иване, једеш људско месо.« Сујеверан и преплашен, цар је одустао од покоља у Пскову.<ref name=":2" />▼
 
▲2. јануара 1570. јак одред [[Стрелци|стрелаца]] предвођених [[Опричници|опричницима]] стигао је у Новгород, опљачкао оближње манастире и похапсио 500 свештеника и монаха. Стигавши лично 6. јануара, Иван је наредио да се сви који не могу да плате откуп од 50 рубаља батинају до смрти, Архиепископа архиепископ је рашчињен и затворенбачен у тамницу.
 
По ''Трећој хроници Новгорода'', покољ становништва трајао је 5 недеља, са до 500 жртава дневно. Званични подаци говоре о 2770 убијених, док је цар Иван тврдио да их је било свега 1502.<ref name=":0" /> Пошто су многи трговци, незадовољни [[Ливонски рат|Ливонским ратом]] који је ометао трговину, осумњичени да су учествовали у завери, царска војска је спалила све продавнице и трговачке куће у граду и предграђима, па чак и фарме у околини.<ref name=":0" /> Чак су и жене и деца бацани везани у реку [[Волхов]].<ref name=":1" />
 
== Последице ==
[[Велики Новгород|Новгород]] се никада није опоравио од покоља и пљачке, изгубивши заувек место највећег трговинског центра [[Руско царство|Русије]].<ref name=":0" />
 
▲По легенди, само случајност је спасла другу бившу градску републику, [[Псков]], од судбине Новгорода. Пред цара је изашао један ''[[Јуродивост|јуродиви]]'', тј. света будала, са парченцемкомадом сировог меса, које је цару понудио. На царев прекор, да се не сме јести месо за време поста, јуродиви је одговорио: »А зашто не, када ево ти, Иване, једеш људско месо.« Сујеверан и преплашен, цар је одустао од покоља у Пскову.<ref name=":2" />
 
== Референце ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Новгородски_покољ”