Свети Сава — разлика између измена

м
м (Мање исправке)
=== Рођење и младост ===
[[Датотека:Putovanja Svetog Save.png|450px|мини|десно|Путовања Светог Саве током његовог живота]]
Према Савиним животописцима монасима [[Доментијан]]у и Теодосију последње дете великог жупана [[Стефан Немања|Стефана Немање I]] и његове жене Ане, које је на крштењу добило име Растко, рођено је када су се они уплашили да су остарили и престали да добијају децу. Савини животописци описују како је „прошло много времена откако је престала да pађа” његова мајка Ана и да су се због тога она и њен муж молили Богу да им подари још једно дете,{{sfn|Стара српска књижевност I |1970|p=119, 120}}{{sfn|Теодосије, Житија|p=6, 7}} па им је он вероватно постао мезимац. Као малог нису га занимали интереси својих бивших генерација, да створе и ојачају државу која ће бити политички центар народа. Као мали занимао се у веру и верски утицај, више су га занимале хришћанске легенде о старим свецима и мученицима, него шта се дешавало око њега. Више је волео да пости, чита Свето писмо и верске књиге и да се предаје молитви, него весеље и забава. Вероватно су га занимали и Крсташки ратови и када је немачки цар Фридрих I пролазио кроз Србију и свратио у Ниш код Растковог оца, где је био угошћен. Стефан Немања је то видео као добар политички циљ, мада Растка ни држава ни политика нису занимале. Када је Немања изгубио битку на Морави 1190. године, Растко је то видео као корак ка добром путу и „да је оправдана његова предност вери, и потврду уверењу о пролазности и ништавилу свега на свету, сем љубави, наде и задовољства што их даје Христова наука.”. Растко је био предмет љубави не само својим родитељима, који су се све више ближили вери, већ и његовој околини, који су са љубављу и заносу слушали понашање младог принца.{{sfn|Станојевић|2008|p=3}}
 
После пораза на Морави, Стефан Немања је почео да гради свој манастир Студеницу, где је планирао да буде сахрањен. „Зидање манастира, боравак у томе крају, створеном за занос и за испоснички живот, и опћење са монасима, са којима је у то доба долазио у додир”, натерало је Раста да размисли о одласку у манастир. Растко је од монаха чуо како постоји иза Солуна свето место које се зове „Света Гора”, где у великом броју живе монаси, који су „оставили свет, отказали се од свега телесног и материјалног и посветили се Богу, посту и молитви”. Све ово је натерало Растка да размисли о бегу у Свету Гору, јер је вероватно знао да му родитељи неће дозволити. Срце га је вукло тамо, јер у Србији није могао испунити своје жеље и идеје.{{sfn|Станојевић|2008|p=3}}
184

измене