Жилина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
м clean up using AWB
Ред 139:
Почетком [[14. век]]а, [[1312]]. године Жилина се први пут помиње као град, а девет година касније краљ [[Карло Роберт]] (1310—1342) је, током посете граду, [[12. јул]]а издао [[Повеља|повељу]] којом је Жилину прогласио [[средњовековни градови|слободним краљевским градом]], коју су касније, [[1397]]. односно [[1497]]. године потврдили и краљеви [[Жигмунд Луксембуршки]] (краљ Угарске [[1387]]—[[1437]], [[цар Светог римског царства|свети римски цар]] 1433—1437) и [[Владислав II Јагело]] ([[краљ Чешке]] [[1471]]—[[1516]], краљ Угарске 1490—1516).
[[Датотека:Ludvik1Uhry_trun.jpg|мини|лево|[[Лајош I Анжујски|Лајош Велики]]]]
Микулаш од Лукова је [[1378]]. године направио копију [[Магдебуршки законик|Магдебуршког законика]], кога су се придржавали немачки колонисти, док су живели у Тешину. То је био почетак тзв. [[Жилинска књига|Жилинске књиге]] (''-{Žilinská kniha}-'') која представља ''највредније писмено наслеђе средњег века у Словачкој''<ref name="РСИ">{{cite web|url=http://www.rozhlas.sk/inetportal/rsi/core.php?page=showSprava&id=5880&lang=2|title=Radio Slovakia International: ''Competition II. Žilina''|accessdate = 15. 6. 2009. |language=енглески}}{{dead link|date=December 2013}}</ref>, а уједно и најстарији сачувани запис на [[Словачки језик|словачком језику]] који се налази у данашњој Словачкој<ref name="РСИ" />. Наредне године је на једном рачуну од [[8. март]]а, по први пут забележен грб града, који се и данас користи. Током своје посете граду, краљ [[Лајош I Анжујски|Лајош I Велики]] (1342—1382) је [[7. мај]]а [[1381]]. године издао повељу ''-{[[Privilegium pro Slavis]]}-'', којом је изједначио права немачких и словенских тј. словачких грађана. Њом је било потврђено да половину чланова градског већа чине Немци, а другу половину Словаци, док се [[градоначелник]] бира на годину дана и то наизменично из редова једних и других. Он је претходно већ допринео развоју Жилине, прво [[1357]]. године када је одобрио одржавање тржнице, а затим [[1364]]. године, када је по његовој наредби изграђен друм од [[Кошице|Кошица]] до долине Ваха, дуж кога је неколико места, међу којима и Жилина, наплаћивало друмарину.
[[Датотека:Strečno, východ.jpg|мини|десно|300п|[[Стречнијански замак|Тврђава Стречно]]]]
[[Хусити]] су два пута ([[1431]]. и [[1434]]) спалили град, након чега је започело његово назадовање. Краљ Жигмунд је утврдио Жилину [[1405]]. године, након чега је град ослободио плаћања пореза и царина ([[1414]]), а један од његових наследника [[Матија Корвин]] (1458—1490) је 1458. године одобрио да се у граду, сваке године, одржава сајам на дан [[архангел Михаил|светог Михајла]]. Услед феудалне анархије која је уследила након Корвинове смрти, град је дошао у посед господара оближњег Стречна, а средином [[15. век]]а ([[1451]]) забележен је први податак на словачком језику, у Жилинској књизи, која је 1471. године преведена на словенски језик.
Ред 181:
У Жилини живи 85 399 становника, а на последњем попису, обављеном [[2001]]. године, имала је 85 400 становника (40 968 мушкараца и 44 432 жена). У граду има 8 398 кућа, од чега је њих 7 341 стално насељено.
 
Становништво је, у верском погледу, углавном [[католичка црква|римокатоличке вероисповести]] (74,91 %), док у националном смислу доминирају [[Словаци]] (96,90 %).
 
{{ГуС-О|Рфр=<ref name="ШУСК7">{{ШУСК7|ОкругБр=430511|НУТС=517402|Име=Жилина|}}</ref>|83 911|85 400|40 501|40 968|43 410|44 432|7 866|8 398|7 123|7 341|}}
Ред 259:
* ''Жилинска хидроелектрана'', изграђена од [[1994]]. до [[1998]]. године узводно од града, са две капланове турбине снаге по 36 MW и годишњом производњом од 173 GWh<ref>{{cite web|url=http://zilina-gallery.sk/picture.php?/3736/category/374|title=Žilina Gallery: ''Elektráreň na Vodnom diele Žilina''|accessdate = 16. 8. 2009. |language=словачки}}</ref>
 
Просечна плата у Жилинском крају 2008. године износила је 19 460 словачких круна односно 645.95 евра, што је мање у односу на просечну плату у држави (21 782 -{Sk}- тј. 723.03 €). [[Стопа незапослености]] је износила 7,7% (сам округ Жилина је средином године имао стопу од 6,44 %.<ref>{{cite web|url=http://www.arrza.sk/okres_zilina.php|title=Agentúra pre regionálny rozvoj v Žiline: ''Okres Žilina''|accessdate = 22. 8. 2009. |language=словачки}}</ref>), што је ниже од државног нивоа од на коме је била 9,6%, али треба имати у виду да је стопа данас највероватније доста виша, услед [[Светска економска криза|светске економске кризе]] и кризе у аутомобилској индустрији, што је довело до повећања стопе незапослености у Словачкој на 12,07%, средином августа 2009. године<ref>{{cite news|title=-{Unemployment Breaks the 12-percent Threshold}-|url=http://www.slovakradio.sk/inetportal/rsi/core.php?page=showSprava&id=20037&lang=2|work=-{Radio Slovakia International}-|date = 19. 8. 2009, 15:08:51|language=енглеском|accessdate = 16. 8. 2009}}</ref>
 
{| class="wikitable" cellpadding="10" style="width:95%; margin:0.5em 0 1em 1em; font-size:90%;"
Ред 268:
| Просечна плата (у -{Sk}-¹) || 9 010 || 9 627 || 10 218 || 10 931 || 12 057 || 12 600 || 13 930 || 15 172 || 16 437 || 17 739 || 19 460
|- style="text-align: center;"
| Стопа незапослености (у %) || 10,5 || 15,9 || 18,5 || 18,9 || 17,3 || 17,2 || 17,5 || 15,2 || 11,8 || 10,1 || 7,7
|-
! colspan=12 | ¹<small>''Словачка круна је 1. јануара 2009. године укинута, а платежно средство је постао евро (1 € = 30,1260 -{Sk}-).''</small><br />²<small>''Фабрике КИА аутомобила је почела да се гради у априлу 2004, а пуштена је у рад у децембру [[2006]]. године.''</small>
Ред 307:
односно на трасама словачких ауто-путева који их прате:
* -{D 1}- (Братислава—Жилина—[[Кошице]]), са везама ка [[Трст]]у у [[Италија|Италији]] односно [[Лавов]]у у Украјини, дужине 513[[километар|km]]<ref name="АП">{{cite web|url=http://www.highways.sk/highways/highways.html|title=Dialnice na Slovensku|accessdate = 17. 6. 2009. |language=словачки}}</ref>
* -{D 3}- (Жилина—[[Кисућке Нове Место]]—[[Чадца]]) са везом ка ауто-путу -{D 1}- односно граници са [[Пољска|Пољском]], дужине 59km59&nbsp;km,<ref name="АП" />
а у близини града је у плану изградња тунела ''Овчиарско'' и ''Вишнова''—''Дубна Скала''.
[[Датотека:Highways_Slovakia_sr.svg|мини|лево|250п|Карта изграђених и трасе планираних ауто-путева у Словачкој]]
Ред 390:
'''Историјско језгро града''' (''-{Historické jadro Žiliny}-'') је формирано у [[средњи вијек|средњем веку]] и његова основна структура је остала непромењена до данашњих дана. Централно место заузима ''Маријански трг'', приближно [[квадрат]]ног облика (оквирних димензија 100 -{x}- 100 метара)<ref name="ТБ-МН">{{cite web|url=http://www.tikzilina.sk/129.0/marianske-namestie/|title=Turistická informačná kancelária mesta Žilina: ''Mariánske námestie''|accessdate = 28. 7. 2009. |language=словачки}}</ref>, са чијих темена полазе по две широке улице ка осталим деловима града, док две уже полазе са средине његове западне и источне стране. Овакав систем градње потиче од [[Немци|немачких]] колониста који су дошли у град крајем [[13. век]]а и карактеристичан је за [[Немачки слободни градови|немачке градове]], због чега су Жилину називали и ''мађарски [[Нирнберг]]''<ref name="7ЧЖ" />. Велики пожари, који су захватили Жилину у прошлости, утицали су на изглед историјског језгра града. Првобитне [[Дрво (материјал)|дрвене]] куће, замењене су онима од [[камен]]а и [[опека|цигле]], куће подигнуте у [[Готика|готичком стилу]], замењене су, након [[1521]]. године, новим у [[Ренесанса|рененсансном стилу]], испод којих су очувани готички подруми<ref name="ТБ-МН" />. Од првобитних 40 кућа на тргу, данас је сачувано њих 32<ref name="ТБ-МН" />. На тргу је смештена [[барок]]на скулптура Девице Марије, постављена [[1738]]. године, а њиме доминира стара градска већница (данас градска кућа у којој је седиште градоначелника) и црква [[апостол Павле|светог апостола Павла]] (завршена [[1754]]. године) са [[исусовци|језуитским]] самостаном. Током реконструкције града крајем [[20. век]]а, са трга је уклоњена базен са фонтаном, који је на њега постављен [[1966]]. године. У близини трга се налази и црква [[света Тројица|светог Тројства]] подигнута почетком [[15. век]]а у готичком стилу, која је од [[2008]]. године постала саборна црква новоформиране Жилинске бискупије. Поред ње се налази Буријанова кула, [[звоник]] висок 46 метара<ref name="СТ-ШВ">{{cite web|url=http://www.slovakiatravels.com/sections/Regionscities/Zilina/Zilina_whatToSee-en.php|title=SlovakiaTravels.com: ''City of Zilina, what to see,informations,historical monuments,churches''|accessdate = 28. 7. 2009. |language=енглески}}{{dead link|date=December 2013}}</ref>, подигнут у првој половини [[16. век]]а у [[Ренесанса|ренесансном]] стилу, по узору на [[италија]]нске звонике из тог периода<ref name="СТ-ШВ" />.
 
Целокупно градско језгро је [[1987]]. године проглашено заштићеном урбаном целином<ref name="ТБСТ-МНШВ" /><ref name="СТТБ-ШВМН" />, а у наредној деценији је доживело потпуну реконструкцију.
 
===== Друго чудо Жилине (''Црква светог Штефана Краља'') =====
Ред 469:
Југоисточни обод Жилинске котлине чини југозападни део [[Мала Фатра|Мале Фатре]] тзв. ''Лучанска Мала Фатра'' коју од североисточног дела тзв. ''Криванске Мале Фатре'' одваја Стречниански теснац на Ваху. Највиши врх планине је Вељки Криван са 1 709 метара [[апсолутна висина|нмв]], који се налази у северном делу, док је највиши врх Лучанског дела Вељка Лука са висином од 1 475 метара. На планини се налази велики број обележених пешачких стаза, чија укупна дужина прелази 400 километара<ref name="СТ-МФ">{{cite web|url=http://www.slovakia.travel/entitaview.aspx?l=2&smi=108013&ami=108013&llt=1&idp=4990|title=Slovakia.travel: ''Holiday resort Malá Fatra Mts.''|accessdate = 19. 8. 2009. |language=енглески}}</ref>. У оквиру северног дела планине, формиран је [[1988]]. године [[Национални парк Мала Фатра]], а велики ски центар на планини је [[Вратна долина]] код села Терхова. Мала Фатра је богата [[Вода|водом]], тако да на њој има доста извора и водопада<ref name="СТ-МФ" />, од којих је највећи Шутовски, са висином пада од 38 метара<ref name="СТ-МФ" />.
[[Датотека:Sulovske skaly-goticka-brana-2.jpg|мини|лево|175п|Готичка капија]]
На простору југозападно од Жилине, између Рајчанке и Ваха, уздижу се планине [[Стражовски врхи|Стражовски]] и [[Суловски врхи]]. Њихове највише тачке су Стражов (1 213 -{[[метар|m]]}- [[апсолутна висина|нмв]]) и Вељки Манин (891 -{m}- [[апсолутна висина|нмв]]). Поједини делови обе планине су [[1989]]. године [[заштићено подручје Стражовски врхи|проглашене заштићеном облашћу]], у оквиру које посебно место заузима област Суловских стена са својим каменим формацијама, међу којима се истиче тзв. ''Готичка капија''<ref name="СТ-СВ" />. Суловски врхи су познати и по највећем станишту [[орхидеја]] у Словачкој<ref name="СТ-СВ">{{cite web|url=http://www.slovakia.travel/entitaview.aspx?l=2&smi=108034&ami=108034&llt=1&idp=4892|title=Slovakia.travel: ''Súľovské skaly rocks (Súľovské vrchy Mts.)''|accessdate = 19. 8. 2009. |language=енглески}}</ref>, као и по Суловском<ref name="СТ-СВ" /> или Хлбоцком<ref name="СХВ">{{cite web|url=http://zilina-gallery.sk/picture.php?/11542/category/1096|title=Žilina Gallery: ''Hlbocký vodopád ''|accessdate = 19. 8. 2009. |language=словачки}}</ref> водопаду, који има две каскаде, укупне висине 15 метара<ref name="СХВ" />.
 
У областима северно од града, уздижу се планине [[Јаворники]] (према северу и северозападу) и [[Кисућка врховина]] (према североистоку), чији су највиши врхови Вељки Јаворник (1 071 -{m}- [[апсолутна висина|нмв]]) односно Вељка Рача (1 236 -{m}- [[апсолутна висина|нмв]]). Венац Јаворники се пружа до [[Чешка|Чешке републике]], а на њему, између осталих, живе и велике [[грабљивице]], попут [[вук]]а и [[рис]]а, али и највећи грабљивац који живи у Словачкој, [[смеђи медвед]].<ref>{{cite web|url=http://www.karpaty.net/slovensko/javorniky.htm|title=KARPATY.net: ''Javorníky, Slovensko, Biely Kríž, Portáš, Pindula, CHKO Kysuce''|accessdate = 19. 8. 2009. |language=чешки}}</ref> На обема планинама постоје скијашки центри, а на делу њихових масива је [[1984]]. године формирана [[заштићено подручје Кисућа|заштићена област]].
Ред 577:
{{ГУЖК}}
{{Округ Жилина}}
{{Административна подела Словачке}}
{{Словачка}}
{{Градови у Словачкој}}
 
[[Категорија:Градови у Словачкој]]
[[Категорија:Википројект географија/Насеља у Словачкој]]
[[Категорија:Жилина|* ]]
[[Категорија:Округ Жилина]]
[[Категорија:Жилински крај]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Жилина