Маринер 4 — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 18:
==Опрема летјелице==
Сонда је имала [[октагон]]алну конструкцију од [[магнезијум]]а, 1270
[[Параболичка антена]] великог појачања [[пречни]]ка 1168
Електронска опрема, погонски систем и [[кабл]]ови су монтирани унутар октогоналног дијела, а [[телевизијска камера]] и научна опрема је монтирана изван основне кутије.
Научни инструменти су били ТВ камера, [[магнетометар]], скупљач прашине, телескоп за космичке зраке, 2 [[радијациони детектор|радијациона детектора]] и мјерач сунчеве [[плазма|плазме]].
Снага је долазила од соларних панела, који су могли да произведу 310
[[Хидразин]]ско гориво је кориштено за [[ракетни мотор]] [[потисак|потиска]] 222
Контрола [[нагиб]]а је вршена са [[азот]]ним [[млазник|млазницима]] монтиранима на крајевима соларних панела и са 3 [[жироскоп]]а.
Позиција је утврђивана са 4 [[Сунце|Сунчева]] сензора, и по један сензор за [[Земља|Земљу]], Марс и Звијезду [[Канопус]].
Радио веза је остваривана са 2 [[радио предајник|предајник]]а у С таласном подручју (7-10
и са једним [[радио пријемник|пријемник]]ом који је примао податке на 8 или 33 бита у секунди.
Подаци су спремани на [[магнетска трака|магнетску траку]] капацитета 5.24 милиона бита.
Ред 34:
Операције су контролисане са Земље преко [[контролни систем|командног система]] који је могао да прими 29 директних команди и 3 командне ријечи за [[корекција путање|корекцију путање]].
Централни рачунар је користио [[фреквенција|фреквенцију]] 38.4
Контрола температуре је постигнута са подесивим отворима на електронским склоповима, уз кориштење вишеслојне изолације, [[алуминијум]]ских штитова и посебних боја.
| |||