→Слике: "Македонија" је у то време још била део Србије, а под овим називом ни данас није призната - требало би да стоји "Старе Србије"; "наше уметнике" не одговара енциклопедијском стилу; -МХЦ
Сматра се зачетницом уметничке [[карикатура|карикатуре]] у Југославији. Према неким подацима ауторкааутор је преко 500 карикатура, од чега је сачувано 140.{{sfn|Забавник|15. 4. 2012}} Прве керикатурекарикатуре је направила још у основној школи, цртајући учитељицу. Била је кажњена због тога, адиали није одустала, верујући да не чини ништа лоше цртајући смешне портрете, за које је сматрала да никога не вређају, већ да су само духовити.{{sfn|Лош|2015}} Своје карикатуре је први пут представила 1910. на Четвртој изложби „Ладе”, где се представила са 60 радова. Излагала ихКарикатуре је излагала и касније, али никада у таквом обиму као први пут. На овимовој врстамаврсти њених радова, преовлађују фигура и лик,. најчешћеНајчешће је карикатурисала своје савременике, познате личности из културног и друштвеног живота. Већина карикатура је [[акварел]]исана.{{sfn|Забавник|15. 4. 2012}} Својим карикатурама је илустровала и роман [[Бранислав Нушић|Бранислава Нушића]] „Општинско дете” 1902. године.
Пред крај живота више није радила карикатуре,. последњаПоследња је највероватније „Аутокарикатура”, објављена у дневном листу [[Политика (новине)|ПолитициПолитика]] априла 1954. године. [[Народни музеј у Београду]] је 1949. године откупио 50-так њених карикатура. Задовољна изложбом коју је Музеј организоваоорганизованом 1968. године, поклонила му је Музеју још једанаест својих карикатура.{{sfn|Забавник|15. 4. 2012}}
