Карађорђев трг (Земун) — разлика између измена

нема резимеа измене
{{асции}}
Карађорђев Трг
Karađorđev Trg
 
За време земунског Градоначелника Стевана Марковића (седамдесетих година -{XIX}- века), више пута је потезано питање "инундационог терена", односно земљишта од тзв. београдске капије на самом улазу у Главну улицу до ушца Саве у Дунав. Марковић је у више наврата путовао у Загреб и на крају успешно по град Земун (још увек у саставу Аустро - Угарске монархије) окончао преговоре, који је тиме добио око 700 јутара земље. До краја века порушен је југоисточни одмбрамбени зид, и то од бежанијске до београдске капије, чиме је омогућено ширење ка југу.
Za vreme zemunskog Gradonačelnika Stevana Markovića (sedamdesetih godina XIX veka), više puta je potezano pitanje "inundacionog terena", odnosno zemljišta od tzv. beogradske kapije na samom ulazu u Glavnu ulicu do ušca Save u Dunav. Marković je u vise navrata putovao u Zagreb i na kraju uspešno po grad Zemun (još uvek u sastavu Austro - Ugarske monarhije) okončao pregovore, koji je time dobio oko 700 jutara zemlje. Do kraja veka porušen je jugoistočni odmbrambeni zid, i to od bežanijske do beogradske kapije, čime je omogućeno širenje ka jugu.
 
Почетком новог века, на тим новоосвојеним теренима почела је изградња широких, правилних улица са тротоарима од којих је најзначајније било проширење Главне улице ка Београду, тј. железничкој станици Земун, а која се налазила на месту где је данас стамбени блок прекопута хотела "Југославија". То проширење је обухватало данашње Карађорђеву улицу, улицу 22. Октобра, Карађорђев трг).
Početkom novog veka, na tim novoosvojenim terenima počela je izgradnja širokih, pravilnih ulica sa trotoarima od kojih je najznačajnije bilo proširenje Glavne ulice ka Beogradu, tj. železničkoj stanici Zemun, a koja se nalazila na mestu gde je danas stambeni blok prekoputa hotela "Jugoslavija". To proširenje je obuhvatalo današnje Karađorđevu ulicu, ulicu 22. Oktobra, Karađordjev trg).
 
Коначно, у последњој деценији пред Други светски рат, са све бржим културним, привредним и социјалним развојем Земуна детаљно је регулисана траса овог дела доњег града. Занимљиво је да је слично бари Венеција у Београду, и овај део Земуна био често плављен подземним водама Дунава као и да је био прекривен баруштинама и то све до основне школе "Светозар Милетић".
Konačno, u poslednjoj deceniji pred drugi svetski rat, sa sve bržim kulturnim, privrednim i socijalnim razvojem Zemuna detaljno je regulisana trasa ovog dela donjeg grada. Zanimljivo je da je slično bari Venecija u Beogradu, i ovaj deo Zemuna bio često plavljen podzemnim vodama Dunava kao i da je bio prekriven baruštinama i to sve do osnovne škole "Svetozar Miletić".
[[Слика:O.S. Svetozar Miletic.jpg ]]
 
[[Слика:O.S. Svetozar Miletic.jpg|мини|Основна школа „Светозар Милетић“]]
Modernisticka celina (1925 - 1941) ovog dela Zemuna u potpunosti je ocuvana na levoj strani Karadjordjeve, ulici Miroslava Tirsa, kao i mestimicno u ulicama 22. Oktobar i Avgusta Cesareca. Nijedna od ovih zgrada nije stradala u drugom svetskom ratu, i to jer su sile osovine postedele grad od bombardovanja zbog znacajnog udela Nemaca u stanovnistvu Zemuna.[[Слика:Ugao Avijaticarskog trga i Karadjordjeve ulice.jpg]]
 
Модернистичка целина (1925 - 1941) овог дела Земуна у потпуности је очувана на левој страни Карађорђеве, улици Мирослава Тирша, као и местимично у улицама 22. Октобар и Августа Цесареца. Ниједна од ових зграда није страдала у Другом светском рату, и то јер су Силе осовине поштеделе град од бомбардовања због значајног удела Немаца у становништву Земуна.
Posle oslobodjenja od Nemaca, Karadjordjev trg je cesto menjao arhitektonski izgled, mozda vise nego i bilo koji deo u uzem jezgru Zemuna. Velika stambena zgrada koja je spojila Karadjordjevu i ulicu 22. Oktobra je sagradjena jos 1947.godine po projektu arhitekte Dragomira Tadica, a zanimljivo je da je, iako posle rata, zadrzala tzv. predratni nacin gradnje (jaka i stabilna struktura, zanimljivo dekorisani ulazi, veliki portali, mali broj stanova itd...)I nije remetila spratnost u gradu koja se (sa izuzetkom komande vazuhoplovstva) svodila na 4 do 5 sprata. Takodje, ono sto mnogi Zemunci pricaju jeste da je ovaj kompleks trebalo da predtavlja novu zgradu opstine, ili hotel, ali da se od toga u poslednjem trenutku odustalo. Poslednja zgrada u celosti sagradjena pre rata i oslobodjenja je u Karadjordjevoj 5.[[Слика:Karadjordjev trg.jpg]]
 
[[Слика:Ugao Avijaticarskog trga i Karadjordjeve ulice.jpg|мини|Угао Авијатичарског трга и Карађорђеве улице]]
Na desnoj strani Karadjordjevog trga, svi stari objekti sagradjeni pre rata poruseni su. Stara zgrada fabrike "Zmaj", stambeni blok zgrada Franje Jenca, kao i neki objekti fabrike asfalta. Jedni "reklit" iz tog perioda je zgrada na uglu ulica Stevana Markovica (Djure Djakovica) i Karadjordjeve. Gotovo pravolinijski izgled Zemuna, sa jedva nekoliko objekata koji izlaze iz okvira kuca narusen je u posleratnom periodu. Soliteri na trgu okruzili su staro jezgro, ciji se izgled prosto gubi u ocima posmatraca,dajuci kontrast.
[[Слика:Ugao Karadjordjeve i Stevana Markovica.jpg]]
 
После ослобођења од Немаца, Карађорђев трг је често мењао архитектонски изглед, можда више него и било који део у ужем језгру Земуна. Велика стамбена зграда која је спојила Карађорђеву и улицу 22. Октобра је саграђена још 1947. године по пројекту архитекте Драгомира Тадића, а занимљиво је да је, иако после рата, задржала тзв. предратни начин градње (јака и стабилна структура, занимљиво декорисани улази, велики портали, мали број станова итд...) и није реметила спратност у граду која се (са изузетком команде вазухопловства) сводила на 4 до 5 спрата. Такође, оно што многи Земунци причају јесте да је овај комплекс требало да представља нову зграду општине, или хотел, али да се од тога у последњем тренутку одустало. Последња зграда у целости саграђена пре рата и ослобођења је у Карађорђевој 5.
Zanimljivo je takodje da ovaj deo trga može malo da podseća na raskrnicu u centru Beograda, odnosno baš kao što dom sindikata deli bulevar Kralja Aleksandra na Dečansku i trg Nikole Pasića (i dalje Terazije), tako i zgrada koja zauzima centralno mesto na trgu brutalno prekida bulevar Nikole Tesle, i deli ga na pomenute ulice 22. Oktobra i Karađorđevu (i dalje Glavnu). Ono sto je još svojevrstan kuriozitet, jeste da su dugo godina posle rata ovuda umesto autobusa "15" i "84" prolazili trolejbusi, koji su prvo zamenili tramvaj "14", a zatim su i oni bili zamenjeni autobusima.[[Слика:Karadjordjev trg 1966.jpg]]
 
[[Слика:Karadjordjev trg.jpg|мини]]
Na kraju, devedesetih godina XX veka Karađorđev trg je dobio današnji izgled. Mnoštvo malih prodavnica i zanatsko - ugostiteljskih radnji smestilo se duž parkinga napravljenog za automobile stanara u soliterima oko trga, a neke od njih su poprimile i kultni status, po kome se ovaj deo donjeg Zemuna raspoznaje širom Beograda.
 
На десној страни Карађорђевог трга, сви стари објекти саграђени пре рата порушени су: стара зграда фабрике "Змај", стамбени блок зграда Фрање Јенца, као и неки објекти фабрике асфалта. Једни "реликт" из тог периода је зграда на углу улица Стевана Марковића (Ђуре Ђаковића) и Карађорђеве. Готово праволинијски изглед Земуна, са једва неколико објеката који излазе из оквира кућа нарушен је у послератном периоду. Солитери на тргу окружили су старо језгро, чији се изглед просто губи у очима посматрача, дајући контраст. [[Слика:Ugao Karadjordjeve i Stevana Markovica.jpg|мини|Угао Карађорђеве и Стевана Марковића]]
 
Занимљиво је такође да овај део трга може мало да подсећа на раскрницу у центру Београда, односно баш као што Дом синдиката дели булевар Краља Александра на Дечанску и трг Николе Пашића (и даље Теразије), тако и зграда која заузима централно место на тргу брутално прекида булевар Николе Тесле, и дели га на поменуте улице 22. Октобра и Карађорђеву (и даље Главну). Оно што је још својеврстан куриозитет, јесте да су дуго година после рата овуда уместо аутобуса "15" и "84" пролазили тролејбуси, који су прво заменили трамвај "14", а затим су и они били замењени аутобусима.
 
[[Слика:Karadjordjev trg 1966.jpg|мини]]
 
На крају, деведесетих година -{XX}- века Карађорђев трг је добио данашњи изглед. Мноштво малих продавница и занатско - угоститељских радњи сместило се дуж паркинга направљеног за аутомобиле станара у солитерима око трга, а неке од њих су попримиле и култни статус, по коме се овај део доњег Земуна распознаје широм Београда.