Болнице у Народноослободилачком рату — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 41:
Покретне болнице, углавном су организоване у јединицама због сталних покрета и потребе да се рањеници и болесници што пре збрину. Статут санитарне службе НОВ и ПОЈ усвојен на Петровачком конгресу у септембру [[1942]]. године, предвиђао је се при свакој [[Дивизије НОВЈ|дивизији]] оснује покретна болница са хируршким, интерним и заразним оделењем. Карактер покретних болница имале су каткад и бригадне амбуланте, које су повремено са собом водиле десетине рањеника и болесника. За време покрета и болесници су се кретали било пешице, на коњима, вожени на колима (изузетно аутомобилом или железницом) или ношени на носилима.
 
Највећа и најважнија покретна болница у току НОР-а је [[Централна болоницаболница НОВЈ|Централна болница Врховног штаба НОВОЈ]], формирана у току [[Битка на Неретви|Четврте]] и [[Битка на Сутјесци|Пете непријатељске офанзиве]], са око 3.500—4.000 рањеника и болесника. Због ње је у близини [[Прозор]]а у фебруара [[1943.]] вођена чувена битка за рањенике.
 
Поред наведених болница у земљи известан број партизанских рањеника, око 12.500 био је лечен и у савезничким болницама у [[Италија|Италији]] и на [[Малта|Малти]].