Хаџићи (Бабина Лука) — разлика између измена

Петар Николајевић је уз стрица Хаџи Рувима у његовој уметничкој радионици и и у иконописачкој школи у манастиру [[Докмир]], научио да слика односно фрескопише и иконопише, због чега је и био прозван "молер". Осликавао је фреске у црквама, као и световна здања конаке, укључујући и и конак дахије Аганлије пре Првог српског устанка и Карађорђев конак у Тополи и цркву, након помиловања које је добио од вожда [[1811.]] године. Познату докмирску школу завршили су многи његови савременици и сродници <ref>В. Савић, ''Исто'', стр. 23.</ref>.

Петар Николајевић Молер је 1812. одлуком Правитељствујушчег совјета, смењен са положаја војводе, због злоупотреба у вршењу дужности. Пошто се одметнуо заједно са Павлом Цукићем расписана је државна потерница са смртном пресудом. На његово место војводе сокоске нахије постављен 1812. [[Цинцар Марко]] Костић. <ref>Константин Н. Ненадовић, ''Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа врховног вожда, ослободиоца и владара Србије и живот његови војвода и јунака'', Беч, штампарија Јована Н. Вернаја, 1883, стр. 450-476. </ref>. Пошто се предао добио је опроштај и 1812. осликавао [[Карађорђе]]ву цркву у Тополи. Уочи турске офанзиве 1813. распоређен поново у војску.