Далмати — разлика између измена

'''Далмати''' или '''Делмати''' ({{јез-гр|Δελματοί - Delmatoi}}, {{јез-ла|Dalmatae}}) су били [[Илири|илирско]] племе које је живјело у [[Далмација|Далмацији]] између ријека [[Крка|Крке]] и [[Неретва|Нерертве]] на подручју данашње [[Хрватска|Хрватске]]. Полуномадско далматско племе се убраја у [[Илири|илирска]] племена<ref>The Cambridge Ancient History Vol. 11 : The High Empire, AD 70-192 by Peter Rathbone,page 597, "... One such place was Delminium, from which the Illyrian Delmatae took their name, attacked more than once by Roman consuls ..."</ref> иако су кроз већину своје историје били независни од [[Илирско краљевствоИлири|Илирског краљевства]], које се налазило јужно од њихове територије.

На источним обалама [[Јадранско море|Јадранског мора]] се појављују у 4. веку пр. н. е. Били су ратоборно племе, па су узастопни напади Далмата на сусједно илирско племе, [[Римљани|римске]] савезнике, [[Либурне|Либурни|Либурне]] и [[Стара Грчка|грчке]] колоније на обали, [[Римљани|Римљанима]] послужили као повод за више ратова, чији је циљ био освајање источне обале [[Јадран]]а. Први Далматски рат је трајао од 156. до 155. године пр. н. е. када је римски конзул [[Сципион Насица]] заузео и разорио даламатску пријестолницу ''Делминион'' на [[Дувањско поље|Дувањском пољу]]. Због устанка Делмата идући рат трајао од 119. до 117. године пр. н. е, а водио га је римски конзул [[Цецилије Мател]] ({{јез-ла|Caecilius Matellus}}). Након Другог далматског рата, Даламти су се опоравили и проширили на море, па је у Трећему далматском рату од 78. до 76. године пр. н. е. проконзул [[Гај Косконије]] ({{јез-ла|Caius Cosconius}}) освојио лучки град Салону {{јез-ла|Salonae}}) данашњи [[Солин]].